Dragi, omnipotentni Bookvalisti i draga Nadja, lepo ste me nasmejali (oraspoložili), a pritom dali izuzetno korisne savete. Za nekoga ko ne živi u Srbiji i ko može da se osloni samo na savremene tokove van Srbijie, ovo je od neprocenjive vrednosti. Gde ste bili pre izdavanja moje prve knjige? ;) Moram da pohvalim Nađu i Mašu. Zaista su ažurne i poslovne, ali to se u izdavačkom svetu (u Srbiji) nažalost ne podrazumeva. Nemaju svi (istu) politiku poslovanja kao Vi, pa otuda skepsa kod pisaca. Što se sinopsisa tiče, ja sam ga slala i kad nije eksplicitno tražen (misleći da time olakšavam posao izdavačima, koji sigurno nemaju vremena da čitaju svaki rukopis). Međutim, pokazalo se kontraproduktivnim. Onaj ko ne zna čemu služi i kako se piše (pravila pisanja vrlo jasna), neretko sudi o rukopisu (stilu) na osnovu sinopsisa. (Za one koji ne znaju, u sinopsisu važi pravilo kazivanja za razliku od pokazivanja i obuhvata celokupnu fabulu itd.) Pitanje: U narodu se reč sinopsis često upotrebljava za tekst na klapni ili poleđini, što je u principu sažetak najviše trećine romana, koji treba da privuče. Je l' to ispravan naziv? Eto, to ne mogu da pronađem na Guglu. Na engleskom je to blurb, na nemačkom Klapptext. „Neke kuće nemaju urednika.” Neke kuće nemaju ni lektora, bar ne pravog... Nego, da li može jedna kratka definicija preloma teksta. Spomenuste da ne treba slati prelomljen tekst, ali da treba da bude sređen u meri kojoj je to moguće. Za mene je prelom pretposlednji korak, korak pre objave, ali šta zapravo obuhvata: korekturu, margine, font, prored...? Ako ste sve pročitali, svaka čast! Hvala. Aleksandra Đ.
Dobre su Nađa i Maša, pridružujemo se pohvalama. Što se tiče pitanja za sinopsis - prvi put čujemo da se koristi za propratni tekst na koricama. U izdavaštvu kod nas uglavnom se koristi blurb iz engleskog. Moguće je da neko to nije znao pa je koristio sinopsis. Ali nije praksa inače. DRUGO PITANJE: do kraja godine će izaći još jedan video koji će nešto preciznije odgovoriti na to pitanje. Gošća je ponovo Nađa. Ali ukratko: posle lekture i možda prve korekture uz konsultaciju sa nekim od softvera spell checker-a, kakav je plugin RAS na Wordu, tekst ide na prelom. Prelama se u InDesign-u uglavnom. Prelamač u skladu sa izdavačevim propozicijama o formatu knjige pravi margine i sortira tekst. Ako je to prvi prelom teksta, nije deo već postavljene edicije, on šalje predlog prvih 10-15 strana sa fontom i stilom koji predlaže, pa se onda dogovara sa urednikom-izdavačem. Zatim tako prelomljen tekst u pdf-u se čita ponovo i ta korektura osim slovnih grešaka, hifenacija (podela reči na kraju reda) podrazumeva i proveravanje sadržaja i brojeve stranica, pozicije naslova, ilustracija, uvučenih i neuvučenih pasusa, impresuma, naslova itd. Posle toga se unose finalne ispravke i priprema se dokument - pdf - za štampu. Dokument se šalje štamparu. On na osnovu debljine knjižnog bloka šalje debljinu rikne kako bi dizajner mogao da i koricu pripremi za štampu - i onda se šalje i korica. To je ceo proces. Kada je rečeno ne treba slati prelomljen tekst misli se da se ljudi ne igraju u Wordu i prave tabele, soritranja, ili da šalju u PDF-u. Postoji norma za predaju rukopisa koja je uglavnom TimesNewRoman 12 font, prored 1.5. Ostalo su finese. Pozdrav :) p.s. svaka nam čast :D
Što se tiče samizdata - odnosno, objavljivanja knjige bez izdavača dakle, to se naprosto pripremi rukopis, prelomi kao PDF i pošalje Narodnoj biblioteci za ISBN i CIP. Tada dodeljuju ISBN i CIP kao fizičkom licu, a ne pravnom. Distribucija je nezgodna jer knjižare primaju knjige samo od pravnih lica, ne i fizičkih, drugim rečima: ne može autor sam da odnese knjige u Delfi ili sl, jer papirološki nije regularno, ali može ''na crno'', ako nekog zna, mada je i to ređe. Klasika. :)
Pošto sam lud za ponižavanjem - drugih naravno😀 - da li se događalo da se u nekom navratu odbije rukopis već objavljivanog-etabliranog-izdavanog autora/autorke? I, ako da, kako su se on/ona/ono s time poneli? P.S. Pridrzavajuci se instrukcia iz videja, pitanje postavljam da bi se nametno izdavacu ko intelektualna klisurina stono se kaze iako je to vec svima poznato, helou! jel imam rukopis s' naslovon "Kloaka 122" koji morate ali ono kao must da objavite. Zasto? Jer je 100% bolji od svega na sta ste navikli, jer cete posle njega pozeleti da ne procitate nista drugo. Samo pazite, u narednih pola sata pocevsi od sad ce me kontaktirati ne koliko srpskih mejdzor izdavaca, tako da ja vama cinim uslugu. PPS. Moja mama misli da sam talentovan. Ja mislim da sam ingenijozan.
Ups, napisah Nadja umesto Nađa, a tome se baš protivim. ;) P. S. Što se samoizdavanja iliti distribucije nakon toga tiče, koliko znam knjižare ne sarađuju sa privatnim licima ili vi znate nešto što ja ne znam. Pozdrav!
Ne samo da ste snimili izuzetno koristan video, već ste uspeli da dobijete sjajne sponzore - rubin i gorki list. Bravo!
Hvala na pominjanju nas 😍
Bravo za temu drugari/ce, pun pogodak.
Dragi, omnipotentni Bookvalisti i draga Nadja, lepo ste me nasmejali (oraspoložili), a pritom dali izuzetno korisne savete. Za nekoga ko ne živi u Srbiji i ko može da se osloni samo na savremene tokove van Srbijie, ovo je od neprocenjive vrednosti. Gde ste bili pre izdavanja moje prve knjige? ;)
Moram da pohvalim Nađu i Mašu. Zaista su ažurne i poslovne, ali to se u izdavačkom svetu (u Srbiji) nažalost ne podrazumeva. Nemaju svi (istu) politiku poslovanja kao Vi, pa otuda skepsa kod pisaca.
Što se sinopsisa tiče, ja sam ga slala i kad nije eksplicitno tražen (misleći da time olakšavam posao izdavačima, koji sigurno nemaju vremena da čitaju svaki rukopis). Međutim, pokazalo se kontraproduktivnim. Onaj ko ne zna čemu služi i kako se piše (pravila pisanja vrlo jasna), neretko sudi o rukopisu (stilu) na osnovu sinopsisa. (Za one koji ne znaju, u sinopsisu važi pravilo kazivanja za razliku od pokazivanja i obuhvata celokupnu fabulu itd.)
Pitanje: U narodu se reč sinopsis često upotrebljava za tekst na klapni ili poleđini, što je u principu sažetak najviše trećine romana, koji treba da privuče. Je l' to ispravan naziv? Eto, to ne mogu da pronađem na Guglu. Na engleskom je to blurb, na nemačkom Klapptext.
„Neke kuće nemaju urednika.” Neke kuće nemaju ni lektora, bar ne pravog... Nego, da li može jedna kratka definicija preloma teksta. Spomenuste da ne treba slati prelomljen tekst, ali da treba da bude sređen u meri kojoj je to moguće. Za mene je prelom pretposlednji korak, korak pre objave, ali šta zapravo obuhvata: korekturu, margine, font, prored...?
Ako ste sve pročitali, svaka čast! Hvala.
Aleksandra Đ.
Dobre su Nađa i Maša, pridružujemo se pohvalama. Što se tiče pitanja za sinopsis - prvi put čujemo da se koristi za propratni tekst na koricama. U izdavaštvu kod nas uglavnom se koristi blurb iz engleskog. Moguće je da neko to nije znao pa je koristio sinopsis. Ali nije praksa inače.
DRUGO PITANJE: do kraja godine će izaći još jedan video koji će nešto preciznije odgovoriti na to pitanje. Gošća je ponovo Nađa. Ali ukratko: posle lekture i možda prve korekture uz konsultaciju sa nekim od softvera spell checker-a, kakav je plugin RAS na Wordu, tekst ide na prelom. Prelama se u InDesign-u uglavnom. Prelamač u skladu sa izdavačevim propozicijama o formatu knjige pravi margine i sortira tekst. Ako je to prvi prelom teksta, nije deo već postavljene edicije, on šalje predlog prvih 10-15 strana sa fontom i stilom koji predlaže, pa se onda dogovara sa urednikom-izdavačem. Zatim tako prelomljen tekst u pdf-u se čita ponovo i ta korektura osim slovnih grešaka, hifenacija (podela reči na kraju reda) podrazumeva i proveravanje sadržaja i brojeve stranica, pozicije naslova, ilustracija, uvučenih i neuvučenih pasusa, impresuma, naslova itd. Posle toga se unose finalne ispravke i priprema se dokument - pdf - za štampu. Dokument se šalje štamparu. On na osnovu debljine knjižnog bloka šalje debljinu rikne kako bi dizajner mogao da i koricu pripremi za štampu - i onda se šalje i korica. To je ceo proces. Kada je rečeno ne treba slati prelomljen tekst misli se da se ljudi ne igraju u Wordu i prave tabele, soritranja, ili da šalju u PDF-u. Postoji norma za predaju rukopisa koja je uglavnom TimesNewRoman 12 font, prored 1.5. Ostalo su finese.
Pozdrav :)
p.s. svaka nam čast :D
Što se tiče samizdata - odnosno, objavljivanja knjige bez izdavača dakle, to se naprosto pripremi rukopis, prelomi kao PDF i pošalje Narodnoj biblioteci za ISBN i CIP. Tada dodeljuju ISBN i CIP kao fizičkom licu, a ne pravnom. Distribucija je nezgodna jer knjižare primaju knjige samo od pravnih lica, ne i fizičkih, drugim rečima: ne može autor sam da odnese knjige u Delfi ili sl, jer papirološki nije regularno, ali može ''na crno'', ako nekog zna, mada je i to ređe. Klasika. :)
Pošto sam lud za ponižavanjem - drugih naravno😀 - da li se događalo da se u nekom navratu odbije rukopis već objavljivanog-etabliranog-izdavanog autora/autorke? I, ako da, kako su se on/ona/ono s time poneli?
P.S. Pridrzavajuci se instrukcia iz videja, pitanje postavljam da bi se nametno izdavacu ko intelektualna klisurina stono se kaze iako je to vec svima poznato, helou! jel imam rukopis s' naslovon "Kloaka 122" koji morate ali ono kao must da objavite. Zasto? Jer je 100% bolji od svega na sta ste navikli, jer cete posle njega pozeleti da ne procitate nista drugo. Samo pazite, u narednih pola sata pocevsi od sad ce me kontaktirati ne koliko srpskih mejdzor izdavaca, tako da ja vama cinim uslugu.
PPS. Moja mama misli da sam talentovan. Ja mislim da sam ingenijozan.
Odličan video. Veliki pozdrav za Nađu. Nadam se da ćemo je češće viđati u društvu bookvalista. :)
Ups, napisah Nadja umesto Nađa, a tome se baš protivim. ;) P. S. Što se samoizdavanja iliti distribucije nakon toga tiče, koliko znam knjižare ne sarađuju sa privatnim licima ili vi znate nešto što ja ne znam. Pozdrav!
Više je konkursa za poeziju zato što su zbirke poezije manjeg obima te stoga jeftinije i manje je posla oko uredničkog rada.
Ала ова има добре батаке