Малта бијенале 2024 - ЛИКОВНА УМЕТНОСТ И НАСЛЕЂЕ: Визуелни дијалог и просторнe комуникацијe

Малта бијенале 2024 - Српски павиљон - ЛИКОВНА УМЕТНОСТ И НАСЛЕЂЕ: Визуелни дијалог и просторнe комуникацијe
...У самом почетку развијања новог бијенала уметности Малта позива на теме историје, наслеђа, мултикултуралности и повезивања. На тему спајања времена и простора павиљон РС одговара слојевитим концептом „Ликовна уметности и наслеђе: визуелни дијалог и просторна комуникација“. У специфичном простору Fort St Еlmo, дела острва Валета које је на списку UNESCO светске баштине, појављују се специфичне поетике Иване Живић, Ђорђа Станојевића и Миодрага Рогана. Три савремена уметничка израза кроз медије слике и скултптуре повезују теме простора и времена. Са једне стране у концепт истиче питање потребе за очувањем ова два медија која су у нестајању. У помињању појма наслеђа првенствено мисли воде ка архитктури и нематеријалном наслеђу, док су ликовна уметност и савремене визулене уметничке праксе најмање заступљене. С тим у вези кустоски концепт павиљона РС позива на потребу за подсећањем.
Са друге стране прича се наставља када се приступи појединачним поетикама унутар поменутих медија. Ивана Живић својим сликарским опусом указује на запуштену и флуидну стварност. Пунећи водом просторе здања који су напуштени или запушетни уз присуство особа чија је појава искривљена због потребе за пливањем симболичнно критикује визију нестабилне друштвене и физичке стварности, глобалне. Атеље Ђорђа Станојевића је отворен простор родне Осечине у коме спаја присод уметности. Платна која осликава земљаним пигментима оставља на отвореном простору како би изазвао природне реакције светлости и атмосфере, а тај процес карактерише чињеница да где год да путују та дела носе у себи атмосферу простора и тренутка у коме су настале. Исти процес се дешава и када се изаражва кроз скулптуру. Мишо Роган, укратко речено је вајар контектста у коме спаја занатаско мајсторство заната у савремним апстрахованим формама. Важност треће димензије простора није само спољни простор који обухвата скулптура веће унутрашњи простор бића и критична потреба за њим.
Све у свему и укратко, у ово време са префиксом „пост“ и паралелних реалности концепт ликовности постаје романтична визија света који постоји и материје која је тактилна и чулна...
Биљана Јотић, историчарка уметности, кустоскиња у својству директорке МПУ