Srednjovekovni dragulj, zadužbina despota Stefana Lazarevića, manastir Manasija | ISTRAŽI SRBIJU!
Вставка
- Опубліковано 28 сер 2024
- Srednjovekovni dragulj, zadužbina despota Stefana Lazarevića, manastir Manasija | ISTRAŽI SRBIJU!
U živopisnoj klisuri reke Resave, povučen u mir i tišinu nedaleko od grada koji po slavnom despotu i dobi ime u blizini Despotovca nalazi se pravi biser srpske arhitekture, kulture i umetnosti, manastir Resava. Ovaj manastirski kompleks danas je poznatiji pod imenom Manasija. Opasan je veličanstvenim odbrambenim kulama srednjovekovne tvrđave i zbog toga vekovima privlači pažnju putopisaca.
Manastir Manasija predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture, a smatra se i draguljem moravske škole. Zadužbina je despota Stefana Lazarevića, a stranice istorije jedne od najvažnijih srpskih svetinja počele su se ispisivati sa zidanjem hrama još davne 1407. godine.
Monasi su se uselili ovde 1418. godine kada je gradnja i okončana, a odmah nakon osnivanja Manasija postaje kulturni centar despotovine. Ceo kompleks opasan je velikim zidovima koji su služili za odbranu, a manastirska crkva posvećena je Svetoj Trojici. Reč je o utvrđenoj celini od ukupno 11 kula od kojih se ističe Despotova kula. Kompleks je građen kao nepobedivo odbrambeno utvrđenje, a kule su povezane zidovima koje su braonicima omogućavale kretanje.
U okviru manastira postojala je tokom prve polovine XV veka čuvena Resavska škola. U njoj su se okupljali učeni monasi, prevodioci, književnici i prepisivači koji su ukrašavali rukopise i knjige, zbog čega se manastir dugo smatrao simbolom duhovnosti i prosvećenosti. Knjige iz resavske radionice važile su za dobre, pouzdane, odlično izvedene i bez grešaka u rečima, slogu i akcentu.
Osim kulturnog i istorijskog značaja i skladne arhitekture harmoničnih linija i ostataka monumentalnog utvrđenja, živopis manastira Manasija ovaj crkveni objekat svrstava u vrh srednjovekovnih dragulja.
U manastiru je sačuvana tek trećina fresaka, a njegov živopis spada u red najvećih dometa srednjovekovnog slikarstva. Svedočanstva o priznanjima lepote resavskog slikarstva sačuvana su u mnogim istorijskim spisima. Najpre o lepoti živopisa govori Konstantin Filozof, zatim Karlovački rodoslov iz 15. veka, a od kraja 18. veka iz decenije u deceniju posebno se ističe značaj freskoslikarstva ovog pravoslavnog hrama.
U podacima je ostalo sačuvano da je crkva „bila živopisana tako lepo da se to pričalo kao kakvo čudo u svoj zemlji srpskoj", ali da su Turci „svetiteljima oči poizbadali, zidove izgrebli i veliku skarednost pričinili".
Živopis Manasije nije sačuvan u celini. Nema čak ni tragova o vremenu njegovog nastanka. Najverovatnije potiče iz doba kada je manastir završen iz 1418. godine. U zapisima nepoznatog letopisca ostalo je sačuvano da je despot Stefan na Svetu Trojicu sazvao sabor kod svoje zadužbine kako bi manastir bio osvećen.
Despot Stefan Lazarević bio je dobro obrazovan čovek tog vremena i ljubitelj umetnosti, stoga ne iznenađuje zašto je u manastir doveo najiskusnije živopisce koji su slovili i za najbolje u čitavom vizantijskom umetničkom krugu. Tako su u Manasiji nastale freske raskošnog kolorita, izvanredne lepote i istančane duhovne poruke.
Od očuvanih fresaka najpoznatija je ktitorska kompozicija na kojoj despot Stefan u jednoj ruci drži povelju, a u drugoj model manastira. Veličanstveni su i prizori svetih srpskih ratnika, kao i scene iz života Gospoda Isusa Hrista. Zajedno sa očuvanim likovima starozavetnih proroka, ove freske ubrajaju živopis Manasije u najveće domete srpskog srednjovekovnog slikarstva.
Iako su vreme i ratovi sa sobom odneli veliki deo lepote resavskog slikarstva, preostale freske verni su svedoci srpske srednjovekovne istorije i umetnosti.
Teška i mučna vremena i za zemlju i za ovu svetinju nastaju 1427. godine smrću despota Stefana. Turci je osvajaju već 1427. godine, a 1456. godine ovaj manastir biva zapaljen. Zadužbina despota Stefana Lazarevića u više navrata je obnavljanja sve do kraja 18. veka kada je ponovo dospela u srpske ruke.
A među najbolje očuvanim građevinama prvobitnog manastirskog kompleksa jeste manastirska trpezarija koja ujedno predstavlja i najveću srednjovekovnu trpezariju u Srbiji.
Međutim, sa obimnim konzervatorsko-restauratorskim radovima započeto je sredinom prošlog veka i u fazama još uvek traju. Manasija je proglašena spomenikom kulture od izuzetnog značaja i danas predstavlja svedočanstvo o neobično živoj umetničkoj i kulturnoj aktivnosti u Srbiji s početka 15. veka.
Teško je reći da li ovaj manastir zaustavlja dah zbog svoje lepote, prirode u čijem se zagrljaju nalazi ili duge i burne istorije koju čuva. Odiše jedinstvenošću, stoga ako se nađeš u ovom delu Srbije, obavezno poseti i manastir Manasiju. A do tada, prijavi se na naš kanal i prati nas.
➡ Subscribe: / @iskra-znanja
Instagram: @paneuropa_discover_serbia
#DiscoverSerbia #ManastiriSrbije #DespotStefanLazarevic
Juce sam bila u manastiru , jos sam pod utiscima , ta ljepota , taj duhovni mir !!!Prelijepo !!! Ako Bog da da ponovo dodjem !!!
Divno! ❤❤❤
Наша лепа Србија 🇷🇸☦️❤️
DANAS SAM DOBILA POKLON IZ MANASTIRA MANASIJA.ZELJA MI JE DA GA POSETIM.MADA VEC U POZNIM GODIAMA SAM . IPAK MI JE ZELJA DA POSETIM MANASTIR I OSETIM DUHOVNI MIR U NJEMU.🙏🙏 🙏.GOSPODE USLISI MOJE MOLITVE I ZELJE.
Nadamo se i verujemo da će Vaša želja biti uslišena! ❤
Dace Bog ☦❤
@@m.m1065 ❤
Amin🙏
🙏
Pre dve nedelje moja unuka i ja dobile smo divan poklon iz Manastira Manasija od moje dobre prijateljice , koji nas je mnogo obradovao , i verujem uz Božiju pomoć da nas čuva od zla . 🙏🙏🙏
❤❤❤🙏🙏 🙏
I visited here yesterday, so beautiful and amazing ! wow!!
❤❤❤😊
❤❤❤❤❤
Sve pohvale 👋👋👋
Hvala najlepše! ❤
Чудесно место.Били смо пре три дана.Веома брзо опет у посети.❤❤❤
Pravi dragulj.
❤️💛💜🧡💙💚❤️
Посетио данас! 16.09.2023. ПРЕДИВАН МАНАСТИР!!!!
Mesto gde se dogadjaju cuda
👍
❤️
PREDIVNO
I PIACE JE LEPSE SNIMATI I PRIKAZIVATI NEGO RIJALETI
GLUPOSTI . SUPER.
Hvala! ❤
АКО ДА БОГ ДА ПОСЕТИМ МАНАСТИР МАНАСИЈА!!!
🙏🙏 🙏
👍 *ZANIMLJIVO. DOCICEMO DA SNIMIMO ZA NAS KANAL* 👍
Sigurno se nećete pokajati, jer manastir Manasija je zaista nešto posebno!
❤️
Spavala
Skolska deca bi trebala ponekad obilziti neki manastir i cuti neka istorijska predavanja❤to je istorija Srbije kulturu i tradiciju treba prenositi na mlade generacije ❤
Одлични сте, само мало порадите на акценту. То како ви изговарате опасан се односи на нешто опасно а не на опасано. Да би се односило на појас око нечега треба да се каже óпāсан.
Hvala Vam na sugestiji! Imaćemo na umu za buduće priče! ❤️
Ne mogu da verujem sta ste rekli, akcenat je u redu.Vama je mnogo dosadno ili vam nije dobro.
@@severnastrana472 поштовани, можда ако сте из предела где је акцентовање неправилно; онако је како сам написала, и зашто да то не исправе, да заиста све биде савршено, јер је све друго одлично одрађено.
❤❤❤🇷🇸👼
Bilo bi lepo da se utvrdjenja obnove kao sto je Golubac. Ima par ostecenih kula... zamislite kako bi to sinulo.
Jel ovo crkva napravljena u sarom gradu ili se meni cini🤔
outside the city I think a few KM, built outside on purpose for it to be a little hidden
nisu trebali sestrinstvo da zamene bratstvom po mo'm skromnom misljenju
NESTVARNA LEPOTA 🙏🙏🙏
Bila i obišla manastir
❤❤❤❤❤