Zvučiš i izgledaš prekrasno! Tvoje svjedočanstvo će mnogima sigurno pomoći jer je situaxija mnogo gora nego što je možemo zamisliti! Spominješ Ime Isusovo, a bilo bi predivno da Njegovo Ime prihvatiš kao najmoćnijeg doktora i najsigurniji lijek! Isus je živ!!!
Мислим да сам од рођења у стању депресије. А укапирала сам коначно да са мном нешто није у реду са 18год.и да то "нешто" има име - депресија. Данас ми је 62год. Још увек болујем од депресије. Људи, немојте се заваравати. Депресија је хронично стање. Некад слабијег, некада јачег интензитета. Зависи од ситуација у животу са којима се суочите. Депресија се може само држати под контролом. Некада лековима, некада молитвама, некада правилном исхраном, спортом... али она је увек ту. И прати вас као сенка. Вероватно се питате како ја данас живим? Падам, устајем, понекада пијем лекове, понекада идем на психотерапије. Постала сам свесна да је то стање увек ту и ја сам то прихватила. Отворено говорим о томе и кажем:"Па боље да имам депресију, него рак!" Многи људи нису били депресивни, али су умрли од рака, инфаркта, шлога...а ја још живим! Једноставно, ово је мој Крст који кроз живот морам да носим. И све док ме Господ Бог не позове, нећу одустати од СЕБЕ! ❤ Заједно са депресијом! 😊
Uz dužno poštovanje ali meni je ova voditeljica u najmanju ruku jeziva.. Kao da je strah Antonele, ma ne znam opisati. Užas! A Antonela je predivna, ko nije ove stvari preživeo, bar mali delić nikada neće razumeti borbu i muke❤
Voditeljica je meni u ovom podcastu -nebitna pa se neću niti osvrtati. Antonela- drago mi je čuti i vidjeti snagu mlade žene nakon svega što joj se dogodilo. Vidjeti da joj je jedina vodilja ISTINA i vjera u sebe. I tako samo nastavi jer upravo to je ono što te čini autentičnom sa svim ožiljcima duše. ❤
Imam potrebu ovo napisati. Listao sam instagram i naletio sam na isjecak iz ovog podcasta prije 3-4 dana i stavio sam si na listu da moram pogledati/poslusati. Imao sam i dalje imam slican problem o kojem cu kasnije. Prije 2-3 dana sam samo malo prosao na preskokce podcast i procitao komentare. Nakon odslusanog podcasta s nekim komentarima bi se slozio, s nekima ne. Prvo cu se dotaknuti voditeljice. S obrziom da slusam tu i tamo neke podcaste s nekim temama koje mi se cine zanimljivim mogu rec da voditeljica uopce nije dosadna/naporna. Gotovo da i ne prica. Ona je tu da usmjeri tok razgovora, a ne da prica. To se itekako moze kad imas ovakvog gosta. Kao zamjerke naveo bi 2, tu i tamo je prekine u razgovoru, sad da li je to da usmjeri tok razgovora ili zasto ne znam, a kao druga je ta da je na temi silovanj* nekako isla u preosobna pitanja (to je moje viđenje, mozda su pricali prije podcasta pa su se i "dogovorili" da moze postaviti takva pitanja, te nekako ne pokazuje nikakvu empatiju, nema emocija prema tome, nikakva rijec poruka podrske, a Antoneli se vidi i na izrazu lica, oci i cuje u glasu da joj je i dalje tesko. Od ostalih stvari malo produkcija steka, odnosno nije ujednacen glas, gubi se glas ili je dupli i kao da su drugaciji mikrofoni pa da je i drugacija boja glasa (ne znam kako bi se najpreciznije izrazio). Sto se tice gosce. Usao sam u podcast jer prije otprilike godinu dana imao isti problem, pa sam zelio cuti pricu jos nekog. Konkretno zbog depresije i suicidalnih misli, no nisam znao da ce biti rijeci o silov*nju. Djevojka je bas otvorena, s dosta stvari sam se povezao, ali samo kad je krenula rijec o tom cinu, bilo mi je ono paf. Nisam mislio da ce biti rijeci o tome. Nakon cijelog podcasta mogu reci CURO SVAKA CAST. Mislio sam da ja imam probleme, alj kada si ti s depesijom i sucidalnim mislima nakon toga nisi oduzela zivot... Nemam rijeci. Da sam bio na tvom mjestu poprilicno sam siguran da bi nakon tog cina ishod bio drugaciji. Bravo za to sto si prijavila.
Sada sam vidio koliko sam napisao. Ne znam ako ce itko citati, ali imam potrebu tako nekada se ispricati, odnosno napsiati. A sada da krenem u povezivanje i da ispricam svoje viđenje situacije i svoju priču. Dakle kako je rekla od 12-13 godine su joj pocele te suicidalne misli. Osobno za sebe smatram da sam u tim (i mlađim, ali i sada) godinama u razmisljanju bio puno zreliji od ostatka generacije. Uvijek sam razmisljao sto zivot nosi. Meni su tada krenule sucidalne misli, ali to je bilo vise da mi prode kroz glavu. Od uvijek sam bio povucen, mali krug prijatelja, nekada potpuno sam, iako sam imao (i dalje imam) roditelje, no nikada nisam bio otvoren i pricao s nekim opcenito o nekim dubljim temama. Srednju skolu sam pohadao izvan svog grada, sto je znacilo promjena okolike, novi grad, novi ljudi, zivot bez roditelja. No nije mi bio problem jer sam tu skolu zelio. Zivio sam u ucenickom domu. Kad sam bio 2 razred u dom je dosla jedna cura (godinu mlada, ona je tek krenula u srednju) koja mi je odmah "zapela za oko", ali nisam imao nikakvu komunikaciju s njom do 4 razreda. U toku skolovanja iako sam bio povucen, nisam volio ici na kave, izlaske, klubovi, alkohol, cigare... U 2 i 3 razredu sam tu i tamo znao otici s deckima popit nesto, ali to nije bilo cesce od 1-2 puta mjesecno. U 3 razredu su krenuli malo veci problemi. Poceo sam se intezivnije druziti s tom ekipom i s jednim deckom koji je tako rec bio u tome zreliji, iskusniji. Imao je i puno cura, seksualnih odnosa, alkohola, izlasci.. Tada sam zapoceo problem s kockom, tocnije kladionicom. Zelio sam brzu i laku zaradu. Kako nisam imao jos 18, znaci sa nekih 17 i pol je to pocelo naisao sam na problem da nisam mogao isplatiti novac. Tada su bili mali ulozi i mali dobitci. To je stalo. Na pocetku 4 srednje sam napunio 18 godina i tu su krenuli najveci problemi. U skoli i svuda je bilo razgovora samo o kocki i o samoubojstvu. Tu su mi bas dosta intenzivnije krenuli misli o samoubojstvu, svrsi zivota i svemu sto ide uz to. Svu ustedevinu koju sam imao kod kuce sam u 3-4 mjeseca prokockao, oko 2000€. Mama je saznala da se kladim, pokusao sam izmuljat, ali nije islo, no ne zna da sam izgubio sav ovaj novac. U skoli sam se najvise druzio s tim deckom i stalno su nam teme bile o samoubojstvu, da cemo si prije ili kasnije oduzet zivot. To se malo sleglo na pocetku drugog polugodista. Dolazi 2 mjesec i nakon 3 i pol godine stupam u intenzivni kontakt s curom za koju sam prije napisao da mi je "zapela za oko". Imao sam 1 curu u zivotu, to je bilo u osnovnoj skoli, veza je trajala nekih 2 i pol mjeseca, dakle bio sam neiskusan. Pocinjem se intenzivno druziti s njom, zaljubljen do usiju, nikad sretniji. Kupio joj nesto za usta, kupio joj plisanu igracku i tu je vec i njoj bilo jasno da ja zelim nesto vise od prijateljstva. Iako u pocetku je ona bila ta koja je intenzivnije "radila" na tom tada prijateljskom odnosu, mislio dam da i ona zeli nesto vise. Izlazi na vidjelo sve s moje strane, a kako je do kraja skole ostalo neka 2 mjeseca, mislio sam da je to pravi trenutak da se jos malo zblizimo posto ni ona nije iz tog grada, pa da ostanemo dobri preko ljeta i na jesen ja krenem na faks, a ona u 4 srednje. Iako mi je govorila da ne zeli biti sa mnom, sjedili smo jedno pored drugog i meni je bilo u glavi samo je zelim poljubiti, u nekoliko navrata sam kao krenuo, iako ona nije skuzila, na kraju se to niej dogodilo. Ona govori kako ne zeli nista, a tu za mene pocinju najvevi problemi i najgori period u zivotu. Ja sam inace veliki overthinker i mozdak mi stalno radi, stalno masta, zamislja situacije, razgovore... Kako stalno razmisljam meni su misli stalno bile o toj curi, do te mjere da ja nisam spavao. Imam skolu ujutro u 8, sto znaci da se moram probudit u 6 i pol da bi se spremio i krenuo. Ja bi se dopisivao s njom do ponoc-1 legao i tada bi krenuo razmisljat. Ja sam toliko razmisljao, pa sam je stalno i sanjao, to je bilo u talvim razmjerima da ja ne znam da li spavam ili da li sam budan. Nisam znao sta mi se dogada. Pa bi zaspao, sanjao je, probudio se i nastavio pricati kao da je pored mene. Uzasan period. Svaki dan su bili planovi kako cu si oduzeti zivot. To je bilo toliko detaljno razradeno. Zelio sam si oduzet zivot skokom, ali jedini problem koji je bio, kao sto je rekla Antolena, sto ako prezivim, postanem invalid. Sto onda? Pri kraju skole smo imali oprostaj, i tu noc sam bio na korak do samoubojstva, otisao sam na tu zgradu i samo sjeo i razmisljao. Cijeli period od kad je ona rekla da ne zeli biti sa mnom ja sam nju nagovarao i u nekim trenucima sam bas povezao ovu svoju pricu s pricom Antolene i tog njezinog decka. U tom periodu ljudi su vidjeli da ja nisam dobro, tada nikome nisam pricao, osim jednom decku koji je znao modza 30% toga, a ostalo sta su ostali znali, to je ona ispricala i doslo je preko drugih ljudi. Prije zavrsetka skole kako mi je rekla da me smatra dobrim prijateljem i kako sam ja zelio ostat u kontaktu, ja sam se bezbroj puta ispricavao ili barem pokusao. Ne znam ni sam koliko sam puta plakao. Zavrsila je skolska godina ona me blokirala, ja sma pronalazio nacine da joj se javljam, zbog toga sto niti nisam zelio vise biti s njom nego sam samo zelio ostat dobar, zelio sam biti prijatelj. Ona je rekla kako ne moze biti sa mnom, ali da me smatra jako dobrim prijatljem, ali kako sam ju nagovarao da budemo skupa, zgadio sam joj se i kako bi joj se di javio tako me ona na toj platformi blokirala. Prolazili su mjeseci, ja sam razmisljao o njoj, sanjao ju, kako bi ju sanjao tako bi ispricao 2 prijatlja, obojica su mi rekla da nije vrijedna iako sam ju ja smatrao najboljom na svijetu. Znatim sam krenuo raditi lazne profile kako bi ju mogao pratiti, da vidim sto jojs e dogada u zivotu, ali to se bilo bezuspjesno. Iako sam razmisljao o njoj, sanjao ju, misli o samoubojstvu su se malo smanjile. Vremenom se smanjilo i razmisljanje o njoj, ne znam kada sam ju zadnji put sanjao. Nedavno sam bio pozvan na jednu zabavu i znao sam da ce ona biti tu i da cu je sresti. Mislio sam da me uopce vise ne zeli vidjeti ni imati ikakav kontakt s njom, a ja sam jedva cekao da ju vidim. Cim sam stigao vidio sam ju, ali nisam zelio stupiti u kontakt s njom jer sam pretpostavljao da bi nastala drama, svađa. Kako nisam opcenito drustven, imam probkem s anksioznoscu, nisam se osjecao ugodno niti u jednom trenutku. Nakon tog druzenja dio njih je nsatvailo druzenje na drugom mjestu, a ja sam otisao kuci. Dok sam se vozio kuci cijelo vrijeme sam razmisljao o njoj i o samoubojstvu. Ujutro se budim i vidim poruku od jednog od ona 2 prijatelja i pise mi "(ime te osobe) je pricala o tebi". Nisam mogao docekati da mi napise sta je napisala. Nakon par sati mi napise kako je pricala o meni određene stvari. I onda mi on napise videnje cijele sitaucije, (nije prvi put vec je pisao, ali nisam dozivljavao jer sam bio lud za njom) te da to moje ludilo za njom nema smisla. Rekao je: kako ona nakon 1 godinu prica o meni, zapravo je na tom druzenju zeljela biti u centru paznje, kako sam ja bio glavna tema na toj zabavi nakon druzenja, da ju nije briga za mene samo bi presla preko toga, ne bi pricala o meni, da je dvolicna, povrsna, da zeli da patim... To njezino ponasanje me je jako iznenadilo, nisam mislio da je takva. Mislio sam da je presla preko mene, da nece vise uzimat u usta moje ime, pricat o meni, spominajti bilo sta, ali prevario sam se. Kada mi je sve napisao, ispricao bilo mi je jasno da je namazana, shvatio sam kakva je osoba, da sam preko godinu dana bio u depresiji ni za sta, gubio vrijeme razmisljajuci o njoj. Iako je proslo tjedan dana od tog dogadaja. Ona mi je i dalje u glavi. Cim mi je ispricao i cim sam shvatio kakva je negativne misli, suicidalne misli (koje su bile pobezane s njom su samo nestale, ovo pisem jer cu se kasnije nadovezat) . No i dalje razmisljam o njoj. Iako nemam suicidalnih misli koje su povezane s njom i dalje sa svojim 19 (skoro 20) godina imam svakodnevne misli (ne toliko intenzivne, ne razrađujući plan) o samoubojstvu. Ne znam koja je svrha zivota, sve je prolazno, evo tu se isto mogu povezat s Antonelom kada je rekla da joj je apsolutno svejedno da li ce sada biti smak svijeta ili ce dobiti na lutriji. Mogu se povezati s jos stvari. Kada sam toj curi prvi put rekao za sucidalne misli ona je isto ostala iznenadena. I ona i jos njena najbolje prijateljica su mi govorili sve ce biti u redu.... Pa mi je ona rekla da je to sebičan čin, ali ja bi se složio s Antolenom kada je pričala o tome, složio bi se da nije, da zapravo treba hrabrosti. Nakon svega i dalje razmisljam o njoj, ne na isti način kao prije te zabave, ali da. Nemam trenutno problema sa depresijom, ali smatram da zivot nema smisla (i ona me pokusavala uvjeriti da ima) te da cu si jednog dana, prije ili kasnije oduzeti zivot. Onaj prvi prijatelj mi je u tom najgorem periodu savjetovao da idem kod psihijatra, ali ja sam to odbio i sve prisao "sam". Roditelji ne znaju ni za sta od ovog. Iako ne zelim da ona pati ni nista slicno jer nisam takva osoba da zelim drugima zlo, volio bi da se ona nasla na mom mjestu i da je prosla sve onos to sam ja prosao, sve te neprospavane noci. Trenutno sam vise manje stabilno, iako ne znam do kada, ne mislim da ce biti ovako jos dugo. Zelim jos jednom reci svaka cast Antoneli na tome svemu sto je prozivila, posebno joj se divim kako si nije oduzela zivot nakon onog zlobnog cina.
Procitala sam sve od reci do reci i ne mogu da verujem koliko sam imala ne identicnu nego istu situaciju. Apsolutno razumem sve u potpunosti i nemam sta da dodam na tvoj tekst jer sam i sama sve prosla. Imamo isto godina i pretuzno mi je sto mi kao toliko mladi ljudi toliko rano padamo u depresije. Nadam se da si sada dobro i zelim ti sve najbolje❤
@@anastazijaas nakon sto sam shvatio kakva je osoba i gdje sam ja gubio dane/noci, tjedne i mjesece, bolje sam. I dalje se uhvatim da nekad razmisljam o njoj, ali dosta dosta manje i na potpuno drugaciji nacin. Sto se tice ostalih stvari. Trenutno suicidalne misli nisu toliko izrazene. Ma da moji najveci problem sam sto sam veliki, ogroman overthinker. Jkao jako puno razmisljam, smisljam situacije, pricam sam sa sobom. Puno puta se uhvatim da pricam sam na sobom na nacin kao da prepricam neku situaciju nekoj osobi. Zbog toga se s vremena na vrijeme pojave sucidalne misli, pitanja zasto postojim, neke dublje teme... Drago mi je sto si procitala sve, mogu ti reci samo hvala i da mi jako jako puno znaci. Inace sam asocionalan, drustveno anksiozan i volim se ovako raspisati. Hvala ti puno jos jednom
@@Erike_64 imala sam situaciju 2020. godine gde sam isto tako upala u depresiju zbog decka koji nije zeleo nista. Sada je 2024. godina i dalje razmisljam o njemu i overtinkujem tako da razumem sve. Mislim da smo premladi da nas to toliko ubija i da ce doci neko mnogo bolji od njih jer ocigledno nisu bili dobri za nas. Ne znam sta bih rekla osim da ti najiskrenije zelim da izadjes iz ovoga jaci nego ikad!
nekako mi je grozno bilo za gledati kako djevojka priča izuzetno traumatične događaje, posebice svoje iskustvo silovanja i cijele te tragedije, a voditeljica...ništa...nikakva topla riječ, nikakva emocija, nikakav "žao mi je što ti se to dogodilo, iako sama to znaš nisi kriva".
E pa meni se to desilo iz seksualnog zlostavljanja sam upala u depresiju itd al ne sa blizokom osobom nego 2 majaa 2017 god u sred bela dana al Bogu hvala prezivela sam nisma htela. Nikom da pricam sve slicno kao ova devojka i ja ssd imam 24 ipo u avgustu 25 godina tako da bravo za ovu temu...i pre god ipo dana sam zbog depresije i bas zbog toga sto sam cutapa.o svemu ovo sama otisla na psihijatriju...ja sam bila u sred bela dana seksulano zlostavljana... Bogu hvala prezivela sam iz toga sam imala i bipularni a da ne pricam o vrsnjackom nasilju u sredjnoj skoli..Cak vise ni lekove ne pijem...:vec skoro 2 god i postepeno sam ih ostavila...👍🙏✝️👏👏
Koja priča! Koja žena! Koja snaga, hrabrost! Antonela, predivno si snažna u svemu ranjivom što si proživjela! Hvala na ovoj priči!
Svaka cast za ovakakvo priznanje,sramota za policiju.Tesko je ovo i slusati,kamoli doziveti.
Zvučiš i izgledaš prekrasno!
Tvoje svjedočanstvo će mnogima sigurno pomoći jer je situaxija mnogo gora nego što je možemo zamisliti!
Spominješ Ime Isusovo, a bilo bi predivno da Njegovo Ime prihvatiš kao najmoćnijeg doktora i najsigurniji lijek!
Isus je živ!!!
Slučajno naišla na podcast, zanimljiva tema, Antonela je prekrasna osoba, voditeljici pohvale
Kakva cura ❤ nikad nemoj odustat od sebe ❤
Мислим да сам од рођења у стању депресије. А укапирала сам коначно да са мном нешто није у реду са 18год.и да то "нешто" има име - депресија.
Данас ми је 62год. Још увек болујем од депресије.
Људи, немојте се заваравати. Депресија је хронично стање. Некад слабијег, некада јачег интензитета. Зависи од ситуација у животу са којима се суочите.
Депресија се може само држати под контролом. Некада лековима, некада молитвама, некада правилном исхраном, спортом... али она је увек ту. И прати вас као сенка.
Вероватно се питате како ја данас живим?
Падам, устајем, понекада пијем лекове, понекада идем на психотерапије. Постала сам свесна да је то стање увек ту и ја сам то прихватила. Отворено говорим о томе и кажем:"Па боље да имам депресију, него рак!"
Многи људи нису били депресивни, али су умрли од рака, инфаркта, шлога...а ја још живим!
Једноставно, ово је мој Крст који кроз живот морам да носим. И све док ме Господ Бог не позове, нећу одустати од СЕБЕ! ❤ Заједно са депресијом! 😊
Uz dužno poštovanje ali meni je ova voditeljica u najmanju ruku jeziva.. Kao da je strah Antonele, ma ne znam opisati. Užas!
A Antonela je predivna, ko nije ove stvari preživeo, bar mali delić nikada neće razumeti borbu i muke❤
Podrska od mene od srca ❤❤ja imam emocionalnu nestabilnost i depresiju
Bravo,hrabra djevojko!!
Predivna gošća! Svaka čast! Predivna voditeljka!! Hvala na ovo izlaganje!
Predivna i prekrasna žena 🥰🥰💕💕
Voditeljica je meni u ovom podcastu -nebitna pa se neću niti osvrtati.
Antonela- drago mi je čuti i vidjeti snagu mlade žene nakon svega što joj se dogodilo.
Vidjeti da joj je jedina vodilja ISTINA i vjera u sebe.
I tako samo nastavi jer upravo to je ono što te čini autentičnom sa svim ožiljcima duše.
❤
Imam potrebu ovo napisati.
Listao sam instagram i naletio sam na isjecak iz ovog podcasta prije 3-4 dana i stavio sam si na listu da moram pogledati/poslusati. Imao sam i dalje imam slican problem o kojem cu kasnije. Prije 2-3 dana sam samo malo prosao na preskokce podcast i procitao komentare. Nakon odslusanog podcasta s nekim komentarima bi se slozio, s nekima ne. Prvo cu se dotaknuti voditeljice. S obrziom da slusam tu i tamo neke podcaste s nekim temama koje mi se cine zanimljivim mogu rec da voditeljica uopce nije dosadna/naporna. Gotovo da i ne prica. Ona je tu da usmjeri tok razgovora, a ne da prica. To se itekako moze kad imas ovakvog gosta. Kao zamjerke naveo bi 2, tu i tamo je prekine u razgovoru, sad da li je to da usmjeri tok razgovora ili zasto ne znam, a kao druga je ta da je na temi silovanj* nekako isla u preosobna pitanja (to je moje viđenje, mozda su pricali prije podcasta pa su se i "dogovorili" da moze postaviti takva pitanja, te nekako ne pokazuje nikakvu empatiju, nema emocija prema tome, nikakva rijec poruka podrske, a Antoneli se vidi i na izrazu lica, oci i cuje u glasu da joj je i dalje tesko. Od ostalih stvari malo produkcija steka, odnosno nije ujednacen glas, gubi se glas ili je dupli i kao da su drugaciji mikrofoni pa da je i drugacija boja glasa (ne znam kako bi se najpreciznije izrazio).
Sto se tice gosce. Usao sam u podcast jer prije otprilike godinu dana imao isti problem, pa sam zelio cuti pricu jos nekog. Konkretno zbog depresije i suicidalnih misli, no nisam znao da ce biti rijeci o silov*nju. Djevojka je bas otvorena, s dosta stvari sam se povezao, ali samo kad je krenula rijec o tom cinu, bilo mi je ono paf. Nisam mislio da ce biti rijeci o tome. Nakon cijelog podcasta mogu reci CURO SVAKA CAST. Mislio sam da ja imam probleme, alj kada si ti s depesijom i sucidalnim mislima nakon toga nisi oduzela zivot... Nemam rijeci. Da sam bio na tvom mjestu poprilicno sam siguran da bi nakon tog cina ishod bio drugaciji.
Bravo za to sto si prijavila.
Sada sam vidio koliko sam napisao. Ne znam ako ce itko citati, ali imam potrebu tako nekada se ispricati, odnosno napsiati.
A sada da krenem u povezivanje i da ispricam svoje viđenje situacije i svoju priču. Dakle kako je rekla od 12-13 godine su joj pocele te suicidalne misli. Osobno za sebe smatram da sam u tim (i mlađim, ali i sada) godinama u razmisljanju bio puno zreliji od ostatka generacije. Uvijek sam razmisljao sto zivot nosi. Meni su tada krenule sucidalne misli, ali to je bilo vise da mi prode kroz glavu. Od uvijek sam bio povucen, mali krug prijatelja, nekada potpuno sam, iako sam imao (i dalje imam) roditelje, no nikada nisam bio otvoren i pricao s nekim opcenito o nekim dubljim temama. Srednju skolu sam pohadao izvan svog grada, sto je znacilo promjena okolike, novi grad, novi ljudi, zivot bez roditelja. No nije mi bio problem jer sam tu skolu zelio. Zivio sam u ucenickom domu. Kad sam bio 2 razred u dom je dosla jedna cura (godinu mlada, ona je tek krenula u srednju) koja mi je odmah "zapela za oko", ali nisam imao nikakvu komunikaciju s njom do 4 razreda. U toku skolovanja iako sam bio povucen, nisam volio ici na kave, izlaske, klubovi, alkohol, cigare... U 2 i 3 razredu sam tu i tamo znao otici s deckima popit nesto, ali to nije bilo cesce od 1-2 puta mjesecno. U 3 razredu su krenuli malo veci problemi. Poceo sam se intezivnije druziti s tom ekipom i s jednim deckom koji je tako rec bio u tome zreliji, iskusniji. Imao je i puno cura, seksualnih odnosa, alkohola, izlasci.. Tada sam zapoceo problem s kockom, tocnije kladionicom. Zelio sam brzu i laku zaradu. Kako nisam imao jos 18, znaci sa nekih 17 i pol je to pocelo naisao sam na problem da nisam mogao isplatiti novac. Tada su bili mali ulozi i mali dobitci. To je stalo. Na pocetku 4 srednje sam napunio 18 godina i tu su krenuli najveci problemi. U skoli i svuda je bilo razgovora samo o kocki i o samoubojstvu. Tu su mi bas dosta intenzivnije krenuli misli o samoubojstvu, svrsi zivota i svemu sto ide uz to. Svu ustedevinu koju sam imao kod kuce sam u 3-4 mjeseca prokockao, oko 2000€. Mama je saznala da se kladim, pokusao sam izmuljat, ali nije islo, no ne zna da sam izgubio sav ovaj novac.
U skoli sam se najvise druzio s tim deckom i stalno su nam teme bile o samoubojstvu, da cemo si prije ili kasnije oduzet zivot. To se malo sleglo na pocetku drugog polugodista.
Dolazi 2 mjesec i nakon 3 i pol godine stupam u intenzivni kontakt s curom za koju sam prije napisao da mi je "zapela za oko". Imao sam 1 curu u zivotu, to je bilo u osnovnoj skoli, veza je trajala nekih 2 i pol mjeseca, dakle bio sam neiskusan.
Pocinjem se intenzivno druziti s njom, zaljubljen do usiju, nikad sretniji. Kupio joj nesto za usta, kupio joj plisanu igracku i tu je vec i njoj bilo jasno da ja zelim nesto vise od prijateljstva. Iako u pocetku je ona bila ta koja je intenzivnije "radila" na tom tada prijateljskom odnosu, mislio dam da i ona zeli nesto vise. Izlazi na vidjelo sve s moje strane, a kako je do kraja skole ostalo neka 2 mjeseca, mislio sam da je to pravi trenutak da se jos malo zblizimo posto ni ona nije iz tog grada, pa da ostanemo dobri preko ljeta i na jesen ja krenem na faks, a ona u 4 srednje. Iako mi je govorila da ne zeli biti sa mnom, sjedili smo jedno pored drugog i meni je bilo u glavi samo je zelim poljubiti, u nekoliko navrata sam kao krenuo, iako ona nije skuzila, na kraju se to niej dogodilo.
Ona govori kako ne zeli nista, a tu za mene pocinju najvevi problemi i najgori period u zivotu.
Ja sam inace veliki overthinker i mozdak mi stalno radi, stalno masta, zamislja situacije, razgovore...
Kako stalno razmisljam meni su misli stalno bile o toj curi, do te mjere da ja nisam spavao. Imam skolu ujutro u 8, sto znaci da se moram probudit u 6 i pol da bi se spremio i krenuo.
Ja bi se dopisivao s njom do ponoc-1 legao i tada bi krenuo razmisljat. Ja sam toliko razmisljao, pa sam je stalno i sanjao, to je bilo u talvim razmjerima da ja ne znam da li spavam ili da li sam budan. Nisam znao sta mi se dogada. Pa bi zaspao, sanjao je, probudio se i nastavio pricati kao da je pored mene. Uzasan period.
Svaki dan su bili planovi kako cu si oduzeti zivot. To je bilo toliko detaljno razradeno. Zelio sam si oduzet zivot skokom, ali jedini problem koji je bio, kao sto je rekla Antolena, sto ako prezivim, postanem invalid. Sto onda? Pri kraju skole smo imali oprostaj, i tu noc sam bio na korak do samoubojstva, otisao sam na tu zgradu i samo sjeo i razmisljao.
Cijeli period od kad je ona rekla da ne zeli biti sa mnom ja sam nju nagovarao i u nekim trenucima sam bas povezao ovu svoju pricu s pricom Antolene i tog njezinog decka. U tom periodu ljudi su vidjeli da ja nisam dobro, tada nikome nisam pricao, osim jednom decku koji je znao modza 30% toga, a ostalo sta su ostali znali, to je ona ispricala i doslo je preko drugih ljudi. Prije zavrsetka skole kako mi je rekla da me smatra dobrim prijateljem i kako sam ja zelio ostat u kontaktu, ja sam se bezbroj puta ispricavao ili barem pokusao. Ne znam ni sam koliko sam puta plakao.
Zavrsila je skolska godina ona me blokirala, ja sma pronalazio nacine da joj se javljam, zbog toga sto niti nisam zelio vise biti s njom nego sam samo zelio ostat dobar, zelio sam biti prijatelj. Ona je rekla kako ne moze biti sa mnom, ali da me smatra jako dobrim prijatljem, ali kako sam ju nagovarao da budemo skupa, zgadio sam joj se i kako bi joj se di javio tako me ona na toj platformi blokirala. Prolazili su mjeseci, ja sam razmisljao o njoj, sanjao ju, kako bi ju sanjao tako bi ispricao 2 prijatlja, obojica su mi rekla da nije vrijedna iako sam ju ja smatrao najboljom na svijetu. Znatim sam krenuo raditi lazne profile kako bi ju mogao pratiti, da vidim sto jojs e dogada u zivotu, ali to se bilo bezuspjesno.
Iako sam razmisljao o njoj, sanjao ju, misli o samoubojstvu su se malo smanjile. Vremenom se smanjilo i razmisljanje o njoj, ne znam kada sam ju zadnji put sanjao.
Nedavno sam bio pozvan na jednu zabavu i znao sam da ce ona biti tu i da cu je sresti. Mislio sam da me uopce vise ne zeli vidjeti ni imati ikakav kontakt s njom, a ja sam jedva cekao da ju vidim. Cim sam stigao vidio sam ju, ali nisam zelio stupiti u kontakt s njom jer sam pretpostavljao da bi nastala drama, svađa.
Kako nisam opcenito drustven, imam probkem s anksioznoscu, nisam se osjecao ugodno niti u jednom trenutku. Nakon tog druzenja dio njih je nsatvailo druzenje na drugom mjestu, a ja sam otisao kuci. Dok sam se vozio kuci cijelo vrijeme sam razmisljao o njoj i o samoubojstvu.
Ujutro se budim i vidim poruku od jednog od ona 2 prijatelja i pise mi "(ime te osobe) je pricala o tebi". Nisam mogao docekati da mi napise sta je napisala. Nakon par sati mi napise kako je pricala o meni određene stvari. I onda mi on napise videnje cijele sitaucije, (nije prvi put vec je pisao, ali nisam dozivljavao jer sam bio lud za njom) te da to moje ludilo za njom nema smisla. Rekao je: kako ona nakon 1 godinu prica o meni, zapravo je na tom druzenju zeljela biti u centru paznje, kako sam ja bio glavna tema na toj zabavi nakon druzenja, da ju nije briga za mene samo bi presla preko toga, ne bi pricala o meni, da je dvolicna, povrsna, da zeli da patim...
To njezino ponasanje me je jako iznenadilo, nisam mislio da je takva. Mislio sam da je presla preko mene, da nece vise uzimat u usta moje ime, pricat o meni, spominajti bilo sta, ali prevario sam se.
Kada mi je sve napisao, ispricao bilo mi je jasno da je namazana, shvatio sam kakva je osoba, da sam preko godinu dana bio u depresiji ni za sta, gubio vrijeme razmisljajuci o njoj. Iako je proslo tjedan dana od tog dogadaja. Ona mi je i dalje u glavi. Cim mi je ispricao i cim sam shvatio kakva je negativne misli, suicidalne misli (koje su bile pobezane s njom su samo nestale, ovo pisem jer cu se kasnije nadovezat) . No i dalje razmisljam o njoj.
Iako nemam suicidalnih misli koje su povezane s njom i dalje sa svojim 19 (skoro 20) godina imam svakodnevne misli (ne toliko intenzivne, ne razrađujući plan) o samoubojstvu. Ne znam koja je svrha zivota, sve je prolazno, evo tu se isto mogu povezat s Antonelom kada je rekla da joj je apsolutno svejedno da li ce sada biti smak svijeta ili ce dobiti na lutriji.
Mogu se povezati s jos stvari. Kada sam toj curi prvi put rekao za sucidalne misli ona je isto ostala iznenadena. I ona i jos njena najbolje prijateljica su mi govorili sve ce biti u redu.... Pa mi je ona rekla da je to sebičan čin, ali ja bi se složio s Antolenom kada je pričala o tome, složio bi se da nije, da zapravo treba hrabrosti.
Nakon svega i dalje razmisljam o njoj, ne na isti način kao prije te zabave, ali da.
Nemam trenutno problema sa depresijom, ali smatram da zivot nema smisla (i ona me pokusavala uvjeriti da ima) te da cu si jednog dana, prije ili kasnije oduzeti zivot.
Onaj prvi prijatelj mi je u tom najgorem periodu savjetovao da idem kod psihijatra, ali ja sam to odbio i sve prisao "sam". Roditelji ne znaju ni za sta od ovog.
Iako ne zelim da ona pati ni nista slicno jer nisam takva osoba da zelim drugima zlo, volio bi da se ona nasla na mom mjestu i da je prosla sve onos to sam ja prosao, sve te neprospavane noci.
Trenutno sam vise manje stabilno, iako ne znam do kada, ne mislim da ce biti ovako jos dugo.
Zelim jos jednom reci svaka cast Antoneli na tome svemu sto je prozivila, posebno joj se divim kako si nije oduzela zivot nakon onog zlobnog cina.
Ukoliko je netko sve procitao volio bi vidjeti vase misljenje o svemu
Procitala sam sve od reci do reci i ne mogu da verujem koliko sam imala ne identicnu nego istu situaciju. Apsolutno razumem sve u potpunosti i nemam sta da dodam na tvoj tekst jer sam i sama sve prosla. Imamo isto godina i pretuzno mi je sto mi kao toliko mladi ljudi toliko rano padamo u depresije. Nadam se da si sada dobro i zelim ti sve najbolje❤
@@anastazijaas nakon sto sam shvatio kakva je osoba i gdje sam ja gubio dane/noci, tjedne i mjesece, bolje sam. I dalje se uhvatim da nekad razmisljam o njoj, ali dosta dosta manje i na potpuno drugaciji nacin.
Sto se tice ostalih stvari. Trenutno suicidalne misli nisu toliko izrazene. Ma da moji najveci problem sam sto sam veliki, ogroman overthinker. Jkao jako puno razmisljam, smisljam situacije, pricam sam sa sobom. Puno puta se uhvatim da pricam sam na sobom na nacin kao da prepricam neku situaciju nekoj osobi.
Zbog toga se s vremena na vrijeme pojave sucidalne misli, pitanja zasto postojim, neke dublje teme...
Drago mi je sto si procitala sve, mogu ti reci samo hvala i da mi jako jako puno znaci.
Inace sam asocionalan, drustveno anksiozan i volim se ovako raspisati.
Hvala ti puno jos jednom
@@Erike_64 imala sam situaciju 2020. godine gde sam isto tako upala u depresiju zbog decka koji nije zeleo nista. Sada je 2024. godina i dalje razmisljam o njemu i overtinkujem tako da razumem sve. Mislim da smo premladi da nas to toliko ubija i da ce doci neko mnogo bolji od njih jer ocigledno nisu bili dobri za nas. Ne znam sta bih rekla osim da ti najiskrenije zelim da izadjes iz ovoga jaci nego ikad!
Jedino Bog ti može u cjelosti pomoć,govorim iz iskustva
Kakva lupetanja. Dobro Antonela kaze da bi mnogi trebali doktoru, a ne idu
@@Marina-e9p3q 😂😂😂😂
Како? Ја се обраћам Исусу Христу. Шта још да радим? Ја то заиста искрено желим.
Predivna duša od djevojke ! Dobrota izbija iz tebe !
Bože, koliko si lijepaa ♥️🦀🌸🇲🇪🤩🤩
Divna cura! Bravo za iskrenost!
Voditeljica, dosadna do bola,Antonela bravo,samo hrabro naprijed. ❤
nekako mi je grozno bilo za gledati kako djevojka priča izuzetno traumatične događaje, posebice svoje iskustvo silovanja i cijele te tragedije, a voditeljica...ništa...nikakva topla riječ, nikakva emocija, nikakav "žao mi je što ti se to dogodilo, iako sama to znaš nisi kriva".
Dosta ste zabrijali, voditeljica je skroz okej
Prekrasna djevojka ❤
Koliko je ta prokleta depresija teska ...Sve isto 😔
Podrška ❤
Bravo,svu sreću želim Antoneli❤
hrabra i divna❤
Svaka čast ❤👍
❤♥️♥️♥️♥️♥️ predivna!
Predivna si❤
depresija je zli duh, jedini izlaz iz toga je zavapiti isusu. on jedini oslobađa. skupo je ta sloboda placena a opet je besplatna.
Истина је, али муке су Исусове... 😢
E pa meni se to desilo iz seksualnog zlostavljanja sam upala u depresiju itd al ne sa blizokom osobom nego 2 majaa 2017 god u sred bela dana al Bogu hvala prezivela sam nisma htela. Nikom da pricam sve slicno kao ova devojka i ja ssd imam 24 ipo u avgustu 25 godina tako da bravo za ovu temu...i pre god ipo dana sam zbog depresije i bas zbog toga sto sam cutapa.o svemu ovo sama otisla na psihijatriju...ja sam bila u sred bela dana seksulano zlostavljana... Bogu hvala prezivela sam iz toga sam imala i bipularni a da ne pricam o vrsnjackom nasilju u sredjnoj skoli..Cak vise ni lekove ne pijem...:vec skoro 2 god i postepeno sam ih ostavila...👍🙏✝️👏👏
Ja bas te razumem patim vec tri godine
Nemam strpljenja da odslusam do kraja... Jel je koristila neki lek? Hvala vam ❤
@@cacamilikic5034Zasto nemate strpljenja 😊? Jeste, koristila je ..
Voditeljka treba da živne malo, da deluje zainteresovanije za svoje goste..
Glumis sve savrseno a poslije dobijes cir na zelucu i koga briga za tebe