✍🏽☕️🎸🍀🌼 Rođena sam šezdesetih godina u Beogradu, na mestu gde je veliki park pored crkve Svetog Save u Nebojšinoj ulici br. 9. Kuća mog pradede je bila sva u divljim ružama. Sećam se da smo svakog proleća trčali da vidimo da li nam je procvetao durđevak koji je kasnije postao moje omiljeno cveće. Kada sam se rodila, mama je imala 20, a tata 21 godinu. Tata je uveliko bio "zaražen" džez muzikom koja se svirala na igrankama po Kalemegdanu, u Mažestiku, Metropolu. Sticajem okolnosti, kada sam imala samo tri meseca krenuli smo na put dug preko hiljadu kilometara. Tatin prvi ugovor posle mog rođenja bio je u Kopenhagenu, u Danskoj. Tako sam provela rano detinjstvo putujući s roditeljima od grada do grada jer je tata svirao po američkim vojnim bazama u Evropi. On je, inače, tenor saksofonista, i svirao je flautu. Prvi događaj koji pamtim jeste izlet sa tatinim kolegama muzičarima i njihovim porodicama. Vozili smo se brodićem po Severnom moru. Kasnije smo se stalno vraćali na to Severno more jer je tata govorio da se tamo najbolje plaćaju muzičari a da se najmanje svira! Još kao mala, sedeći na zadnjem sedištu folksvagena, umela sam da postavim čuveno pitanje: da li imamo dovoljno para za benzin! Imala sam pravo džez detinjstvo. I dan danas spavam kao top jer sam u najranijem detinjstvu bila primorana da spavam dok u sobi do moje tata vežba skale na saksofonu. Romantične žene Uz tatu slušala sam dobru muziku i vrlo brzo počela da sviram klavir, i sav džeparac počela da trošim na ploče. Slušala sam i crne i bele muzičare, sama počela da razvijam muzički ukus. Za razliku od drugih devojčica koje su kupovale sebi lak za nokte ili haljinu, ja sam mamu maltretirala po prodavnicama ploča. Uz ploče kupovala sam i note. Do sedme godine vreme sam provodila u inostranstvu, s tim što bismo leti dolazili u Beograd, sve dok nije trebalo da pođem u prvi razred. Mama je želela da ovde krenem u školu i uz suze prihvatila sam da se donekle odvojim od njih. Vaspitana sam u porodici punoj romantičnih žena. Moja nana je bila jedinica, a njen otac, predratni srpski trgovac i kafedžija, držao je poznatu kafanu "Kod devet kočijaša". U kući mog oca postoji diploma kralja Milana dodeljena toj kafani u koju su dolazili pesnici, ministri... Moja nana je sačuvala knjigu utisaka u koju su se upisivali pesnici Milan Rakić, Dučić, i gde je pisalo kako je moj pradeda pravio pasulj, gibanice, pite... Kada sam krenula u prvi razred bila sam prilično neprilagođeno dete. Išla sam u školu Sveti Sava. Deca su prema meni bila čudna, jer sam i ja njima bila čudna, pa je taj prvi razred bio pun vriske i plača. Nisam više putovala s tatom, ali sam kao mala sama putovala avionom za vreme raspusta, mama me isprati s onim kartončićem, a tata dočeka. Posle osnovne škole upisala sam se u muzičku iz koje sam se sama prebacila u Četrnaestu gimnaziju. Tu muzičku školu shvatala sam kao zamenu za neku ozbiljniju školu, tu su bili ljudi mnogo stariji od mene što mi se nije dopadalo. Onda sam nastavila paralelno u obe škole. Tih osamdesetih u Beogradu su se svi mlađi ljudi iz srednje škole bavili nekim drugim stvarima. Neko se "palio" na muziku, neko na film, neko na sport, neko je išao u Dadov da glumi... U to vreme, moja prijateljica Marina Švabić, koja je bila na odseku za klavir, pozvala me da pevam u njenom bendu. Jedva me je nagovorila da dođem na probu u vreme kad se bend spremao za neko takmičenje. Bila sam mnogo stidljiva ali sam pristala da otpevam neku stvar Stivija Vondera. Grupa se zvala Tarkus i na pomenutom takmičenju je pobedila. Kao nagradu dobili smo pravo da snimimo nešto u studiju Radio Beograda. Kada smo ušli u studio bend se razbežao. Tada sam srela Sašu Habića koga sam znala iz muzičke škole, a koji je sakupio malo starije muzičare i snimili smo nešto što je posle dve godine izašlo kao moj prvi singl. To je taj čuveni "Mustafa". Posle dve godine na Trgu republike sreo me je Saša Habić i iz unutrašnjeg džepa one jakne koje su zvali vijetnamka izvadio singlicu i rekao: ✍🏽☕️🎸🍀🌼
Slusas vrhunskog muzicara sa pratecim horom i spreman si da....platis....AJDEE???? Podrzi muzicara i umetnika kad god mozes. Kupi album, idi na koncert, kupi njihova dela itd. Oni sto ti daju obogacuje dusu i um i to treba nagraditi.
Taj pravi Beogradski glas kad cujem to je to.
Upravo to
Vrlo teška pesma a Bebi Dol je otpevala fantastično
Gdje god dođem u ovoj prokletoj dijaspori, puštam svima Bebi Dol. Yugoslav national treasure!
✍🏽☕️🎸🍀🌼 Rođena sam šezdesetih godina u Beogradu, na mestu gde je veliki park pored crkve Svetog Save u Nebojšinoj ulici br. 9. Kuća mog pradede je bila sva u divljim ružama. Sećam se da smo svakog proleća trčali da vidimo da li nam je procvetao durđevak koji je kasnije postao moje omiljeno cveće. Kada sam se rodila, mama je imala 20, a tata 21 godinu. Tata je uveliko bio "zaražen" džez muzikom koja se svirala na igrankama po Kalemegdanu, u Mažestiku, Metropolu.
Sticajem okolnosti, kada sam imala samo tri meseca krenuli smo na put dug preko hiljadu kilometara. Tatin prvi ugovor posle mog rođenja bio je u Kopenhagenu, u Danskoj.
Tako sam provela rano detinjstvo putujući s roditeljima od grada do grada jer je tata svirao po američkim vojnim bazama u Evropi. On je, inače, tenor saksofonista, i svirao je flautu.
Prvi događaj koji pamtim jeste izlet sa tatinim kolegama muzičarima i njihovim porodicama. Vozili smo se brodićem po Severnom moru. Kasnije smo se stalno vraćali na to Severno more jer je tata govorio da se tamo najbolje plaćaju muzičari a da se najmanje svira!
Još kao mala, sedeći na zadnjem sedištu folksvagena, umela sam da postavim čuveno pitanje: da li imamo dovoljno para za benzin!
Imala sam pravo džez detinjstvo. I dan danas spavam kao top jer sam u najranijem detinjstvu bila primorana da spavam dok u sobi do moje tata vežba skale na saksofonu.
Romantične žene
Uz tatu slušala sam dobru muziku i vrlo brzo počela da sviram klavir, i sav džeparac počela da trošim na ploče. Slušala sam i crne i bele muzičare, sama počela da razvijam muzički ukus. Za razliku od drugih devojčica koje su kupovale sebi lak za nokte ili haljinu, ja sam mamu maltretirala po prodavnicama ploča.
Uz ploče kupovala sam i note.
Do sedme godine vreme sam provodila u inostranstvu, s tim što bismo leti dolazili u Beograd, sve dok nije trebalo da pođem u prvi razred. Mama je želela da ovde krenem u školu i uz suze prihvatila sam da se donekle odvojim od njih.
Vaspitana sam u porodici punoj romantičnih žena. Moja nana je bila jedinica, a njen otac, predratni srpski trgovac i kafedžija, držao je poznatu kafanu "Kod devet kočijaša". U kući mog oca postoji diploma kralja Milana dodeljena toj kafani u koju su dolazili pesnici, ministri...
Moja nana je sačuvala knjigu utisaka u koju su se upisivali pesnici Milan Rakić, Dučić, i gde je pisalo kako je moj pradeda pravio pasulj, gibanice, pite...
Kada sam krenula u prvi razred bila sam prilično neprilagođeno dete. Išla sam u školu Sveti Sava. Deca su prema meni bila čudna, jer sam i ja njima bila čudna, pa je taj prvi razred bio pun vriske i plača.
Nisam više putovala s tatom, ali sam kao mala sama putovala avionom za vreme raspusta, mama me isprati s onim kartončićem, a tata dočeka.
Posle osnovne škole upisala sam se u muzičku iz koje sam se sama prebacila u Četrnaestu gimnaziju. Tu muzičku školu shvatala sam kao zamenu za neku ozbiljniju školu, tu su bili ljudi mnogo stariji od mene što mi se nije dopadalo.
Onda sam nastavila paralelno u obe škole.
Tih osamdesetih u Beogradu su se svi mlađi ljudi iz srednje škole bavili nekim drugim stvarima. Neko se "palio" na muziku, neko na film, neko na sport, neko je išao u Dadov da glumi...
U to vreme, moja prijateljica Marina Švabić, koja je bila na odseku za klavir, pozvala me da pevam u njenom bendu. Jedva me je nagovorila da dođem na probu u vreme kad se bend spremao za neko takmičenje.
Bila sam mnogo stidljiva ali sam pristala da otpevam neku stvar Stivija Vondera. Grupa se zvala Tarkus i na pomenutom takmičenju je pobedila. Kao nagradu dobili smo pravo da snimimo nešto u studiju Radio Beograda.
Kada smo ušli u studio bend se razbežao.
Tada sam srela Sašu Habića koga sam znala iz muzičke škole, a koji je sakupio malo starije muzičare i snimili smo nešto što je posle dve godine izašlo kao moj prvi singl. To je taj čuveni "Mustafa".
Posle dve godine na Trgu republike sreo me je Saša Habić i iz unutrašnjeg džepa one jakne koje su zvali vijetnamka izvadio singlicu i rekao: ✍🏽☕️🎸🍀🌼
Legenda, unikat, za sva vremena Bebicaaa❤️
Vrhunska umetnica, vrhunska....
legenda, ikona, uzor. Bebi, volim te
Platio bih da odem da je slusam uzivo
Slusas vrhunskog muzicara sa pratecim horom i spreman si da....platis....AJDEE????
Podrzi muzicara i umetnika kad god mozes. Kupi album, idi na koncert, kupi njihova dela itd. Oni sto ti daju obogacuje dusu i um i to treba nagraditi.
Zasluzila si mnogo vise od ovog!💓💓💓
Izvodjenje sa horom. Divnooo😍
bebi je 78 godina,muzicki ispred svih ostalih.....
kakvih crnih 78 godina ? zena je 62 godiste , popisam ti se na matematiku :D
Ljudi.. ovo je savršenstvo 🤍 bebi živi mi🌷💐🌺🌸🌻🌼💮
bio sam u NS na tom nastupu u Edjsegu bilo je jaaaako dirljivo
nisam bas odusevljen rege elementima u matrici ali je brejk fantastican
A kada je ovo bilo???? Prosle godine ili? Vidi pise 2020?
Jedinstvena i neponovljiva
Divna bebica!!! Hocu neku novu pesmuuuu!!! 😊😊😊😊😊😊
I love you Babi dol ,so unique so iconic 💖
Dobro da postoje jis ovakvi ljudi i ovakva umjetnost hvala ti bebi😘
Predivno!
Kad počne hor da peva, hvata li jeza?
legend!!!💖
Svaka čast Bebi legendo!
Savršeno ❤️❤️❤️
Fantastic. A superstar. ❤️
Savršenstvo Bebi 👑 Perfekcija
Srećo lepa.
Volimo te Bebi!!!
Kraljica Bebicaaa
♥️♥️☀️☀️♥️♥️♥️ domaći zadatak za tvz " zvezde " !!
Najbolja !!
Carice!!
Samo pozitiva
Sjajno 👍
❤❤❤
KRALJICA XXXXXXX
Vrhunski❤
Divno!
Volim te bebice.
Ma, BRAVO
woooooow!!!!!
leganda !!! ja sam najdela, ama jope je legenda!!!!!!!! ajde bre ~|!|
😍😍
❤ jedina!
❤️
Bebi..❤❤❤
Odlicno
👍❤️
Bebika♥️🌹
Nice
❤️👏🏻
♥
❤🎶❤🎶
💗💗💗
🧡❤️
👑👑👑👑
Urobano i iskonski, zgb uz groove
Čini mi se da joj glas trokira. Pesma je hit. Aranžman sa horom je super. Šta joj je sa kosom, kao da ima zaliske?
glas joj je odavno u portorozu, (droga-portoroz) a kosu nikad nije ni imala, uvek je stavljala umetke al ne ovakvu vunu.
Sta je ovo, Kolibri?
Karleusa
kakva je ovo prejadna matrica sramota
Stvarno je preglupa matrica, mozda zato sto PGP RTS ima autorska prava na original... Ko zna...
Matrica je fenomenalna, odskace od originala ali prekrasno fura uz bassove koji ne uzimaju vec kickaju stvar
Baby, You look so tired and worn out, poor woman...
Totalno pogrešno, umesto da izda nešto novo, ona reciklira prošlost...ovde hor a možda ćemo dobiti i Rudi sa sinfonijskim orkestrom
Stara Baba Roga.Idi u penziju
Neće još u penziju, a kad bide išla otići će u boljem stanju nego tvoja mama koja te je tako odgojila.
Sramota za komentar..
U legendu se ne dira!
To il' se voli ili se cuti. A postuje u svakom slucaju!
mars
👏👏👏
❤❤❤❤
💕
❤️❤️❤️
💓