Književni dijalog sa Milovanom Danojlićem

Pisac Aleksandar Gatalica susreo se sa književnikom i akademikom Milovanom Danojlićem u njegovim rodnim Ivanovcima.
U pitoresknom okruženju predela pokraj Ljiga dvojica pisaca povela su razgovor o tome šta je to u ljudskom biću što ga tera pisanju i kakva je to muka s rečima.
Milovan Danojlić je pred kamerama Radio-televizije Srbije otvoreno govorio o svom detinjstvu kada je kao školarac toliko voleo knjigu da je čitao i hodajući od škole do kuće, o tome kako i prozu shvata kao poeziju i nije mu jasno kako je, mereći svaku reč kao pesnik, napisao svoje romane.
U razgovoru dvojice književnika, pisac čuvenih knjiga "To" i "Dragi moj Petroviću" ispričao je kako mu je otac bio očajan kada je čuo da će postati pisac, te da Francusku u kojoj živi poslednjih decenija i dalje smatra stranom zemljom u čije nasleđe može samo "da poviri".
Razgovor je zaključen piščevom konstatacijom da piše dve knjige i ne očekuje nikakve počasti za života, pa ni to da se jedina gimnazija u Ljigu, koju je i sam pohađao, nazove njegovim imenom.
Label and copyright: Radio-televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

Lepa emisija. Uživala sam u vašem razgovoru, lepoj muzici, čarobnim zvucima prirode i divnom ambijentu. Hvala vam.

[@SymballerO]

29:26
~ mi uVEK pisemo jednu te istu knjigu
i mozda jos nesto dodam na tom krovu...neki ukras ~
a ko je tamo pod krovom,
ima li poRODA
ili su taj porod samo reci puste i poderane...
A OD RECI NE OSTADE NISTA uVEKOVIMA
NI OD KNJIGA (ni od Blaga Cara Radovana)
JEDINO OD PONEKOG KROVA, ali samo na svojoj rodnoj grudi i oko svog ognjista
ALI, IPAK, DA NE PROKISNJAVA
a
SerBoxB®E nikada
jer je pravljen vekovnim naslagama mudrosti naroda naseg od praiskona, od praskozorja