LASERSKA HIRURGIJA GLJIVA ŠTETOČINA - Pogled u fiziku - Institut za fiziku u Beogradu

Istraživači Laboratorije za biofiziku Instituta za fiziku u Beogradu razvili su niz eksperimentalnih tehnika i metoda koje mogu da pomognu rešavanju problema fitopotogena na usevima. Ovi istraživači koriste najsavremenije nelinearno optičke mikroskopske i elektrofiziološke tehnike i proširuju njihovu primenjivost na agense za biokontrolu na bazi gljiva koji se koriste za zaštitu životne sredine zamenom uobičajenih hemijskih pesticida.
O projektu BioPhysFUN (Advanced Biophysical Methods for Soil Targeted Fungi-Based Biocontrol Agents) finansiranog od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru Zelenog programa saradnje nauke i privrede govore dr Aleksandar Кrmpot i Marta Bukumira iz Laboratorije za biofiziku Instituta za fiziku u Beogradu, kao i Tanja Pajić sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Projektom rukovodi dr Aleksandar Кrmpot, a partneri na projektu su Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu i Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

[@ra-leksandar]

Ljutito kučence
Radili smo kod jednog mog prijatelja neku zgradu, neki pomoćni objekat.
A na relaciji od njegove kuće gde smo jeli, pili kafu i odmarali, pa do gradilišta je vezano njegovo kučence, kojeg smo morali da se čuvamo da nas ne gricne.
Jednog dana vidim mog prijatelja kako je mazi i češka a ona se sva topi od miline, uživa punom parom.
Sutradan prolazeći pored nje ja zastanem i počnem da joj pričam: Eto vidiš kako nije dobro da kuče bude ljutito i opasno, možda bi još neko zastao da pomazi i počeška kuče, ali ne sme.
Ljudi te se plaše i ne usuđuju se da ti pruže ljubav, tako ti ostaješ bez ljubavi.
Naime setio sam se jednog drugog kučeta koje viđam kad odem kod moje prije.
Umiljato neko kuče, kod svakog trči da se mazi, i svi ga maze. Prosto je nemoguće da mu ne pružiš ljubav.
Malo kasnije ponese me da ispričam taj događaj majci mog prijatelja kod koga radim.
Zapravo; ja sam primetio trzavice između njega i majke.
Ona voli malo da džangriza, a njemu to ne prija i stalno zategnuta situacija.
Na kraju priče o kučencetu rekao sam joj da je tako i sa ljudima, ima ljudi koje je teško voleti jer stalno na neki način reže i ljutiti su, pa ih se drugi ljudi plaše i izbegavaju ih.
Nije da njima niko ne bi pružio ljubav, nego ljudi bivaju povređeni sa njihove strane i zato ih se plaše.
I kao naše kučence, ti ljudi nisu svesni da su sami uzrok nedostatka ljubavi koji osećaju.
Misle da su oni dobri i da ih ljudi mrze bez razloga.
Niko nije svestan svoje krivice u svemu tome.
Neko ima dva deteta; jedno ljutito i otresito, a drugo umiljato. Svako bi želeo da svojoj deci pruži isto ljubavi, da ne bude zavisti.
Ali nekoj deci prosto ne možeš pružiti ljubav jer nisu sposobna da je prime.
Pa onda ispada kako roditelji više vole jedno dete a drugo zapostavljaju.
Dragi moji; čini se da bi i ljudi trebalo da uče od životinja kako bi njihov život bio ispunjen ljubavlju, i kako bi bili zadovoljni svojim životom.
Ako vam se svidela ova priča potražite na blogu "svitanje rs" ima tamo lepe i ukusne hrane za jedan um
Pozvani su svi dobri ljudi u društvo dobrih ljudi, izvolite poslužite svoj um
Hvala