Glas mladih #40

Glas mladih podcast je u kojem jedanput na tjedan izdvajamo najzanimljivije razgovore, reportaže i priloge koji su objavljeni u emisijama Hrvatskoga radija, a koje se bave europskim temama. Osim u Slušaonici, slušajte nas preko Google i Apple podcast aplikacija i pratite na TikToku Glas mladih.

[@ra-leksandar]

Kada proučavamo Bibliju većina nas uzima u razmatranje samo ono šta Biblija kaže ne osvrćuči se na to šta kaže naše telo I naš život .
Jer Bog je Život, I to ne makar koji život, nego naš život I život nas kao zajednice, jer kroz život Bog takođe razgovara sa nama.
A naš um I telo su takođe po Obrazu Božijem stvoreni tako da mi možemo posmatrajući procese u svom umu, i kako se oni odražavaju na telo, i na naš duh, da mnogo toga naučimo I o samome Bogu po čijem smo obrazu stvoreni.
Pavle Kaže da smo mi udi Hristovog tela, I pošto onda nije postojala svest o ćelijama mi danas možemo da shvatimo da smo mi ćelije Hristovog tela.
To nisu mogli da razumu mislioci ranijih vremena dok se nisu ćelije otkrile tako da njihova razmišljanja o duši I razumevanju Božanskog bića nisu mogla da budu potpuna.
Ali danas kada je nauka otkrila ćelije I mnoge druge stvari o funkcionisanju tela mi možemo daleko dublje da razumemo te duhovne stvari jer znamo da smo po obrazu Božijem stvoreni.
Danas mi vidimo da ćelije imaju receptore za razne materije koje su im potrebne pa kad kod pušača nema nikotina u krvi ćelije signaliziraju da nema nikotina našem intelektu, jer je intelekt servis tela u našem umu.
Tada naš intelekt mora da nas nagovori da zapalimo jednu I u našem umu se pojavljuje misao začinjena željom da se zapali cigara I mi poslušamo svoj intelekt I zapalimo.
Kolektivna svest svih naših ćelija je naša duša, I ona se preko misli koje stvara naš intelekt očituje u našem umu, Ili bi bolje bilo reći u nama kao umu.
Dakle su ćelije onaj materijalni deo naše duše koji se kroz misli pojavljuje I kao deo našega uma, duhovna stvar. Tako duša je spoj materijalnog I duhovnog.
Kada umre telo ostaje samo duhovni deo duše u nama kao umu.
Jer mi nismo telo već Um koji živi u telu. Jer i Bog je Um, Logos prevedeno znači, Reč, Um, Smisao I još neka značenja sva vezana za um.
Tako je Hristos zapravo Um koji je došao u telu a kroz njega smo mi kao njegova braća umovi koji žive u telu.
I pošto smo mi ćelije Hristovog tela, čitaj Hristovog uma, to kolektivna svest svih nas na planeti predstavlja Hristovu dušu. Božiju dušu, jer vidimo da I Bog ima dušu kao kolektivnu svest svih njegovih ćelija.
I kako mi kao um svojom voljom možemo da utičemo koje ćemo želje duše ispuniti tako I Bog svojom voljom može uticati na svoju dušu I na ono šta će se u njoj dešavati.
A stvori Bog čoveka od praha zemaljskog I udahnu mi duh životni I posta čovek duša živa.
Duh je sila Božija I on je pokretač materijalnog, U ovom materijalnom svetu se ne može ništa desiti a da to Duh Božiji ne pokrene, Tako svi hemijski procesi koji se obavljaju u ćelijama su pod kontrolom duha,
U ćeliji se desi oko dve milijarde dodira u sekundi između DNK I RNK, I sve to mora da ima neki redosled, o svemu tome vodi računa duh Božiji.
Da bi zapalili cigaru mi kao um samo treba da izrazimo volju a duh posle odrađuje sve ostalo, sve procese u ćelijama da bi mi podigli ruku I zapalili cigaru.
Duh je deo Božije sile u nama koji kreira naš život kroz ono šta se dešava u nama kao umu,usklađujući to sa zakonima života koje je postavio Bog Otac. A jedna od presudnih stvari koja je za Duh Božiji zapovest je naša volja, volja nas kao uma.
I pošto smo mi kao Hristova duša, u jako lošem stanju, ogrezli u materjalna zadovoljstva, to Gospod namerava da napravi čistku tako da će svoju pažnju početi da posvećuje samo onim mislima koje su spremne za život u zajednici, one koje su spremne da se žrtvuju za druge, da praštaju, da su milostive. Jer mi se kao Njegova duša u Njegovom umu manifestujemo kao misli I on više ne želi da posvećuje pažnju mislima koje donose gnev, bes, ljutnju, strahove, jad….On želi misli pune ljubavi, milosti, zahvalnosti, bezbrižnosti….
U vreme velike nevolje koje nam sledi preživeće samo oni koji budu umeli da žive za zajednicu, da im sve bude zajedničko. Jer bez morala nema zajedničkog života.
Tako posle smrti tela Duh se vraća Bogu a ako je suditi šta je Hristos rekao za Lazara kad je umro, A rekao je da Lazar nije umro nego spava, to mi kao duša koja večno postoji u Božijem umu, u svetu snova čekamo poslednji sud.
A svet snova je samo još jedan svet stvoren u Božijoj mašti za njegove ćelije samo što u njemu važe druga pravila jer nismo opterećeni telom.