У фокусу емисије је јубилеј, сто година од објављивања Манифеста надреализма Андре Бретона (André Breton). Тим поводом, са Смиљаном Попов је разговарала Јелена Пераћ, музејска саветница, задужена за Збирку фотографије, примењене графике и уметничке обраде књига у Музеју примењене уметности. Она је гледаоцима представила своју ауторску изложбу „Задржано бекство надстварности: фотографија у београдском надреализму“ која се одржава у Главној галерији МПУ.
Изложба се реализује као део манифестације Активитет: 100 година надреализма, којом Музеј примењене уметности, заједно с Музејом савремене уметности у Београду и Институтом за књижевност и уметност из Београда, обележава значајну годишњицу.
Убрзо по његовом формирању у Француској, надреализам је постао интернационална појава, у оквиру које међу првима, делује и београдска надреалистичка група. Започет првентвено као литерарни покрет, надреализам се убрзо проширио и у област визуелног, при чему је посебно место припало фотографији, као медију погодном за експериментисање и истраживање.
Фотографска пракса у оквиру београдске надреалистичке групе везује се за опус Николе Вуча, као и рад још двојице аутора - Стевана Живадиновића - Вана Бора и Марка Ристића. Њихова фотографска заоставштина - фотографије и фотограми - данас највећим делом у збиркама две музејске институције, Музеју примењене уметности и Музеју савремене уметности у Београду, представљена је на изложби Задржано бекство надстварности: фотографија у београдском надреализму и у каталогу који је прати.
У емисији ће бити речи и о Предмету месеца новембра, једном цртежу објављеном у алманаху Немогуће- L`impossiblе, 1930. године. Аутор је Раде Стојановић, који је блиско сарађивао са београдским надреалистима, иако формално није био члан групе.
Алманах „Немогуће“, мултимедијално уметничко дело и врхунац колективне активности београдских надреалиста, садржи хетерогене текстуалне прилоге (манифест, анкета, прозни текстови, поезија, филмски сценарио, изјаве уметника, описи снова ...) праћене богатим визуелним материјалом (фотографије, фотограми, репродукције слика, цртежи, колажи, фотоколажи, cadavre exquis...), који је комплементаран тексту и који сопственим, визуелним језиком изражава програмске ставове надрeалиста, првенствено оне о аутоматизму мисли и неограниченом потенцијалу подсвесног.