Za ovako nešto je stvarno trebalo imati hrabrosti. Kasnijih godina nadležni pokrajinski sekretarijat i pokrajinski SUP(koji treba vratiti) menjao uredbe pa ljudi nisu mogli da se sele iz grada u grad bez dobrog razloga i uslova za život. Moji roditelji su se 1982. preselili iz Zrenjanina u Novi Sad i morali su da nose uverenja u SUP da su zaposleni u Novom Sadu da bi prvo mogli da se odjave iz ZR i prijave u NS.
Žilnik je radio jaču stvar nego Malagurski danas. To mislim u obzir uzimajući vreme koje je tada bilo, provokaciju koju je Žilnik imao na umu i slobodu koju nose njegovi filmovi naspram situacije koja se nije mogla ekranizovati ni na jednom od dva kanala RTB i svih 6 republičkih Tv stanica.
super je to što Malagurski radi, samo je velika razlika, jer za to što radi Malagurski treba imat volju, a to što je Žilnik pravio treba imat JAJA i to žešća. Smradovi u evropskom parlamentu gledaju filmove od Žilnika, pa onda promjenjuju i stavljaju nove zakone. To je poanta.
Ne vredjaj Žilnika sa ovim poredjenjem. Žilnik ne propagira budalaštine nakaradne ideje nego socijalno progresivne, njihovi svetonazori su na dijametralno različiti.
Kad se govori o tome kako se dobro živelo za vreme Tita, misli se na period od 1976. kada je uveden zakon o udruženom radu, do 1983. tj. nekoliko godina nakon Titove smrti.
Meda i mleka? Ako bi uporedili broj stanovnika u "bajkovitoj" monarhiji, samo na području Srbije i broj beskućnika, lutalica, broj preminulih od gladi i bolesti, broj prosjaka u toj kraljevini, među kojima su prednjačili ratni veterani iz 1ww, a kojima je kralj dao dozvolu da prose( dati dozvolu ratnom veteranu da prosi, užas) u još odrpanim vojničkim šinjelima i ako bi uporedili broj stanovnika 70tih na području Srbije i koliko je u odnosu na taj broj bilo beskućnika, svakako bi zaključili da jeste bilo i meda i mleka. Pogotovu ako bi taj broj beskućnika uporedili sa brojem onih koji su danas na ulici i plus onih koji večernjim časovima pretražuju sadržaj naprednih kontejnera ne bi li preživeli, opet ni došli do zaključka da je bilo i meda i mleka. Možemo samo da zamišljamo koliko bi beskućnika jedan reporter danas okupio u nekom od manjih gradova u Srbiji.
Ovaj Zilnik je genije...
Svaka cast Zilniku kad je on u to vreme ismejavao i izigravao drzavu u vlast.Dobro nije zatvor nagrebao.
Sretna vremena kada se živelo bez interneta i telefona...
Za ovako nešto je stvarno trebalo imati hrabrosti. Kasnijih godina nadležni pokrajinski sekretarijat i pokrajinski SUP(koji treba vratiti) menjao uredbe pa ljudi nisu mogli da se sele iz grada u grad bez dobrog razloga i uslova za život. Moji roditelji su se 1982. preselili iz Zrenjanina u Novi Sad i morali su da nose uverenja u SUP da su zaposleni u Novom Sadu da bi prvo mogli da se odjave iz ZR i prijave u NS.
Žena popizdela 😂
Žilnik je radio jaču stvar nego Malagurski danas. To mislim u obzir uzimajući vreme koje je tada bilo, provokaciju koju je Žilnik imao na umu i slobodu koju nose njegovi filmovi naspram situacije koja se nije mogla ekranizovati ni na jednom od dva kanala RTB i svih 6 republičkih Tv stanica.
super je to što Malagurski radi, samo je velika razlika, jer za to što radi Malagurski treba imat volju, a to što je Žilnik pravio treba imat JAJA i to žešća. Smradovi u evropskom parlamentu gledaju filmove od Žilnika, pa onda promjenjuju i stavljaju nove zakone. To je poanta.
da Malagurski... pfffff
Ne vredjaj Žilnika sa ovim poredjenjem. Žilnik ne propagira budalaštine nakaradne ideje nego socijalno progresivne, njihovi svetonazori su na dijametralno različiti.
super
Odakle su ti ljudi koji nemaju smestaj u Novom Sadu. Nisu pali s neba. Da li su iz nekog sela. Ako nema posao i stan sta ce tu.
Ranovekovni panonski mentalitet skitnica. Tako smo i mi dosli na Balkan
elitisto
chao
Jel'to bilo kod Druga TiTA...ono kad je bilo med i mleko...
Kad se govori o tome kako se dobro živelo za vreme Tita, misli se na period od 1976. kada je uveden zakon o udruženom radu, do 1983. tj. nekoliko godina nakon Titove smrti.
Meda i mleka? Ako bi uporedili broj stanovnika u "bajkovitoj" monarhiji, samo na području Srbije i broj beskućnika, lutalica, broj preminulih od gladi i bolesti, broj prosjaka u toj kraljevini, među kojima su prednjačili ratni veterani iz 1ww, a kojima je kralj dao dozvolu da prose( dati dozvolu ratnom veteranu da prosi, užas) u još odrpanim vojničkim šinjelima i ako bi uporedili broj stanovnika 70tih na području Srbije i koliko je u odnosu na taj broj bilo beskućnika, svakako bi zaključili da jeste bilo i meda i mleka. Pogotovu ako bi taj broj beskućnika uporedili sa brojem onih koji su danas na ulici i plus onih koji večernjim časovima pretražuju sadržaj naprednih kontejnera ne bi li preživeli, opet ni došli do zaključka da je bilo i meda i mleka. Možemo samo da zamišljamo koliko bi beskućnika jedan reporter danas okupio u nekom od manjih gradova u Srbiji.