Ovo jednostavno ne moze svako. Toliko smisla, toliko mira i naboja u isto vrijeme. Kakav vanvremenski umjetnik covjece. Bila mi je cast dijeliti isto vrijeme s vama veliki covjece!
Ko nije ziveo u zitima Vojvodine ne zna koliko opija miris te zemlje. Zauvek sam je zeljan. Koliko god da prodjem svetom, uvek je taj miris tresnje, breze na nasem mirnom vetru poseban. Nase ravnicarsko sunce ga je hranilo, nasa crnica rodila. Nasim mukama raslo. Ako se iko pita koliko moze zemlja da nedostaje, samo neka stane u nasa zita, pogleda u sunce i razumece.
В трьох куплетах - все життя! Великий Балашевіч! Вічная пам'ять! П.с. привіт з України! Там , де Тиса - починається Дунай - закінчується! Живела Србия!
Najdublja pesma koju je ikada napisao, i koju je ikada iko i mogao da napiše. Gde ode um čoveka koji je tako sazdan da se vrati u prapočetak svega, krene od svojih rima, stihova, zvuka, melodija, preko svojih dalekih misli koje su ih stvorile, preko svoje tambure, pa do drveta od kog je ona sastavljena i pita se, najveće pitanje - otkud u njemu izvor svih mojih pesama? U koje dubine pesnik mora zaći da se pita najveće pitanje koje kao umetnik može sebi da postavi, da nasluti, da oseti - odakle su moje pesme nastale, otkud one u ovom drvetu od koga je ova tambura tvorena? Zar je to uopšte moguće, da svi ovi svetovi u njegovim mislima i vlaknima odatle poteknu? Di je to drvo raslo? Od kog je tesana? Da li to drvo i samo zna šta je krilo u sebi, da l' je to tek znao onaj ko ga je dubio? Šta je ono prošlo u svom sopstvenom životu, da l' se pod njime neko nekada ljubio? Da l' je pod njime neko za nekim žalio? Nečija žal za nekim pod tim drvetom...to je nečiji čitav život u jednom pitanju i jednom odgovoru. Je li još odatle, od tih vremena on nosi sve ovo u sebi, sve ove galaksije dubina koje je očigledno iznedrio za sve nas? "Otkud u njemu izvor svih mojih pesama? Da l' je to znao onaj ko ga je dubio?" Kako otići dalje od tog pitanja? Kako sazreti za više? Da li ste ikada ikoga čuli da se ovako nešto, išta slično pita? Kada jedna duša tako daleko ode, ona mora, zaista, doći tako blizu naličja vremena. Ona je otputovala u mnogo, mnogo dalje svetove u odnosu na one ovde, nama poznate. I cikličnom kompozicijom vraća se i sluti, oseća šta sledi: taji se jedno drvo u mojim grudima...gde li će nešto nići iz toga semena, da znam? Ako je jedno drvo, predak njegove naizgled jednostavne tambure, donelo ovakav udar misli, boli, duše, osećanja, kakav li se potres sprema kada to seme i to drvo niknu u njegovim grudima, koje su odavno prevazišle i ovo vreme i ovaj prostor? Lavina u nekom drugom svemiru?
Otkud u njemu izvor svih mojih pesama????? Djole, drago mi je sto si jednostavnim jezikom, objasnio stvari duse... Dubina,koja se danas retko srece,dotakla me je svaka strofa.... Neka te ljubav u vecnost otisne,zauvek si obelezio ,nas srecnike koji su odrasli uz tebe❤️❤️❤️❤️❤️❤️
Puno raznih žanrova odslušano. Ali kad posle svega, na posletku pustim ovu, osetim da, svaki put i bez izuzetaka ovo je moja. Tačno me je našao. I tekst i interpretacija i muzika... Hvala ti Đorđe. Baš ova je prva, daleko bez konkurencije, a toliko ima dobrih. Tek mi je 37, a evo, osećam i početak i kraj. I razbibrigu i siže. Što kaže u smrti Sokratovoj, ako je tamo negde Balašević, voleo bih i više puta umreti. Da ga sretnem, pa da sa njim tamo divanim. To bi bila velika privilegija za mene.
Ušla u čitanke, kako čujem. I neka je, bas mi je drago. Poezija bliska svima nama, možda će i našoj deci...tako blisko a tako virtuozno, umetnost iz naših zivota...savršeno jednostavno, ustvari to je genijalno. Bas hvala što smo te imali
Maleni čun usred luke pokisle Da me u večnost otisne
6 років тому+221
Plakah na ovu pjesmu davne 2003. godine u prepunom Domu Sportova u Zagrebu. Moja omiljena Đoletova..koju ne izvodi često ali kao da je znao i otpjevao ju je. Suze su lile bez pitanja, nisu stajale a ja nisam žalio.
Jedina moja mila, sto si me budila Bio sam tako blizu, nalicja vremena Taji se jedno drvo u mojim grudima Gde li ce nesto nici iz toga semena Da znam...
Dijamanti su prekrasni, a tako malo ih ima.... Da ima dvije miljarde pregleda, jednako bi bila vrijedna i dobra pjesma, ali mi sretnici koji je slušamo, ne bi se osječali privilegirani što smo je pronašli, i što je "imamo" Treba biti optimističan, pa tako gledati na stvar, da nas raduje, a ne da nas ljuti 😁 Stolar sam po struci, oduvijek sam želio raditi s drvom, iako su me okolnosti spriječile, volim šume... mene drvo fascinira.. Eto, to me i dovelo slučajno do ove pjesme, gdje sam šokiran stao, i upitao se, "što je ovo, pobogu?? Jel itko javio ljudima kakvu je ovaj čovjek pjesmu napisao??!" Onda je naravno, krenulo istraživanje ostalih njegovih pjesama, sve vrijeme lupajući glavom u zid, proklinjujući moje pretpostavke, da je taj Balašević tamo neki srpski folk ili zabavni pjevač, vjerovatno, tamo nešto za Slavonce, Vojvođane, nije to za nas Dalmatince 😁 Kakva greška, kakav danak neiskustvu.. Koliko godina sam bacio u vjetar, koliko prilika da me njegove pjesme odvedu negdje, na neko putovanje.. Filmovi, njegove pjesme su filmovi.. Tako da, koliko pregleda ima, nije važno, važno je onom pto otkrije, i prepozna vrijednost, da ne drži običan kamen u ruci, nego dijamant.
Mene ova pesma seti na detinjstvo, selo, prostranstvo koje je cekalo na mene! Setim se mojih drugova ispred zgrade, letnjih raspusta...A onda danasnjica, gde se sa setom secam tog mog detinjstva mog malog svemira kog sam u jednom momentu obisao u trenu i razrusio ...
Ja ne znam koju bih izabrala...a da ne izazove duboku sjetu i plac ,citavog bica mog...reci ce nam da smo depresivni sto slusamo ,ali ovo je od duse za nase duse,hvala Legendo...zivis kao i uvjek u srcima...♥️❣️😥
Djordje je moj omiljeni pjesnik. Njegove pjesme me povezuju sa prijateljima i znacajnim ljudima u mom zivotu koji takodjer vole Balasevica i svjesni su njegovog genija.
Do juce sam na strofu sa drvenim konjicem gledao kao na neko svoje proslo vreme, a evo sada kad ponovo slusam pesmu i strofa sa krevetom i ruzom mi deluje kao nesto sto se vise ne vraca
Koliko romantike, sećanja, tuge, sete, i smiraja, donosi ova pesma. Eeee,slušajući je, osetio sam neko prošlo vreme, dodirnuo sam prošlost, vetar jedne jeseni, devedeset i neke, ponovo je bio na mom licu. Hvala Djole!!! 👍👍👍🤷♂️🤷♂️
Жив је Ђоле у својим ремек делима и свима нама који обожавамо цео његов уметнички опус и који ћемо га до гроба слушати, читати по 1000.пута његове књиге и сећати се његовог шмекерског става и шала са многобројних концерата на којима смо плакали и смејали се заједно са њим!
Jedina moja mila što si me budila bio sam tako blizu nalićja vremena Eeeeej Đole, ovo je pjesma za kraj jer ti se publika podavila u suzama Već dugo sumljam da Bog ne postoji, danas kada si ti Đole naglo otišao u nalićje vremena, napokon razumijem da Bog ne postoji. I ne bojim se zbog toga, ostale su mi tvoje pjesme. Vječno hvala Đorđe
Šta nikad nikoga niste u životu izgubili?Balasevic vam je jedni kojeg ste izgubili I tek tad ste shvatili da Bog ne postoji? Kakav ste vi komad budale,sram vas i stid može biti tako nešto reci..Ja bi život svoj dao da sam u životu samo Balasevica "izgubio" blago vama kad ste imati tako lijep I ugodan život da ste izgubili vjeru u Boga jer Balasevica više nema.Kad odes 2m pod zemlju ponesi i te njegove pjesme smece jedno..a djeci I unucadi reci da ti ne dolaze ni svijecu upalit..
Drvenog konjića poredim sa medvedom kog sam imao, pa u seljenju izgubio. Tamburu poredim sa loptom. Ružu u etarziji sa zavesama koje su se pokidale pa sam svaki vez upamtio.. Za crni sanduk u srebru sam još premlad i da sanjam. Djole je poseban zato što se u svakoj njegovoj pesmi možeš pronaći, naravno ukoliko si dovoljno emotivan za to.
Ove osećajne pesme, predivni stihovi, u vreme mog odrastanja naročito, ali i kasnije, donele su neku posebnu plemenitost u moj život. I znam da ću Tvoje setne, tanane pesme slušati dok sam živa. HVALA 🙏 ❤️
DALI JE OVO MOGUĆE OVO SU REČE KOJE SAMO ĐOLE MOŽE DA NAPIŠE KAŽE I OTPEVA KADA GA JEDNOM NE BUDE KAO I SVIH NAS VERUJEM DA ĆE NAS ČEKATI NA NEKOM SAMO NJEGOVOM MESTU NA NEKOM DRUGOM SALAŠU GDE ĆE NAŠA SRCA I DUŠE ZA VJEK VEKOVA OPET I OPET NEPIREKIDNO UVESELJAVATI OBOGAĆIVATI I DAVATI NAM SPOKOJ I MIR.
'Snio sam, onda, krevet sav u čipkama, obesnu igru vatre, sklopljene šalukatre, na uzglavlju ruža u intarziji pod kojom smo se mazili..' kako ovo samo budi uspomene, bolno..💔
koje opise sasvim normalnih dešavanja je imao, neznam da li je to umjetnost, nisam nikad razmišljao o tom, baci me u trans i ne mogu sebi doć još dugo.
Pa i nije baš...Možda ima neke sličnosti u atmosferi ,pogotovo intro od STH, ali tekstovi i muzka su drugačiji , iako su obje pjesme predivne na svoj način
Najbolja Đoletova pesma sa najboljeg njegovog albuma. Budi u meni onu najdublju emociju detinjstva, kad sam živeo u potpunoj svesnosti, nevin neiskvaren. Kad je sve bilo novo, još uvijek čisto. Bez ega, bez razuma. Kad je sve bilo jedno. U ovoj pesmi je savršeno opisao krug rođenja i smrti svakog od nas. To drvo smo mi i naše životno iskustvo. Sinfonijski orkestar se savršeno poklapa sa njegovim glasom i interpretacijom pesme. Čista poezija. Nema dalje.
Ovo jednostavno ne moze svako.
Toliko smisla, toliko mira i naboja u isto vrijeme. Kakav vanvremenski umjetnik covjece. Bila mi je cast dijeliti isto vrijeme s vama veliki covjece!
Ko nije ziveo u zitima Vojvodine ne zna koliko opija miris te zemlje. Zauvek sam je zeljan. Koliko god da prodjem svetom, uvek je taj miris tresnje, breze na nasem mirnom vetru poseban. Nase ravnicarsko sunce ga je hranilo, nasa crnica rodila. Nasim mukama raslo. Ako se iko pita koliko moze zemlja da nedostaje, samo neka stane u nasa zita, pogleda u sunce i razumece.
Предивно...
Ja vas razumem. Širina duše, širina zemlje, sunca na horizontu. Sve se to lepo uklapa u Djoletovu poeziju I prozu.
Zato je Djole bio I bice poseban.
Bravo za komentar
То правда! Я був 4 дні у 2009! До сьогодні пам'ятаю, як закрию очі, ту дивну Воєводину❤
Vojvodina naša, jedna i jedina
Најлепша песма коју је ико икада написао, компоновао и одпевао, свет нека завиди.....
В трьох куплетах - все життя! Великий Балашевіч! Вічная пам'ять!
П.с. привіт з України! Там , де Тиса - починається Дунай - закінчується! Живела Србия!
Nadam se da si dobro. Pozdrav iz Srbije ❤️
I najlepsha orkestracija.
Jako lep komentar, i to je za zavideti
Slaženžmnse jer se prepoznajem u 95% pesama. KVALITET. ZNALI SMO SE 30 God. 🙏
Evo u jednom selu kod Tuzle, kod svoje kuce slušam ove divne pjesme . Kakvi tekstovi nemam rijeci. Svaka čast. Pozdrav za sve dobre ljude ex yuge .
Najdublja pesma koju je ikada napisao, i koju je ikada iko i mogao da napiše. Gde ode um čoveka koji je tako sazdan da se vrati u prapočetak svega, krene od svojih rima, stihova, zvuka, melodija, preko svojih dalekih misli koje su ih stvorile, preko svoje tambure, pa do drveta od kog je ona sastavljena i pita se, najveće pitanje - otkud u njemu izvor svih mojih pesama? U koje dubine pesnik mora zaći da se pita najveće pitanje koje kao umetnik može sebi da postavi, da nasluti, da oseti - odakle su moje pesme nastale, otkud one u ovom drvetu od koga je ova tambura tvorena? Zar je to uopšte moguće, da svi ovi svetovi u njegovim mislima i vlaknima odatle poteknu? Di je to drvo raslo? Od kog je tesana? Da li to drvo i samo zna šta je krilo u sebi, da l' je to tek znao onaj ko ga je dubio? Šta je ono prošlo u svom sopstvenom životu, da l' se pod njime neko nekada ljubio? Da l' je pod njime neko za nekim žalio? Nečija žal za nekim pod tim drvetom...to je nečiji čitav život u jednom pitanju i jednom odgovoru. Je li još odatle, od tih vremena on nosi sve ovo u sebi, sve ove galaksije dubina koje je očigledno iznedrio za sve nas? "Otkud u njemu izvor svih mojih pesama? Da l' je to znao onaj ko ga je dubio?" Kako otići dalje od tog pitanja? Kako sazreti za više? Da li ste ikada ikoga čuli da se ovako nešto, išta slično pita?
Kada jedna duša tako daleko ode, ona mora, zaista, doći tako blizu naličja vremena. Ona je otputovala u mnogo, mnogo dalje svetove u odnosu na one ovde, nama poznate. I cikličnom kompozicijom vraća se i sluti, oseća šta sledi: taji se jedno drvo u mojim grudima...gde li će nešto nići iz toga semena, da znam?
Ako je jedno drvo, predak njegove naizgled jednostavne tambure, donelo ovakav udar misli, boli, duše, osećanja, kakav li se potres sprema kada to seme i to drvo niknu u njegovim grudima, koje su odavno prevazišle i ovo vreme i ovaj prostor? Lavina u nekom drugom svemiru?
❤
❤
❤
❤
Pod HITNO uvesti Balaševića u sve skole bivše juge!
Otkud u njemu izvor svih mojih pesama????? Djole, drago mi je sto si jednostavnim jezikom, objasnio stvari duse... Dubina,koja se danas retko srece,dotakla me je svaka strofa.... Neka te ljubav u vecnost otisne,zauvek si obelezio ,nas srecnike koji su odrasli uz tebe❤️❤️❤️❤️❤️❤️
Puno raznih žanrova odslušano.
Ali kad posle svega, na posletku pustim ovu, osetim da, svaki put i bez izuzetaka ovo je moja. Tačno me je našao. I tekst i interpretacija i muzika... Hvala ti Đorđe. Baš ova je prva, daleko bez konkurencije, a toliko ima dobrih. Tek mi je 37, a evo, osećam i početak i kraj. I razbibrigu i siže.
Što kaže u smrti Sokratovoj, ako je tamo negde Balašević, voleo bih i više puta umreti. Da ga sretnem, pa da sa njim tamo divanim. To bi bila velika privilegija za mene.
Mili moji prijatelji... Kad bi vi znali gde mene ova pesma odvede I odnese? Za mene je ovo Njegova najzrelija pesma.
Како жив човек може ово да напише....?Наклон до земље
Eh kada bi znali kud mene odvede,da se ne vratim ,ove rijeci kao strele zabodene...
Ušla u čitanke, kako čujem. I neka je, bas mi je drago. Poezija bliska svima nama, možda će i našoj deci...tako blisko a tako virtuozno, umetnost iz naših zivota...savršeno jednostavno, ustvari to je genijalno. Bas hvala što smo te imali
Blago danashnjoj deci. Imaju neshto mudro da prochitaju u chitankama.
Ovo je vrhunac poezije. Poredim je po dubini sa Santa Maria de la salute. Đole ti si Božiji dar za nas izgubljene duše. Divno je živeti u tvoje vreme.
Maleni čun usred luke pokisle
Da me u večnost otisne
Plakah na ovu pjesmu davne 2003. godine u prepunom Domu Sportova u Zagrebu. Moja omiljena Đoletova..koju ne izvodi često ali kao da je znao i otpjevao ju je. Suze su lile bez pitanja, nisu stajale a ja nisam žalio.
@@mirelakovacdrascic5002 e djole djole sts ti je to trebalo da nas teras darazmisljamo.videcemo se kad tad
Pesma je duboka misao, to je znao samo Djole. Nama ostaje da slušamo. Veliko hvala!
Jedina moja mila, sto si me budila
Bio sam tako blizu, nalicja vremena
Taji se jedno drvo u mojim grudima
Gde li ce nesto nici iz toga semena
Da znam...
Kakva pesma o prolaznosti života...neverovatno.A tako malo pregleda,tek to je neverovatno.
Dijamanti su prekrasni, a tako malo ih ima.... Da ima dvije miljarde pregleda, jednako bi bila vrijedna i dobra pjesma, ali mi sretnici koji je slušamo, ne bi se osječali privilegirani što smo je pronašli, i što je "imamo"
Treba biti optimističan, pa tako gledati na stvar, da nas raduje, a ne da nas ljuti 😁
Stolar sam po struci, oduvijek sam želio raditi s drvom, iako su me okolnosti spriječile, volim šume... mene drvo fascinira.. Eto, to me i dovelo slučajno do ove pjesme, gdje sam šokiran stao, i upitao se, "što je ovo, pobogu?? Jel itko javio ljudima kakvu je ovaj čovjek pjesmu napisao??!"
Onda je naravno, krenulo istraživanje ostalih njegovih pjesama, sve vrijeme lupajući glavom u zid, proklinjujući moje pretpostavke, da je taj Balašević tamo neki srpski folk ili zabavni pjevač, vjerovatno, tamo nešto za Slavonce, Vojvođane, nije to za nas Dalmatince 😁
Kakva greška, kakav danak neiskustvu..
Koliko godina sam bacio u vjetar, koliko prilika da me njegove pjesme odvedu negdje, na neko putovanje..
Filmovi, njegove pjesme su filmovi..
Tako da, koliko pregleda ima, nije važno, važno je onom pto otkrije, i prepozna vrijednost, da ne drži običan kamen u ruci, nego dijamant.
Da svi na svijetu govorimo istim jezikom mislim da bi Đoleta slušalo 5 milijardi ljudi
@@Ante-I❤
Besmrtni Đole, svaka njegova pesma je za čitanke i antologije.
BOŽE Dal može nešto jače od ovoga
Balašević je BOG
I BOG je Balašević
Eeeeh...dalje nema! Ceo život u pesmu stane! ♥️🖤
Ova pjesma je jednostavno s v e .
Таји се један пјесник у мојим грудима, како зна да нађе сузу и у пресушеној души.
Брацо
Maleni cun nasred luke pokisle,
da te u vecnost otisne...
Volim te tata. :(
Mene ova pesma seti na detinjstvo, selo, prostranstvo koje je cekalo na mene! Setim se mojih drugova ispred zgrade, letnjih raspusta...A onda danasnjica, gde se sa setom secam tog mog detinjstva mog malog svemira kog sam u jednom momentu obisao u trenu i razrusio ...
A što se ne vratiš na to dobro vreme
Apsolutno isto se kao ti i ja osecam,slusajuci Drvenu pesmu! Ide zivot !
Ova pesma uz D-mol i Devojku sa čardaš nogama zvanično ulazi u udzbenike !
Ja ne znam koju bih izabrala...a da ne izazove duboku sjetu i plac ,citavog bica mog...reci ce nam da smo depresivni sto slusamo ,ali ovo je od duse za nase duse,hvala Legendo...zivis kao i uvjek u srcima...♥️❣️😥
Fenomen kojeg vecina nije svjesna a i ostalima nije jasno sta je u pitanju,NAJBOLJI
Ova pjesma me rasturi svaki put, jedna od najljepših Đoletovih.
Bio sam tako blizu naličju vremena...sva filozofija svijeta u ovoj pjesmi
Kakav um.. 👏.. vanzemaljac.. 👍❤️
Svaka reč lomi dušu na komade. Koja dubina, savršenstvo od pesme.
Djordje je moj omiljeni pjesnik. Njegove pjesme me povezuju sa prijateljima i znacajnim ljudima u mom zivotu koji takodjer vole Balasevica i svjesni su njegovog genija.
Do juce sam na strofu sa drvenim konjicem gledao kao na neko svoje proslo vreme, a evo sada kad ponovo slusam pesmu i strofa sa krevetom i ruzom mi deluje kao nesto sto se vise ne vraca
Koliko romantike, sećanja, tuge, sete, i smiraja, donosi ova pesma. Eeee,slušajući je, osetio sam neko prošlo vreme, dodirnuo sam prošlost, vetar jedne jeseni, devedeset i neke, ponovo je bio na mom licu. Hvala Djole!!! 👍👍👍🤷♂️🤷♂️
Жив је Ђоле у својим ремек делима и свима нама који обожавамо цео његов уметнички опус и који ћемо га до гроба слушати, читати по 1000.пута његове књиге и сећати се његовог шмекерског става и шала са многобројних концерата на којима смо плакали и смејали се заједно са њим!
Da li je ikada iko napravio ovoliko pesnickih remek dela? Kakav velemajstor!!!
Nije i neće.
Jedina moja mila što si me budila
bio sam tako blizu nalićja vremena
Eeeeej Đole, ovo je pjesma za kraj jer ti se publika podavila u suzama
Već dugo sumljam da Bog ne postoji, danas kada si ti Đole naglo otišao u nalićje vremena, napokon razumijem da Bog ne postoji. I ne bojim se zbog toga, ostale su mi tvoje pjesme. Vječno hvala Đorđe
Dobro ste napisali, za kraj :(
Šta nikad nikoga niste u životu izgubili?Balasevic vam je jedni kojeg ste izgubili I tek tad ste shvatili da Bog ne postoji? Kakav ste vi komad budale,sram vas i stid može biti tako nešto reci..Ja bi život svoj dao da sam u životu samo Balasevica "izgubio" blago vama kad ste imati tako lijep I ugodan život da ste izgubili vjeru u Boga jer Balasevica više nema.Kad odes 2m pod zemlju ponesi i te njegove pjesme smece jedno..a djeci I unucadi reci da ti ne dolaze ni svijecu upalit..
Kakav tekst. Da udje u citanke.
Danas je došao i taj dan. 3 pjesme dobile su svoje stranice u udžbenik... 😉
UFFFFFFFF! Mnoge su ti pesme, prijatelju, taman kao ubistvo s predumisljajem! Ziv nam bio jos duuuugo!
Drvenog konjića poredim sa medvedom kog sam imao, pa u seljenju izgubio. Tamburu poredim sa loptom. Ružu u etarziji sa zavesama koje su se pokidale pa sam svaki vez upamtio.. Za crni sanduk u srebru sam još premlad i da sanjam. Djole je poseban zato što se u svakoj njegovoj pesmi možeš pronaći, naravno ukoliko si dovoljno emotivan za to.
Ove osećajne pesme, predivni stihovi, u vreme mog odrastanja naročito, ali i kasnije, donele su neku posebnu plemenitost u moj život. I znam da ću Tvoje setne, tanane pesme slušati dok sam živa. HVALA 🙏 ❤️
Ova pjesma me podsjeca na rodni grad Vukovar... novembar izmaglica kvartet dragih ljudi....
😣😢
Jedna od najdrazih pjesama..
I lijepo je naletit na drage ljude u komentaru!
Svaki dan je tu, kao da nije otišao, svaki dan... 😢
Tvoje pesme govore o tvojoj veličini...
Gdi je to drvo raslo od kog je tesana, dal' se pod njime neko nekad ljubio...uhhh majstore genijalni
Ovo su Bog i Đole zajedno sastavljali, nema druge💔
Moje djetinjstvo 1992 93 94 rata Bosne ova pjesma me pogadja.mi klinci mnogi bježimo iz svojih krajeva
Kida dusu,komad po komad...
DALI JE OVO MOGUĆE
OVO SU REČE KOJE SAMO ĐOLE MOŽE DA NAPIŠE KAŽE I OTPEVA
KADA GA JEDNOM NE BUDE KAO I SVIH NAS VERUJEM DA ĆE NAS ČEKATI NA NEKOM SAMO NJEGOVOM MESTU NA NEKOM DRUGOM SALAŠU GDE ĆE NAŠA SRCA I DUŠE ZA VJEK VEKOVA OPET I OPET NEPIREKIDNO UVESELJAVATI OBOGAĆIVATI I DAVATI NAM SPOKOJ I MIR.
💔
Opis ove pesme, grč u stomaku i neopisiva toplina u grudima.
'Snio sam, onda, krevet sav u čipkama, obesnu igru vatre, sklopljene šalukatre, na uzglavlju ruža u intarziji pod kojom smo se mazili..' kako ovo samo budi uspomene, bolno..💔
R.I.P. MORNARU....
MIRNO MORE NEKA TI BUDE😢😢😢
UMJETNIK KOJEG JE ZADOVOLJSTVO SLUŠATI 👍😁🌹
Ja sam izgubio pola sebe
Djole🍀♥️Svaku tvoju pesmu,svaki stih,te reci..,ma,svaki instrument,udara u srce i dušu🙆
Pravo remek djelo
Kakav Bodler i Jesenjin ovo da je na engleskom ili francuskom plakao bih CNN
Prvi stih i odmah jeza. .
Prelijepo koja dubina savršenstvo
Golemo.
Uh,sav sam se naježio.
Kao i uvek....neprikosnoven...
Slušaj Djole.Imas zadatak,da nam Jos 100 god.Pises i pevas.Da nam budes Ambasador i diplomata🍀♥️🙆👑🎶
Predivna pesma 🎹🎹🎹🎼💟💟🍀🍀💟💟💥💥🙏🏻🙏🏻🙏🏻
Stvarno, jedna od najboljih :).....Maestro nas! Toliko te volimo!
jedina moja mila sto si me budila.........
Psihoterapija - uživo.
Sve ima cjenu.
Osim ove pjesme
Hronologija života bez ulepšavanja..
I dalje je isti osecaj...
Iz srca u mozak. Prelep osećaj slušati je
...Novembar...
..izmaglica...
💔
Snio sam jos i svoju prvu tamburu ....
maestro
Virtuoz riječi😢
Virtuoz riječi za vječnost
Bravo maesto ❤❤❤
Lijepa pjesma❤️
Ostat ces najaci
Mom detinjstvu! 😇🍀
Sine volim te... Szeretlek kisfiam♥️
mene ovo tera na samoubistvo!
Pre nego prisloniš cev na ranjivo tkivo, pusti pesmu još jednom, i čućeš razlog za život...
@@TheLela1222 bili smo tako blizu naličja vremena...
Vrhhhh❤️❤️❤️❤️
Ovo tako boli....
Simfonija poezije.
koje opise sasvim normalnih dešavanja je imao, neznam da li je to umjetnost, nisam nikad razmišljao o tom, baci me u trans i ne mogu sebi doć još dugo.
Fajna piosenka !!
Fajny glos !!
❤❤❤
💜
samo da pozdravim prezimenjaka
Ubi me...tacno..
HHAHAHAHAHA
🌲🙏
💔💔💔
gde li će nešto niči iz toga semena
da znam
💞
Au...mati ga njegova💙💙💙
Nije bio on lik za trgovinu
Ne mogu. Boli...
Ali ne bi u novembru. 😢
Jesen stize
Stairways to Heaven ?!
Pa i nije baš...Možda ima neke sličnosti u atmosferi ,pogotovo intro od STH, ali tekstovi i muzka su drugačiji , iako su obje pjesme predivne na svoj način
Eh sto ti je pjesma....
Najbolja Đoletova pesma sa najboljeg njegovog albuma.
Budi u meni onu najdublju emociju detinjstva, kad sam živeo u potpunoj svesnosti, nevin neiskvaren. Kad je sve bilo novo, još uvijek čisto. Bez ega, bez razuma. Kad je sve bilo jedno. U ovoj pesmi je savršeno opisao krug rođenja i smrti svakog od nas. To drvo smo mi i naše životno iskustvo. Sinfonijski orkestar se savršeno poklapa sa njegovim glasom i interpretacijom pesme. Čista poezija. Nema dalje.
💜
♥️