Kakve god velike riječi koristili da opišemo Mobyja Dicka, teško da bismo ikad došli do kraja i pritom zvučali suvislo. Ali čisto radi unutarnjeg mira, i kad već očito moram komentirati, reći ću samo da je Moby Dick jedna od najboljih stvari koje su se dogodile svjetskoj književnosti i ljudskom rodu općenito. Eto, sad sam mirniji :) Zadnja 3 poglavlja (hajka) su takva kulminacija svega prethodno napisanoga da se proživljavaju psihosomatski.
Mobi Dik nikad kraja. 😂 Kada su mi par godina kasnije ponudili kao štivo za plažu, rekao sam ne. 😂 Na sredini knjige zatiče te u više glava dosadan opis i za današnje vreme pogrešnu nomenklaturu kitova, ali vredelo je istrajati sa čitanjem pošto je kraj veličanstven.😮
Jednostavno ako posle dvadeset trideset strana vidim da me roman nije dobio za sebe odustajem od čitanja, onda nema padanja glave od napornog autora. Ili nastaviš da surfuješ na talasima autora koji rezonuje sa tobom ili ne. Mada ni to ne mora da bude pravilnost. SElenić je tip autora koji mi jednostavno nikad nije bio dosadan niti mi je glava klonula. Sve i jedan njegov roman je na talasu koji mi je apsolutno odgovarao i istorijska tematika koja me je živo zanimala. Primeri odustajanja od knjige su u mom slučaju sledeći: 1)Margerit Jursenar - Hadrijanovi memoari - sjajan i zavodljiv skoro lapidaran naslov ali ništa me nije privuklo da je pročitam do kraja , zastao sam na nekoj pedesetoj stranici. 2)Ono što je vrlo čudno jer sam veliki ljubitelj Pekića, naročito njegove porodične sage o Njegovanima koja se proteže od pada Carigrada pa sve do 60tih godina 20 veka i koje sam čitao u dahu - Sentimentalna povest britanskog carstva- nisam tačno siguran zbog čega nije rezonovala sa mnom. 3)To isto važi i za Tolstojev Rat i mir. I porefd svesti o megalitskom značaju tog istorijskog romana , zastao sam na kraju prvog dela. Spreman sam da i Pekiću i Tolstoju dam drugu šansu. 4) Sledeći na listi je Viktor Igo - Vandeja se budi , zastao sam na pedesetoj strani.
Што се тиче Пекића, Сентиментална повест ми није била проблем, заниљиве историјске приче, не захтева тешко повезивање, за разлику од Златног Руна где сам, иако фасциниран, одустао због обима и нередовног читања и заборављања повезаности између ликова, тј. ко је коме ко.
@@srdraganJa nisam hronološki čitao Zlatno runo, da jesam verovatno bih odustao. Četvrti deo me je oduvao koliko sam bio oduševljen, kao i zaključni deo Hodočašća Arsenija Njegovana.
@@tothelighthouse Čitao sam i obimnije i zahtevnije i za nedelju dana. Konkretno Mobi Dik je za mene bio agonija, ništa me nije interesovalo, ni glavna priča, ni dodaci... Ništa.
@@ijdfk91smatram da sa ovakvim knjigama ne treba žuriti, jer pitanje je šta bi nekome i ostalo u glavi da je pročita za nedelju dana. E sad, neko mora ( faks, ispiti, šta god ), a i svi drugačije čitamo. Meni je, za sada, kao što rekoh, super.
Kakve god velike riječi koristili da opišemo Mobyja Dicka, teško da bismo ikad došli do kraja i pritom zvučali suvislo. Ali čisto radi unutarnjeg mira, i kad već očito moram komentirati, reći ću samo da je Moby Dick jedna od najboljih stvari koje su se dogodile svjetskoj književnosti i ljudskom rodu općenito. Eto, sad sam mirniji :)
Zadnja 3 poglavlja (hajka) su takva kulminacija svega prethodno napisanoga da se proživljavaju psihosomatski.
Mobi Dik nikad kraja. 😂 Kada su mi par godina kasnije ponudili kao štivo za plažu, rekao sam ne. 😂 Na sredini knjige zatiče te u više glava dosadan opis i za današnje vreme pogrešnu nomenklaturu kitova, ali vredelo je istrajati sa čitanjem pošto je kraj veličanstven.😮
За оне који лако одустају, битно је да крену од реченице: "Зовите ме Исмаил". 😊
Mobi Dik je kao neka Biblija za ljude koji se ne smatraju dijelom organizovanih religija.
Jednostavno ako posle dvadeset trideset strana vidim da me roman nije dobio za sebe odustajem od čitanja, onda nema padanja glave od napornog autora. Ili nastaviš da surfuješ na talasima autora koji rezonuje sa tobom ili ne. Mada ni to ne mora da bude pravilnost. SElenić je tip autora koji mi jednostavno nikad nije bio dosadan niti mi je glava klonula. Sve i jedan njegov roman je na talasu koji mi je apsolutno odgovarao i istorijska tematika koja me je živo zanimala. Primeri odustajanja od knjige su u mom slučaju sledeći: 1)Margerit Jursenar - Hadrijanovi memoari - sjajan i zavodljiv skoro lapidaran naslov ali ništa me nije privuklo da je pročitam do kraja , zastao sam na nekoj pedesetoj stranici.
2)Ono što je vrlo čudno jer sam veliki ljubitelj Pekića, naročito njegove porodične sage o Njegovanima koja se proteže od pada Carigrada pa sve do 60tih godina 20 veka i koje sam čitao u dahu - Sentimentalna povest britanskog carstva- nisam tačno siguran zbog čega nije rezonovala sa mnom.
3)To isto važi i za Tolstojev Rat i mir. I porefd svesti o megalitskom značaju tog istorijskog romana , zastao sam na kraju prvog dela. Spreman sam da i Pekiću i Tolstoju dam drugu šansu.
4) Sledeći na listi je Viktor Igo - Vandeja se budi , zastao sam na pedesetoj strani.
Што се тиче Пекића, Сентиментална повест ми није била проблем, заниљиве историјске приче, не захтева тешко повезивање, за разлику од Златног Руна где сам, иако фасциниран, одустао због обима и нередовног читања и заборављања повезаности између ликова, тј. ко је коме ко.
@@srdraganJa nisam hronološki čitao Zlatno runo, da jesam verovatno bih odustao. Četvrti deo me je oduvao koliko sam bio oduševljen, kao i zaključni deo Hodočašća Arsenija Njegovana.
Mobi Dik je za mene bio pakao, čitao sam ga više od mesec dana.
Pa dobro, obimna je knjiga. Za koliko inače “treba” da se pročita?
@@tothelighthouse Čitao sam i obimnije i zahtevnije i za nedelju dana. Konkretno Mobi Dik je za mene bio agonija, ništa me nije interesovalo, ni glavna priča, ni dodaci... Ništa.
@@ijdfk91smatram da sa ovakvim knjigama ne treba žuriti, jer pitanje je šta bi nekome i ostalo u glavi da je pročita za nedelju dana. E sad, neko mora ( faks, ispiti, šta god ), a i svi drugačije čitamo. Meni je, za sada, kao što rekoh, super.