Imigracija i nostalgija | Život u Kanadi | 2021
Вставка
- Опубліковано 15 вер 2024
- Čoveku je dobro gde god da je, sve dok zna ko je i šta je - ovo je krilatica koju sam smislila i koja jako dobro opisuje suštinu problema nostalgije. Zapravo, nedostatka iste.
Sve dok shvatamo da su imigracija i sve što ona nosi naš lični izbor, naša odluka i da samo od nas zavisi kako ćemo se tokom tog procesa osećati, koliko ćemo se prilagoditi novom okruženju, i hoćemo li dozvoliti sebi da upadamo i opstajemo u večitom preispitivanju jesmo li doneli pravu odluku i sanjarenju o nečemu što smo ostavili iza sebe.
"Nostalgiju osećaju oni koji ovde nisu uspeli" - čula sam od nekog ko jeste uspeo u Kanadi, i ta rečenica mi postaje sve jasnija kako prolaze moje godine u imigraciji. O svemu tome, i o tome kako nostalgiju prevazići, pričamo u ovom videu.
#irinaukanadi
6 punih godina u Kanadi, 6 godina zivota, 6 godina srece i uspeha i mentalno i fizicki. 6 godina ne nerviranja, 6 godina mi niko nije iskljucio struju ni internet, 6 godina srece i radosti kad vidim moje dete srecno i zadovoljno. Obozavam ovu zemlju koja mi je dala krov nad glavom, zivot, srecu. Obozavam i Srbiju koja me je oterala u srecu. Hvala ti Srbijo sto si mi dala vetar u ledja i otvorila oci.Ljudi dragi ako vam nije lepo, niste srecni iz bilo kojeg razloga, slobodno se vratite gde god zelite , jer Kanada nije za vas.
Hvala mnogo Kristina! 😊
Znate sta je nostalgija, nostalgija su godine, bili smo mladi i pamtimo mladost jer nam je bilo dobro i mislimo kad bi se vratili da bilo isto. U 20-tim sam bio u ratu, bez struje, bez dovoljno hrane i opet mi bilo dobro. Da mi je sad 20 bilo bi mi dobro i na sjevernom polu.
Tacno tako
Slažem se sa Vama u potpunosti.
Svaka čast za ovo. Skoro 8 godina u Nemačkoj, pratim razne kanale, svakakvih kuknjava sam se naslusao i ne tako mnogo ljudi koji pozitivno pričaju o emigraciji, naročito vezano za ovu državu. I mogu reći - sve potpisujem. Ispunjena, srećna i zadovoljna osoba jednostavno mora prebroditi takve probleme. Samo znanje (svakog tipa) kupuje bolje sutra na Zapadu
Mnogo Vam hvala Vladimire. Drago mi je da se razumemo. 😊
"za one koji umeju da žive, lepo je i tamo i ovamo" iz filma "Pre kiše'
Velika istina, hvala. 👏🏼👏🏼
Predivan vidéo Irina! Ja Sam odavdno ovdje,nostalgiju nikada nisam imala osim nedostajanja dragih ljudi kao sto vi kazete. Volim svoju zemlju ali i Kanadu odavno posmatram kao svoju. Prije svega sam zahvalna ovoj zemlji sto mi je pruzila mogucnosti da stvorim novi zivot. Ne namjeravam se vracati jer stvrorili smo svoj zivot ovdje. I u potpunosti se slazem sa vama da svi koji nisu srecni treba da idu tamo gdje ih srce vuce jer zivot je samo jedan!
Slažem se Sofija, hvala mnogo.
Najbolji sadržaj o imigraciji na internetu bravo 🍀🍀🍀
Hvala mnogo! 🙏🏼🙋🏻♀️
@@IrinauKanadi hvala vama što nam kroz prizmu razumne.. racionalne osobe prenosite detalje o životu u kanadi..pravo ste osveženje za internet uživam u svakom videu
Trudim se da budem maksimalno objektivna. Hvala još jednom. 😊
Savrseno i perfektno objasnjeno za vecinu ljudi! Dosta nas isto oseca, retko ko progovori.
Hvala najlepše! 😊
Jako dobar prilog na temu. Dovoljno objektivan i pokrivajuci raznolike oblike ove "boljke", dovoljno lican i obojen vasim zaraznim optimizmom, verujem da ce prijati svakom dobronamernom uhu spremnom da ne samo odslusa vec i stvarno cuje sta imate da kazete.
Mnogo Vam hvala draga Branka! 🥰🥰
Deset godina smo u Irskoj. Karijera u FAANG-u. Lepa i opustena zemlja i dragoceno iskustvo koje ne bih menjao. Postoji umeren osecaj nostalgije, a iako je ovde "bolje" ipak se vracamo u Srbiju jer je za nasu licnu situaciju to bolji potez srednjerocno gledano, ali za dugorocno cemo tek videti. Preci, duhovnost, porodica i prijatelji su stvari koje te momentalno otrezne kada za to dodje vreme i mislim da se tada javlja jaci osecaj nostalgije kod ljudi u inostranstvu. Roditelji ipak nece biti sa nama vecno, lepo je da deca odrastaju sa bracom i sestrama, a ostvarivanje dubljih veza sa stancima je nesto sto takodje nedostaje za osecaj ispunjenosti.
Potpuno to razumem, hvala na komentaru 😊
Divan video! Izmamio mi je osmeh jer bi mi vas video mnogo pomogao pre 3.5 godine kada smo stigli u Ameriku! ☺️ Kao neko ko je imao verujem slicnu pricu kao vi, mogu se sloziti sa vama da je kljuc svega rad na sebi i borba! Mi nismo morali da dodjemo. Imali smo karijere, ali smo zeleli nesto drugacije da ne kazem “bolje”. I kao podrska svim novim imigrantima mogu reci (posle skoro 4 godine u Portlandu, OR) NE nemam vise izrazenu nostalgiju, ali DA bilo je tesko! 🌈❤️
Hvala mnogo Gordana! Razumemo se skroz. 😊
Sjajno, Irina! Slažem se sa svim što si rekla. Tvoja priča je potpuno objektivna, pozitivna i korisna za sve ljude koji razmišljaju da napuste svoju zemlju. Iako, kako reče, niko i ništa ne može da nas dovoljno pripremi za ono što nas čeka ipak je korisno čuti da svi moramo proći neke neminovne faze. Ja često razmišljam kako bi bilo nama koji smo dosli pre 30ak godina uz ovu današnju tehnologiju. Tada nije bilo ni interneta a telefon je bio preskup pa nismo mogli ni telefonom da pričamo često.
Hvala mnogo draga Vesna! Mnogo mi je drago da generalno isti princip važi oduvek, ali je pitanje upravo te tehnologije koja danas toliko toga olakšava. Mogu samo da zamislim koliko je snage i optimizma trebalo u to vreme pre ovih besplatnih video poziva. 🙏🏼🥰
Дивно објашнјено хвала топли поздрав
Draga moja Irina mnogo je sve opsirnije I dublje sve to o cemu pricas. 12 godina Sam I Australiji, jezik sam potpuno savladala.Imam odlican posao, kupim sam kucu, kupila prvi auto.Deca zavrsila fakultete, kuple kuce, nasle svoje partnere.Imam dosta prijatelja ovde, imam hobije, odlazimo na odmore , druzimo se.. Nostalgiju Nisam imala u pocetku, osecam je sada. Nedistaje mi moja porodica, nedistaje mi moja zemlja. Naravno mnogo stvari mi ne nedostaje I svesna sam da je moj zivot ovde fantastican I da bih se tesko ili nikako snasla kada bih se vratila. Verovatno bi mi tada nedostajala Australija.Znaci potpuno sam uspesna , Ali nostalgija je uvek tu, tako da zaista mislim da nije dobro etikirati aaa mozda jos nisi divoljno dugo u Kanadi. Veliki pozdrav iz Australije.
Poštovana Nataša, drago mi je zbog Vas i pretpostavljam da je to što osećate potpuno normalno. Možda do sada niste ni imali vremena i prostora da zastanete i posvetite se tim svojim mislima. Ja ne mislim da je nostalgija loša, ona je normalna. I poželjna čak. Ona romantična, koja nas vraća na lepe uspomene. Ja ovde pričam o ekstremnoj nostalgiji kojom ljudi sebe drže zarobljenim u krugovima nezadovoljstva i svaljivanja krivice na sistem i zemlju u koju se nisu uklopili. Zaista sumnjam da je iko nesposoban da sebe izdigne iznad toga, ali ne sumnjam u sposobnost ljudskog uma da problem traži u nečemu što nije pod našom kontrolom. Ja ne etiketiram nikoga i ništa, ako gledate moje priče, lako ste to mogli da zaključite. Pozdrav za Vas i Australiju.
Sve si lepo rekla.Pametna nasa Irina!Cekamo tvoj novi video.Ako ikad budem dosla u Vankuver sledicu tvoje savete.
Hvala Nora. 😊
Hvala, Irina, sto pravite ovako predivne, informativne, emotivne i realne videe. Drago mi je za svakoga ko se pronasao u imigraciji i pronasao sebe, nadam se da ce sto vise ljudi to i uspeti (i moja porodica medju njima, samo da uspemo da odemo za Kanadu). Svako ko poslusa svoje zelje i sebe umece da prenese to i na svoju decu, sto gradi srecniji i lepsi svet, a i buducnost. Nadam se tome za sve nase potomke.
Srdacan pozdrav! ❤️
Najlepše hvala Marina, tome se i ja nadam i tome i težim. Mnogo sreće želim sa planovima! 💖
@@IrinauKanadi Hvala Vam, takođe! 💖
@@marina_nb 🥰🥰
Irina , sjajan video a ti si tako divna osoba💐🌹🥰🌺🌷🍀💐🌺🍀
Hvala najlepše! 🙏🏼😊
Draga Irena, lepo je to sto si se potrudila podeliti svoje vidjenje i misljenje sta je nostalgija. Al moram reci da se slazem sa komentarom Katarine Lentz i jos bih nesto dodala. Jako mi je smetalo u tvom videu tako samouvereno i vise puta ponovljeno da su neostvareni ljudi i oni koji nisu nikad preuzimali na sebe odgovornost nostalgicni. Ako si ti u to gotovo uverena ne znaci da je to tacno. Neverovatno mi je da se sa 90% stvari koje si rekla ne slazem. Ja sam sve suprotno od onog sto si ti ovde ispricala. U Kanadi sam 17 godina i zelju za povratkom ( mozda to nazivas nostalgijom) osecam tek u poslednje dve godine. Pre dolaska u Kanadu sam imala i karijeru i prihode o kojima sada tamo mnogi mastaju. Nikad se nisam zalila niti prozivala sistem, ni Milosevicev, ni na ove posle njega. Sve sam sama postigla, i iskolovala se, i usavrsavala, i menjala poslove uvek na bolje. Ponavljam, u zemlji i vremenu kad su uglavnom svi samo, a vidim jos uvek, jadikovali i zalili se. Dosla sam ovde misleci ako mi je u Srbiji tako, kako li cu tek biti uspesna u jednoj zemlji kao sto je Kanada. Raspitivala i slusala iskustva ali je do mene dolazilo samo ono sto sam zelela cuti. Dosla sam dakle svojom voljom, sa znanjem jezika, sa strukom i iskustvom da sam vec prvi dan mogla sesti i raditi moj posao. Na zalost, stvari nisu bile onakve kakve su mi predstavljali dok nisam dosla. Meni je trebalo, zbog porodicne situacije i drugih zivotnih prepreka, 15 godina da dodjem dovde gde sam sada. Hocu da kazem, da mi u tih prvih 15 godina kad sam se borila za goli opstanak i da ponovo dodjem do one Nevene kakva je bila u toj Srbiji nije pala na pamet nostalgija ili povratak kuci. Svo vreme sam isla jednom godisnje u Srbiju i bila u toku sta se tamo desava i kako se zivi. Nikad se nisam poredila niti sam i dalje gledala one koji su kukali i zalili se na sistem. Posmatrala sam ljude koji tamo dobro zive, putuju, druze se, deca im rastu sa babom i dedom u svom zivotu, i sve ostalo i ostale sto tamo imamo. Ovde sam u tih prvih 15 godina radila, zavrsavala i kanadske skole i dobivala kanadske diplome. Radila i na svojoj struci, i na sebi. Izdrzala i izvukla iz sebe 200 puta vise nego sto sam mislila da bih ikad bila u stanju. Upravo radila sve to sto si rekla, umesto gledanja filmova i serija ja sam ucila, trudila se, uklapala se. I onda sam se "uklopila" i sad zaradjujem vise nego dovoljno da sam cak sebi kupila i sjajnu nekretninu u Srbiji i to u mestu gde sam odrasla na kako bi ovde rekli "prime location" za neke dane kad odem u penziju da imam svoj kutak kad odem na par meseci. Ovde imam i kucu i bastu u kojoj gajim buraniju, paradajz i ostalo povrce. Ne fali mi ni nasa hrana, ni mirisi , ali mi fali to sto se ovde osecam zarobljenom u ovaj sistem zaradi, plati i cekaj taj godisnji kad ces otici kuci da ti bude lepo sa svojima. A ja hocu da mi bude lepo svaki dan posle pet popodne i vikend. Nista drugo. Znaci, imam se gde vratiti i opet bih lako mogla sebi naci posao ili cak ovaj posao raditi online i nije me zato spucala nostalgija u ove dve poslednje godine. Dok sam ronila kroz zivot i probleme nisam imala kada razmisljati o tome. Sada kad sam izronila i kad mi pluca pucaju od napora koji sam morala podneti da dodjem dovde gde sam sada ja se pitam da li je ovaj zivot ovde zaista vredan toga. Tolikih odricanja, neprospavanih noci, prekovremenih sati, polaganja istih ispita koje sam u Srbiji polagala u ranim dvadesetim godinama i sve to vec tada zavrsila i postigla. Sad sam ovde otvorila vrata jos visih nivoa koji me teraju da i dalje radim i borim se ako hocu da drzim i odrzim ovo sto imam. Dokle i zasto tim tempom i tom energijom koju ne diktiram ja. Pitam se kad vidim taj paralelni svet i zivot koji ljudi slicni meni zive u Srbiji. Jedino sto se slazem s tobom na kraju tvoje price je da covek ne treba biti tamo gde je nesrecan. Al i to si rekla tako prepotentno i povrsno. Jer moras da znas da je ova imigracija igranka gde das banku da udjes a ako hoces da izidjes morash da spremish pet banki. Rizik i odgovornost takvog poteza ako imas dete koje si ovde stekla i koje ima kanadsku glavu i dushu i koje je mozda u takvoj zivotnoj dobi kad bi takav rez mogao bukvalno poguban biti. Ja se nadam i drago mi je ako tvoja prica i video moze nekome pomoci da sagleda stvari iz drugog ugla. Ali te bas, kako neko ovde pomenu, molim da kad vec ovako javno istupas povedes racuna sta ce u toj tvojoj prici i "coachingu" sugerisati i kako kategorisati i etiketirati ljude koji su nostalgicni. Moze se desiti da ljudima posljes poruku i uputstvo koje ce im vise odmoci nego pomoci. I na kraju, ja vrlo dobro znam ko sam i sta sam.
Браво Невена ,ово важи за већину нас “који смо данас успешни”у Канади.Пуно ,пуно ,воде Дунавом протекне да би се “стало на ноге”.То су нам на курсевима енглеског прво рекли ,од 5-10год.треба да прође па да се уклопите у њихов систем .
Poštovana Nevena, nemojte pogrešno da me shvatite, jako mi je drago što ste pažljivo odslušali moj video i bilo bi mi takodje drago da ste mi i ime pogodili. Potpuno razumem Vaš stav, apsolutno ne očekujem da se slažete sa mnom. Bilo bi zabrinjavajuće da svi isto mislimo. Meni su vrlo interesantne dve stvari. Prvo da ste moje tumačenje nečije izjave kao nešto što počinjem da razumem, čuli kao nešto što je u zakonu zapisano. A drugo, da i Vama, i Katarini, i drugima koji su slično čuli, “ostvarnost” predstavlja materijalno. Možda je moja krivica to što sam rekla da je ta osoba uspešna u svom poslu, pa to povlači činjenicu i da ima dosta novca. Trebalo je da budem jasnija da, barem ja lično, ostvarenost ne vidim kao materijalno bogatstvo, karijeru ili bilo šta slično. Znam jako mnogo ostvarenih ljudi koji materijalno žive sasvim prosečne živote. Ostvarenost, u mojoj verziji, je ispunjenost duše stvarima koje volimo, hobijima, ljudima sa kojima razmenjujemo misli. Da posle radnog vremena i vikendima imamo vreme popunjeno onako kako mi želimo. Taj život ja sebi pravim i njime sam zadovoljna. Iz Vašeg komentara vidim da Vi niste, i zaista mi je žao zbog toga. Nostalgija sama po sebi nije loša, ali njen ekstrem nije dobar. To je poenta ovog videa, a ne nekakvo etiketiranje koje čitam iznova u sličnim komentarima. Ako ste gledali moje ranije priče, trebalo bi da znate da to nije moj manir. Zato nemojte molim Vas, kroz ovu pasivnu agresiju, Vi to da radite. Tome stvarno nema mesta. Sve o čemu pričam je prilično promišljeno, saslušano iz mnogih iskustava, pomešano i izvučena je neka srž koja ima vrlo korisnu poruku za one koji mogu i žele da je čuju. Veliki pozdrav za Vas.
Slažem se, o tome i ja pričam u mojim videima. S’ tim što mi je žao što većina ljudi uspeh gleda kroz materijalno. Meni je to pokazatelj jedne velike praznine sa druge strane. Nažalost. Pozdrav za Vas.
Irina je mlada žena i novi imigrant, shvatiće ovo tek kasnije o čemu pričaš. Ja posle 23 godine sve isto mislim kao i ti.
Ne podcenjujte tudju sposobnost procene. Ostavljam prostor naravno da mi se promene i utisak i mišljenje, ali ovo je formirano na osnovu razgovora sa ljudima koji su u imigraciji dugo poput Vas. Zašto je teško zamisliti da neko ne misli kao Vi?
Hvala mnogo za još jedan video Irina, pratim Vas već neko vrijeme, i super ste mi, jako profesionalni i simpatični.
I dosta se slažem sa puno toga ovdje.
I kao sto je par ljudi spomenulo, i ja se ne bih složila da je uvijek riječ samo o neostvarenosti ( i mislim da bi Vi također mogli jos jednom pogledati ovaj svoj video i možda primjetiti da ste se sami dosta fokusirali na materijalno kada ste ovdje pričali o ostvarenosti ).
Ja osjećam da je možda bolja ideja napraviti video sa više naših imigranata ( u istom videu ) koji imaju različita iskustva / faze imigracije.
Osobno sam napustila Hrv prije 21. godinu i imala sam male valove nostalgije tu i tamo, većinom za morem, ako ne bih uspjela ljeti otputovati ‘doma’.
Meni je dom bio na 3 kontinenata i 7 zemalja u kojima sam se ostvarivala, rasla, gradila, mijenjala, učila, uzivala. I isto kao i Vi, u ovoj Vašoj fazi imigracije i ostvarivanja u prvoj zemlji u kojoj živite izvan svoje, fokusirala sam se na bas iste stvari kao i Vi.
I isto tako sam bila apsolutno uvjerena da je to tako kako je. I tako i je - u toj fazi.
Pred par mjeseci sam se iz Australije preselila u Istru i ovdje gradim svoj život u prirodi sa predivnim ljudima oko sebe, to mi je eto sada bitno u ovoj mojoj životnoj fazi. Da li cu i koliko ovdje ostati, ne znam, slijedim svoju dušu koju sada toliko toga ovdje liječi. I to ste jako lijepo rekli - bitno je da smo ti gdje jesmo, sada sretni.
A po meni, nostalgija tu i tamo, nije uopce loša, nije loše isplakati se, zapravo je to jako zdravo za nas :)
Hvala Vam, potpuno se slažem i vidim da se generalno razumemo. Ja takodje mislim da je nostalgija potpuno normalna, ali ne kada je ekstremna. Nažalost, mnogo ima ljudi koji zaista žive zaglavljeni u njoj i rade na svoju štetu. Ne znam na šta mislite kada kažete “ova faza”, a govorite o meni, ali sam sasvim sigurna da će se i moja osećanja menjati u nekom pravcu. To je normalno ne samo za imigrante, već za ljude koji prolaze kroz različite životne dobi i iskustva. Definitivno je moja greška što nisam naglasila da “ostvarenje” ne vidim (samo) kao materijalno. Čak ni većinom kao materijalno. Ali uvek polazim od toga da ljudi koji gledaju moj kanal, mene već prilično dobro znaju, i nekako, znaju da meni materijalno nije uopšte važno. Kod mene na kanalu nećete nigde pronaćni ništa što je u tom kontekstu, jer moj život, i moje ideje nisu takve. Ali da, bilo bi manje nesporazuma da sam to naglasila. Opet, ne bih rekla da sam se uopšte fokusirala u videu na ostvarenost u tom smislu. Ja nisam pominjala materijalno bogatstvo, nekretnine, vozila, niti bilo šta što se novcem može kupiti. Onaj ko to tako čuje, sluša iz sopstvenog bića i polazi od sebe. I zapravo mi je poražavajuće što vidim da to preovladava. Veliki pozdrav za Vas.
@@IrinauKanadi Mi te razumemo, jasno je šta su ti prioriteti, zato te i volimo 💗
Još jedan odličan "life coach" video. Najbolje od svega je sam zaključak i zadnje rečenice negde oko 18:18 pa do kraja. Pošto ste već istraživali na ovu temu, zanima me da li postoji obrnuta nostalgija? Ja recimo godinama imam "nostalgiju" o Kanadi u koju nikada nisam bio, ali svi vi koji ste tamo, preko svojih UA-cam kanala uspevate da nam tako dobro prenesete život, zanimljiva mesta, snimke grada, ulica, parkova, opišete kvalitet života, a i na vašim osmesima se vidi koliko ste zadovoljni životom tamo, da prosto ne bi mogao da taj osećaj definišem kao ljubomoru već više kao nostalgiju u želji da preselim porodicu na bolje mesto za život od trenutnog. Puno pozdrava 😊
Na portugalskom jeziku to sto osecate se kaze "Saudade", ali hajde da kazemo da se to zove "desideratum" ili "desiderium" zudnja za necim sto se nema, a prozivljava.. Savetujem da odredite sta stvarno zelite u zivotu i da to postavite kao licni cilj..i naravno da napravite plan i radite na tom ostvarenju..zacudili biste se kada bih Vam rekao da 90% ljudi ne ume da iskreno odgovri na pitanje: "Sta bi voleo/la da bude tvoje dozivotno zanimanje?"..sto kaze Irena, treba pronaci sebe i ostvariti se..ali zapamtite da nikad nije kasno :)
@@sorrymate4189 hvala Vam za "dijagnozu". Dobro je da ima leka i da je pojam već definisan. Znači upornost ka cilju je jedno od rešenja...
Hvala mnogo! Zapravo nisam razmišljala o obrnutoj nostalgiji, dobro pitanje. Ali evo, dobili smo i super odgovor. 😊
Hvala na objašnjenju! 😊
Meni je dom gdje se ja nalazim i trudim se da tu gdje sada zivim, meni bude dobro , ujedno da budem mojem drustvu gdje zivim korisna. Hocu reci sve radim da moja integracoja ne bude ometana ( jer i toga ima) vec da bude uspjesna. Jer moja domovina odakle dolazim je nazalost doprinjela da sam ja morala da je napustim. Sa time jesam sve one faze prosla koje ste vi u jednom videu izlagali, ima tih faza i vise, jer sam od 1991godine vani iz ex.YU. Zivjela sam u raznim zemljama po Evropi, vec 28godina sam u München-u , Njemackoj.
Tuzno je gledat u njemackoj sudbine starijih generacija Gasteibeiter -a ( u prevodu gosti radnici) koji su cijeli svoj zivot kao gosti prosli u njemackoj. Sa time je od strane adminstracije njemacke, bila kocena integracija njihove djece, nadajuci se da ce da se vrate u zemlje odakle su dosli. Radili su na tome, da se jezik i obicaji uce, te zemlje odakle poticu, a ne zemlje u kojoj borave.
Danas isti nazalost sluze za hajku extremnim strankama. Ja sam moju djecu naucila odakle mi dolazimo , ali mi pripadamo ovdje gdje smo , tako da je integracija bila puno laksa, za razliku djece gdje su roditelji zahtjevali , da su zemlje odakle oni poticu, mora biti njihova domovina.
Danas imamo cinjenicu, da su prve generacije Gasteibeiter- a se vratili u svoje domovine, napustili njemacku, a druga generacija t.j. djeca tih Gastarbeiter-a. su ostali u svojoj domovini, njemackoj.
Zivot brzo prolazi i prekratak je da se gubi vrijeme nostalgijom, mnogi se nesvjesno ozbiljno razbole. Najbolje je jedan iskren razgovor sam sa sobom na vrijeme obaviti i uvjek jedan 5 godisnje planove radit. Korak po korak postajemo internacionalna bica, da se svugdje divno osjecamo.
Mnogo Vam hvala na ovome. Slažem se sa Vama i vidim da i iz Kanade ima mladih rodjenih ovde, koji odlaze da žive “tamo”. Ne mislim ni da je to loše, svako treba da ima svoje iskustvo. Važno je samo svida se dočekati na noge i ostati pozitivan. Veliki pozdrav za Vas.
Hm! Nostalgija! Irina tema je super!Moj moto je nije bitno gdje si, vec s kim si, i još ako ti je tamo dobro i bolje. Nostalgija za mladosti kad sam sve mogla, bila puna energije, elana... Jednom prilikom je jedana osoba pitala moju baku, kad joj je bilo naj ljepše( s obzirom na sve što je prošla) , rekla je "kad sam bila mlada"! Svuda žive ljudi, samo je na nama da se prilagodimo! To je moj stav.
Slažem se sa Vama Ljerka. Veliki pozdrav.
❤
Sjajan video Irina ❤️👏
Ja sam u Kanadu dosla pre sest meseci i nemam ni najmanje nostalgije, nista mi ne nedostaje. S obzirom da smo deca i ja bili razdvojeni od suprug a i oca vise od dve godine mozes zamisliti kako se osecamo sada. Cim sam izasla iz karantina pocela sam da razmisljam o poslu i da se spremam za polaganje vozackog... U roku od dva meseca sam pocela raditi u istoj struci kao u Srbiji i polozila vozacki😊 a sto se tice rodbine i prijatelja vecina je rasuta po belom svetu i zahvalna sam na internetu pa se svakodnevno vidimo i cujemo. Ono sto mogu reci iz mog kratkog iskustva jeste :" Potrebna je volja, snaga i 1000% odluka"
Licno ne zalim ni jedan jedini trenutak sto sam napustila Srbiju, u Kanadi svega ima - i domace hrane, i nasih ljudi ali i mnogo, mnogo boljih uslova za zivot a ne prezivljavanje❤️❤️❤️Sjajan video Irina ❤️👏
Ja sam u Kanadu dosla pre sest meseci i nemam ni najmanje nostalgije, nista mi ne nedostaje. S obzirom da smo deca i ja bili razdvojeni od suprug a i oca vise od dve godine mozes zamisliti kako se osecamo sada. Cim sam izasla iz karantina pocela sam da razmisljam o poslu i da se spremam za polaganje vozackog... U roku od dva meseca sam pocela raditi u istoj struci kao u Srbiji i polozila vozacki😊 a sto se tice rodbine i prijatelja vecina je rasuta po belom svetu i zahvalna sam na internetu pa se svakodnevno vidimo i cujemo. Ono sto mogu reci iz mog kratkog iskustva jeste :" Potrebna je volja, snaga i 1000% odluka"
Licno ne zalim ni jedan jedini trenutak sto sam napustila Srbiju, u Kanadi svega ima - i domace hrane, i nasih ljudi ali i mnogo, mnogo boljih uslova za zivot a ne prezivljavanje❤️❤️❤️
Hvala mnogo Nedeljka. Jako mi je drago što imaš tako pozitivno iskutvo i sigurna sam da je ono rezultat upravo pozitivnog stava. Samo napred! 💖💖💖
Svaka cast na iscrpnom monologu .nadam se da ce to nekom otvoriti oci i drugačiji pogled na svet oko sebe🙂
Hvala mnogo Gorane. 😊
Lepo je baviti se večitom temom koja muci ne samo naše ljude nego i druge narode. Nešto sto nije samo vezano za ljude sa naših prostora. Sve u svemu tema koja je nadasve subjektivna i svako imaju tu svoje viđenje stvari. Mi smo relativno mlad narod u istorijskim okvirima , dosta nepostojan u svojim tradicijama , kulturi itd recimo u udnosu na jedne Jevreje koji su stari narod i imaju iskustva sa doricnim temama . Mu jakom lako guramo i prihvatano i odbacujumo svoje . Tu naravno ne mislim na ove novoprovaslavščujuće i tipa narod najstariji i slične umaralice . Svakako u prvih 2 god godine je turistička faza , gde god doselili , sve je bajno krasno , misliš se kako sve sjajno funkcioniše , kako službe rade itd. Posle te faze dolazi faza otrežnjenja gde , za one koji žele da vide, šta se dešava iza zavese. Jer Zapad je jedan veliki diznilend . Odlično napravljen , upakovan , sa ozbiljnim pričama zamajavanja , pa naravno i teško je sebe naterati da se gleda iza ogledala . Naravno i domicilno stanovništvo je uvučeno u Dizniled pa se stice potpuno drugaciji utisak. Posle recimo 5-10 godina počinjete da uviđate šta je to zaista iza ogledala. E onda vam proradi da nije tako sve bajno kako su nama decenijama ispitati mozak. Počinje racionalizacija situacije . Kanada , Australija i slične zemlje su napravile pravi biznis od emigracije . Dok vi sve papire popunite , platite , dok dođete , pa ne može ovo , pa se ne priznaje ono a vas su recimo bodovali na to sto ste dosli , shvatite da vas je dizniled uvukao i pojeo vam lovu . No sistem melje , zato je tu .
Lepo ste sve rekli, osim što moram da dodam da ja recimo uopšte nisam očekivala nikakav Diznilend od Kanade. A koliko vidim ne očekuju ga baš ni drugi ljudi koji dolaze. To je možda važilo za vreme pre Interneta, kada su informacije o životu u Kanadi uglavnom dolazile od rodjaka i poznanika.
@@IrinauKanadi sve je to lepo internet, međutim to ni izbliza ne može da pruži prave informacije šta se dešava na terenu, dok to ne doživite na sopstvenoj koži .
Slažem se, ali je neuporedivo lakše danas biti iole spreman. Samo ako čovek želi da sazna i zna gde i šta da traži. Imigrantske emocije su već nešto drugo, tu nema pripreme.
Dubokoumno. Izrečena suština. Poštujem to što ste ostavili prostora da se svako nadogradi na vaša zapažanja.
Naš narod bi prosto rekao "svaka ti ko u njegoša".
Pozdrav irina.....divan ste čovek.
Najlepše hvala Dragane, veliki pozdrav za Vas.
Potpuno se slazem. Neki ljudi jednostavno ne mogu da se promene cak i kada je to na bolje, i zato ima previse onih koji odu preko, budu mizerni ceo zivot na poslu i u zivotu, samo sa ciljem da dodju do penzije i vrate se kuci, znam licno nekoliko takvih ljudi i meni je to besmisleno, za takve ljude je bolje da ostanu u Srbiji.
Mislim da nije stvar nužno u menjanju, već u racionalizaciji i prihvatanju nekih okolnosti. Hvala! 😊
Individualno pravo svakoga da ostane, da ide, da se vrati, da kuka...vas savet nije im potreban. Hvala.
Od reci do reci si rekla ono kako jeste 100% se slazem sa tobom, kao da sam sebe slusao 🤣🤣🤣👌 bar u mom slucaju.
Hvala, drago mi je što se razumemo. 😊
Hvala za video. Delim vase misljenje.
Hvala mnogo Dušanka, drago mi je da se razumemo.
Odličan video! A baš ste me nasmijali sa smogom 🤣 Velika istina!
Hvala mnogo! 😬
Poučan video, hvala Irina!
Hvala mnogo 😊
Samosugestija-jedan od načina da lažeš sebe!😊
Zivim u Svedskoj, ostvaren sam, dobro govorim svedski, zaradjujem dosta vise od proseka i osecam nostalgiju.
To je vrlo individualno. Kada pričam o ostvarenosti, ja mislim na one naše unutrašnje želje, na ono što nam puni dušu. Nekome je to posao, nekome hobi, sport, druženje sa ljudima…
@@IrinauKanadi i kolilo god sam zahvalan Svedskoj vraticu se u moju Srbiju
Legitimno 😊👍🏼
Takođe Dragane...
Odlično si. Dobra prica. 🤗🌻👍💐
Hvala mnogo 🙏🏼
Ćao Irina,u potpunosti ću da se složim sa tobom,što si rekla a vezano za nostalgiju!
A što se tiče dela u kome pričaš o životu tvoje drugarice u jednoj Skandinsvskoj zemlji a ja pretpostavljam da je Švedska u pitanju,moram da ti kažem,da je sve to tačno,pošto i ja već 11g živim i radim u toj najboljoj zemlji na svetu!😁 I da ne ostanem nedorečen i ja se sećam lepih i divnih emisija Jutarnjeg programa koji si vodila sa tvojim kolegom a prijatno iznenađenje je bilo i kada sam te gledao kao voditeljku Kulturnog dnevnika! 😁
Pozdrav
Najlepše hvala Ivane. Drago mi je što se razumemo, i jeste, Švedska je u pitanju. Očigledno su nam iskustva uglavnom svima ista čim ste je prepoznali. Veliki pozdrav. 😊
Ovo je izvanredna tema za caskanje, a veoma los osecaj za one koji ovo prezivljavaju, narocito ako to rade solo. Neko pametan mi je rekao da je preporucljivo iskulirati zajednicu porekla, a preporucljivo provoditi vreme sa lokalcima, kad si u imigraciji. Jerbo when in Rome... Uzgred receno, za prospektivne imigrante je neophodno da dobro izvagaju potencijalne impakte na karijeru i realnu novcanu dobit. I u ovom smislu mnogi nisu u stanju da naprave realnu procenu. Stoga kukanje za ajvarom. Odricanja u smislu smanjenih kontakata sa voljenim osobama se podrazumevaju i to je licni izbor.
Apsolutno se slažem sa svim što ste rekli. 👍🏼
Hvala lepo.
Hvala Vama 😊
Pozdrav,dobro objasnjavas Irina
Hvala mnogo, pozdrav!
Divno objašnjeno,da ne kažem božanstveno.
Hvala mnogo Željko!
Perfekcija 👍🙋♀️
🙏🏼😊
Cuj ako nam se dopalo….ja ako se pitam svako ko ide preko bi trebao da pogleda ovaj video pre nego sto krene🙏🙏🙏
Hvala mnogo 😊
Meni magla prestavlja neki lepi osecaj nostalgije. Ovde gde zivim maglu sam videla dva puta za 10 godina, a kod nas je to redovna pojava. I bas skoro kad je bila... Iskreno sam uzivala.
Isti osećaj imamo! 😊
Irina odgovor je vrlo jednostavan i tu ne treba mnogo filozofije a odgovor je: U Kanadu niste otisli sami,otisli ste sa muskarcem kog volite i pored kod planirate zivot,dobili ste sina ..porodica dakle,treba li za srecu vise? Oni su vam No.1,a porodica u srbiji je uvek dostupna online,avioni su uvek tu..zasto bi neko i imao nostalgiju pored gore navedenog zar ne? Uostalom vi imate dobar posao,muz takodje dakle novac vam ne fali niste gladni tamo a i imate za turizam po kanadi znaci ne zivite lose...nostalgija? Sta je to nostalgija :)? 😂
Hvala Vam Milane. Ja uspeh uopšte ne merim novcem, niti materijalnim. Znamo uostalom da je svet pun nesrećnih bogataša. Ali da, sreću nosimo sa sobom gde god da smo i iskreno mislim da su ljudi koji biraju da ostanu zaglavljeni ekstremnom nostalgijom, oni kojima ne valja ovde, ali im nije valjalo ni tamo. Drugim rečima, uvek nešto fali. 🤷🏻♀️
Kao osoba koja je zivela u Velikoj Britaniji i trenutno u Norveskoj (ista firma samo druga drzava), moram da kazem da se slazem da jezicka barijera igra veliku ulogu u napretku i razvitku jedne osobe..ali takodje sam uvideo da nije bitno koliko dobro pricas norveski (komuniciram na C1 nivou sa sirokim tehnickim vokabularom), nece te nikad gledati kao norvezanina i uvek ce neki lokalac biti favorizovan. Dok u Engleskoj geografsko poreklo nije imalo nikakvog uticaja na moje napredovanje. Verovatno zato sto je Engleska mnogoljudnija i raznovrsnija nacija, dok je Norveska "selo", mala mesta, malo ljudi, mali mentalitet. Ponavlajm, to je moje licno iskustvo, mozda je nekome superiska :)
Hvala na ovome, ima smisla. Sigurno je da je i “stav” prema imigrantima drugačiji od zemlje do zemlje. 😊
Moj drug živi u Trondhajmu i gleda samo napred ! Kad izvučeš živu glavu iz ratnog Sarajeva, naučiš da budeš zahvalan za svaki dan na kugli zemaljskoj !
@@mazamamina7948 I ako Vas komentar nema nikakve veze sa ovim sto sam komentarisao.. da kazem samo da sam ja odrastao na Nbgdu, gde se, 90-ih, delio u blokovima jedan hleb na 100 ljudi..plus ratovi, inflacije, glad, itd..ali saglasan sam sa Vama da treba gledati napred uvek i treba gledati da nam bude bolje u svakom smislu..iz tog razmisljanja i percepcije je i nastao moj komentar prethodno postavljen.. :)
Irina vi ste divna osoba, ali pokušajte na sve gledati i iz nekog drugog ugla. Nikada nisam imala bilo kakav stav o ljudima koji odlaze iz Srbije. jer to je njihov lični izbor. ali uvek me je pomalo iritiralo javno predubedjenje, da su to ljudi sa "širom" slikom, naročito intelektualci. koji odlaze u "pravednije i humanije" zemlje. Sve države sveta su postale najveće zlo modernog doba i nema većih razlika medju njima. Ljudi koji imaju "širu" sliku toga su svesni i svesni su da je jedina nada za bolji i humaniji život čoveka izlazak iz tog sistema. Intelektualci bi trebali da se trude da svoj život organizuju što više van sistema i da tome uče i svoju decu, sve ostalo je prazna priča. U najmanju ruku je neukusno, da Srbi iz Amerike protestuju zbog predjašnjeg bombardovanja Srbije, a pri tome Amerika njihovim parama finansira to isto bombardovanje. Ovo je samo jedan mali primer, a ima ih koliko hoćete. Dakle, ljudi koji odlaze nisu nikakvi "stradalnici" ni "vizionari", već samo prelaze iz jednog u drugi "zatvor" misleći da je taj drugi humaniji. Stvari treba nazvati pravim imenom.
Ne mogu da se složim sa Vama. O osećanjima imigranata i o onome za šta oni imaju ili nemaju pravo da se bore, mogu da odluče samo i isključivo oni sami. Ne može niko drugome da nametne šta bi trebalo da oseća. A opet, ta osećanja može da razume samo onaj ko je i sam iskusio imigraciju. Sa druge strane, slažem se, nema idealne države, samo onih koje imaju bolje i lošije uslove za život. Pozdrav za Vas.
Mislim da razumem sta Soul Soul zeli da kaze, svet se zaista promenio, kada smo se iselili u Kanadu sada davne 1993. , nazirali su se obrisi toga. Nemam iluzije o pravednijim drustvima, ali sam zahvalna na proteklih 30 godina iskustva u imigraciji, zato sto su mi olaksale perpektivu vidjenja stvari “ sa vrh’ brda”
. Popeti se na lestvici gde nemaš ni babu, ni stričeve, nije mali izazov, ali je nagrada za hrabre nešto što se ne može objasniti. Hvala Irina na tome što delite talenat sa nama !
@@tanian8353 Mnogo Vam hvala na ovom komentaru. Pozdrav za Vas.
Napisala sam baš golem komentar, ali se, iz nekog volšebnog razloga nije postavio. Znak da prećutim!(Mislim na raznorazne komentare!) Puno pozdrava iz Soluna sa dugog odmora 🇬🇷💙
Sve je to normalno draga Nataša, diskusija je jako poželjna. Bez nje nam nema napretka. Hvala mnogo i uživajte u odmoru. 💖
😘👈👌✅ Korisno! 🏆👍
Hvala 🙏🏼🥰
12 godina Australije. Prve dvije godine Su najteze.Poslije se desi kao neki reset preko noci. Ja sam dosta patio za HR. Ali kad odes doma onda shvatis zasto si otisao.
Ima istine u tome, hvala mnogo.
Uvek te je lepo slusati Irina.Ma kao da si mi dosla u dom,popile smo kaficu I super se ispricale....Upotpunosti se slazem sa tim da nostalgija je za neostvarene,a ja bih rekla I za nesposobne.Znam par njih sa prostora bivse Jugoslavije koji su u Kanadi godinama.Ne govore jezik , nikada nisu radili ,uvek na socijalnoj pomoci.Takvima Kanada nije dobra.Oplakuju sebe I svoj nesrecni zivot.
Ljudi nisu isti...to je tako
Hvala Vam. Ne bih rekla da su ljudi nesposobni, više mislim da sami sebe uglavnom koče.
Niti samu sebe kočim, niti sam nesposobna ili neostvarena.
A extremno nostalgična jesam.
Ja sam se i vratila u Srbiju, pa sam pre pandemije došla posetiti majku i brata, koji su ostali u Kanadi gde se brat oženio (nažalost u provinciji New Brunswick!!!)
I sada sam ovde zaglavljena, ali i na anti depresantima već 8 mesec......
New Brunswick!?...Dođite ovde da živite neko vreme...pa mi onda pričajte.
Nisam htela otići nigde drugo da probam što se Kanade tiče, jer drugde ni nemam nikoga. A karijera mi nije poenta života, kao ni novac.. tj materijalno. Dakle zbog čega bih?
Da, majka i brat mi nedostaju kada sam u Srbiji...Ali isto koliko i Srbija sada, opet.
Ovo o ocekivanjima i modelima ponasanja je nas kolektivizam. Evo ja sam 40 year old intern u Skandinaviji, Posle 6 godina razmisljam o Kanadi. Jezicka barijera nikada ne moze u potpunosti biti savladana za razliku od engleskog.
Samo napred, želim sreću šta god da odlučite!
kako otici za kanadu? dali neko zna najbolje rjesenje? pozdrav za autora super video :)
Nema prečica, niti univerzalnog najboljeg rešenja. Zavisi od slučaja do slučaja. Pogledajte moj video koji se zove - Kako do vize i pasoša, tu sam sve ukratko objasnila.
U sridu. Potpisujem svaku rec
Hvala mnogo Milane.
💋❤🍀
🥰🙏🏼💖
"Ali pamtim još, one šume one reke, one staze i puteljke, stare majke dok se smeje i ognjište dok me greje...
Sta cemo mi rodjeni na betonu? :) Sve je relativno, nostalgija je jedna vrlo opasna stvar koja te koci u napretku jer sve se na kraju svodi na naviku i lepa secanja iz proslosti, ma koliko ona ne bila lepa uopste, mozak pamti samo lepo. Onaj ko na svet gleda realno je spreman da menja navike, pogotovo ako menja na bolje, mnogo bolje ce proci u zivotu, i slobodan je u odnosu na onoga ko trpi sve samo da zivi na ognjistu koje je napravio njegov pradeda, a ne zna ni on zasto :) Ja na izreku "Nasa taraba je starija od Amerike" uvek kazem "Pa promeni je covece, raspala se" :) Promena i "upgrade" je nesto najbitnije za napredak u zivotu, poslu, bilo cemu, to je jedan od glavnih razloga zasto je Srbija u bunaru, ljudi nista ne menjaju, unuk se ponasa u zivotu isto kao i deda, garaza se i dalje gradi 30 metara od kuce pa pokisnes dok udjes :) :)
😭😭😭😭
Prava za neke prilike kad se čovek seti mladosti. 😊👍🏼
Ja ne bih išla u krajnosti. U redu je da svako živi onako kako oseća i misli da treba. Meni je samo žao ako vidim da je neko zaglavljen u nekom osećanju, a mogao bi sebi da pomogne da mu bude bolje. Nostalgija je normalna i u redu, ako nije ekstremna. Kao i sva stanja. 😊
@@vladimirtalijan pa i taj pradeda je od negde emigrirao 😄 trazio je bolji život 😄
😊😊😊nostalgija da
🙏🏼😊
Glupost, "nostalgiju osecaju koji nisu uspeli" , nostalgija je zapravo ljubav prema matici i rodnoj grudi, ne osecaju je oni koji su prodane duse, kojima je sve draze nego svoje te tako se i ponasaju, izrodi i umisljeni intelektualci .
Nostalgija je žal za nečim što je prošlo i što se više neće vratiti. To o čemu Vi govorite se zove patriotizam.
❤❤❤🇩🇪🇨🇦
💖💖💖🇨🇦🇩🇪
Bla,bla-truc,truc,dosadan klip...
Gospodine upravo ste potrošili svoje vreme da napišete komentar koji govori samo o Vama. Ima jako mnogo sadržaja koji možete da pronadjete i zabavite se. Srdačan pozdrav.
@@IrinauKanadi Potrosio sam oko 10.sec. necu zaliti,znate "Za prosutim mlekom netreba plakati".Srdacno
@@filipbulatovic9416 Veliki pozdrav.
👌👍👍👍