Priča jednog Vremena ''Četrdesete u Zagrebu''

Čaga - kaj je to?
- Bok rista, di si tak dugo. Ko da se nismo vidli sto gladnih let.
- Daj, mojne tisra. Ni prošlo par mesecof kak smo bili skup…
- Morti imaš praf, al ak imaš, onda je to bilo lani?
- Onda ti, stari moj, želim sretno novo leto i da nas Bog poživi još puno let.
- Tebi takaj moj rista. Nek nas zdravljiće posluži pak bumo zdržali dalnjih sto, a onda nek krepa kom se bude štelo.
- U to ime si bumo spili ovu kaplicu, koja je napravljena prije osam let. Daj si ju posnifaj. Otpiram ju samo za svetečne cajte
- Još kad si ju naleval sam taki osjetil pravu šlivu, da pravija nemre bit.
- Benti jarca, kak dobro požirak grije i ne kuri kak oni delani giftovi.
- Domaće je domaće, kaj bi ti na do drugo rekal…
- Kaj god da veliš, bum ti rekal da imašpraf. Sad smo v letima kad imamo navek malo cajta i furt smo u žurbi, a da nas čuka sve slabije služi. A znaš zakaj nemamo vremena? Čist radi tog kaj furt išćemo stvari za koje smo zabravili kam smo ih deli. Onda ti se tu upetlja onaj Marfi… sa svojim pravilima…
- Ma koji Marfi, ja nisam ni jednog takvog upoznal, komaj za njegova pravila… koja vražja pravila?
- Jedno mu je i osnovno pravilo, da nema pravila, a sve ti ide na opak. Glih tak je i z našim sjećanjima. Znaš da je tu, na vrh jezika, al nikak da to pluneš van.
- Ja sam pak skužil da postojiju neki okidači kaj ti vrneju već zaboravljene stvari, nekaj kaj je bilo pred puno, puno let. Evo, sad mi je pal na pamet izraz ČAGA. Kaj ti to veli?
- Baš kak grom iz vedrog neba, baš si ga lupil kak se to samo tebi šika. Čaga vleče pojmove kak, ples, plesnajak, rok'n roll, twist, dobri komadi, dobra mjuza, radio Luxemburg… si videl jarca, kak se od jemput vadiju sjećanja?
- Sad vidim sliku, kak sam s curicom ispred bine sindikalne zabave, na bini orkestar svira polku. Starci plešeju polku, veselo podcikujući, a curica i ja probavamo imitirati starce, primimo jen drugoga z obadve ruke oko pasa i cupkamo levo - desno, kak to delaju i naši starci… um-pa-pa… um-pa-pa… baš herzig!
- Tak sam i ja s mojom sestričnom počel polku i valcer, a još nismo išli ni u školu. Setil sam se i ja iste slike, velike dvorane, pune ljudi. Starci su sedili za dugačkim stolovima sklepanim od foslih pokrivenih bijelim pakpapirom, a klupe su bile takaj od foslih. Prvi put sam čul i videl kak se tanca RAŠPA. Parovi se držiju kak i za polku, al skačeju tak da izmjenjuju noge, onak lijeva napred, desna natrag, pa u skoku ih izmjeniju desnu napred, lijeva natrag… pa tak u ritmu glazbe napred, natrag, ko da đonovima rašpaš parketa. To nam se zbilljam tak dopalo da smo poklem, v dvorištu, smo se znali onak u igri uhvatiti i zarašpati… tarrrram, tarrrram, tarrrram, tararararararam…
- To je doba kad smo u kinima gledali muzičke i revijska filmove sa Ester Wiliams ili Doris Day u filmovima Revija na vodi ili Ljubimica divljeg zapada, a da ne zabravim spomenuti Sedam nevjesta za sedmero braće. Onda sam prvi puta videl kak pjeva Tomy Steall, posle koga su nam na kino-ekrane došli Austrijanci Peter i Conie Frobers. Nismo mogli plesat kak je plesal Fred Aster sa Ginger Roberts. Kak kec na devetku nam je onda došal film Amerika noću, da smo vdli kak čagaju amer i di smo prvi put vidli The Pletters i Ray Charlesa. Oko nas su se počeli rađati
- Onda došal rock'n roll i cha-cha, a malo poklem i twist. Da, tu smo već bili desetgodišnjaci. Zaredali su nam rođendani, pozivali smo familiju i prijatelje iz razreda. Igračke smo zamjenili gramofonima i razmjenjivali znanja u roku. Isprobavali bacanja partnerice s koljena na koljeno ili da nas preleti prek leđa iznad glave. Tu nam se nekak ubrzal razvoj?
- Baš si frajer, kakvi razvoj? Sve je to za praf bila kopija ZAPADA. Kad se sjetim kak sam bil v prvoj ligi s mojim bjelim Leeovkama, kada je bil fora onaj kaj je imal Levis'ice ili Rifle, trapke? To se furalo mesto ajncuga, kak je ostalo i dan danas, da se ispod sakoa, bjele šulje i kravate furaju traperice.
- Kad veliš gramofon, mam sam se sjetil da sam koncem pedesetih dobil na dar gramofon, i to ne bilo kakav, to je bil neki ruski stereo gramofon sa dva odvojena zvučnika. Evi i sad se sjetim i vidim kartonske, ovalne, zelene škatulje. I možeš si mislit, dobil sam longplejku od Bitlsof „REVOLVER“, Bog te nema rat, praf iz Londona. Kad sam ju del na gramofona a ono po sobi stereo zvuk. Melem za uha, lijevi kanal, desni kanal, balans sredina. A u onoj „Žutoj podmornici“ čuješ zvona i javljanja po cijeloj sobi, pa čak i pleg muzika se čula iz svojeg vugla. Onda sam si povečal fond gramofonskih ploća i pazil sam da na njima piše „STEREO“. Se sjetiš kak sam vas pozival kod sebe doma na slušanje stereo muzike?je nek kaj, furt sam ti visel doma, jer si imal neke singlice kaj su neki onda nepoznati sastavi za sitne peneze u tonskom studiju mogli nasnimiti, a cijena, kak i kvaliteta nisu bili Bog zna kaj.
#zagrebačkimemento #četrdeseteuzagrebu #zagrebačkepriče

[@hanasrna5120]

Oduvijek i zauvijek najljepši i najvoljeniji.❤️❤️