Kvadratura kruga: Orjen, čuvar Jadrana

Iznad Bokokotorskog zaliva uzdiže se planina Orjen čiji vrh Veliki Kabao, 1894 metra, prestavlja najviši vrh na celoj jadranskoj obali počev od Albanije i Crne Gore, preko Hrvatske pa do Italije i Slovenije.Orjen je moćna planina koja sa visine gleda druge planine na Jadranu, a sa Lovćenom čini planinski prsten oko jednog od najlepših zaliva na svetu, Boke Kotorske.Ovu gorostasnu planinu, koju su isklesali glečeri, Crna Gora deli sa još dve države: Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, s tim što najveći deo od 400 km kvadratnih, na koliko se prostire Orjen, pripada Crnoj Gori.Ledeno doba obeležilo je ovu planinu, a iz tog perioda na Orjenu je do danas opstala munika, relikt daleke prošlosti, zahvaljujući kojoj je Orjen dobio status Parka prirode.
Malo vode, a još manje zemlje dovoljno je ovom četinaru da se ukoreni i opstane na kamenu gde nijedno drugo drvo ne može. Na visini od 1.500 metara može se sresti munika na Orjenu, a pojedina stabla ove vrste crnog bora stara su više od pola milenijuma. Dve planine, planina bogova Olimp i planina anđela Orjen su dva najveća staništa munike u Evropi. Od srca ovog drveta nekada se izrađivala šindra koja se smatrala najkvalitetnijom pokrivkom za kuće.
Osim munike, na Orjenu je opstala i kudika, takođe relikt iz ledenog doba, ali i neke endemske vrste iz roda irisa i šafrana.
Orjen važi za bezvodnu i žednu planinu, iako na nju godišnje padne najviše kiše u Evropi, ali zbog kraškog terena punog jama, vrtača i bezdana, svu tu vodu popije podzemlje.
Iako ova planina ne nudi mnogo za život, u selima podignutim na Orjenu još uvek ima ljudi. Života još ima i u selu Žlijebi, koje je sazdano na kamenu i od kamena. Sve kuće, guvna, konobe i drugi objekti zidani su od kamena koji je služio i kao pokrivka za kuće.
Većina stanovnika Žlijebi je napustila šezdesetih godina prošlog veka, a prvi talas seoba iz ovog, ali i drugih sela pod Orjenom, desio se krajem 19. veka, kada su mnogi ljudi, u potrazi za boljim životom, otišli na rad u američke rudnike, u kojima je većina njih okončala svoje živote.
Urednik: Branko Stanković
Snimatelj: Darko Bursać
Montaža: Marija Baronijan Šašić
Urednik emisije Branko Stanković autor je 18 dokumentarnih filmova i dve drame koje su ekranizovane na RTS-u, a i mnoštva dokumentarnih emisija, koje su, kao i filmovi, nagrađivane na domaćim i međunarodnim festivalima.
Label and copyright: Radio-televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!
#kvadraturakruga
#rts