Вставка
- Опубліковано 28 вер 2024
- Rad je stvorio čovjeka i zato je važna praksa, a nisu to samo riječi dobrog bradatog Marksa. U tom ljudskom stvaranju uz pojavu pluralizma sazrijevala je kataklizma. I onda je jedino politika kriva što većina ne znaju što je motika. Krenulo je od pećinske besjede uz ne tako redovne objede ali svima bi jasno da se od motike jede. Niko nije prestao da žvaće, i predak je volio oko žena da skače i veoma brzo se osjetio napredak. Potomstva su učila samo poneki važni redak i takve revolucije su napravile novi poredak. Ubrzani polazak je bio pogodak. Onda se desio narod koji je sve više bildovao mozak, zato se stvorio dohodak i vrat je zamijenio podbradak, sa stomaka je dugme postalo olovno puce, čovjek je sve više postajao krotak veliku pamet za kvalitenu motiku ubacili su u politiku. Svi su htjeli viša zvanja, od mnogih je selo osvijetlilo gradove, najstariji zanat se prebacio u izborne štabove. Od čuvene motike niko nije znojav, rad je postao zaborav, uz mnogo priče oko makrobiotike, zdravim stilovima života. Sve je bolje funkcionisalo čak i u doba antike iako smo sad prepuni semantike tj. riječi prepunih dijalektike. Onda se nekom digne da svima podvikne, neka no se na to i navikne, a takvima treba dati stado da glume pastire dok čobani pomuzu. Stalno je neka kutara i jedino kultura ostaje samo tek povremena minijatura. O njoj u teoriji pričaju upravo oni što i ne znaju što je bravura, knjiški definition paralele jer oni su pogrešno shvatili magiju umjetničkih avantura, ma oni su samo kontura a umjetnost ne pije ljekove, kroz kulturu smo preživjeli vjekove. Obećavali su sve više robotike, a ustvari smo još u fazi rane gotike. Dosta toga odradi izakulisna fiskultura i kulturni radnici u političkoj administraciji postali su diktatori onog što se ne može vidjeti dovoljno ako nije napravljeno povoljno jer onu razliku u parama prošetaju po tuđim barama.
Uglavnom treba nam kulture ne samo u kulturi. Turizam se ne uči na maturi, kultura je neophodna i diktaturi, u školi treba uvesti predmete koji razvukuju osmjeh da zaboravimo onaj naš čuveni iz neznanja podsmijeh. Cvijeće da ne postane bršljan kako da to nauči tuljan. Uradimo da kultura bude naša svakodnevica, ne zato što je u ljetu ravnodnevnica - ako ne želimo da i dalje živimo samo ilustracije - nema života samo od administracije, jer niđe na svijet nema da postoje samo direktori, šefovi i menadžeri, koji su pretpostavljeni nekim drugim direktorima, šefovima i menadžerima. Propalu paradu socijalizma zamijenio je miris tamjana i sve je samo za oko dvorjana i zato uvijek iznova dobijamo samo mudo Marjana.
A jesi li sama večeras da ti još malo pričam o kulturi, ljubav ne mora da živi u velikoj kvadraturi, sve što bi pročitala u literaturi ili nekoj drugoj kreaturi nije u nečijoj muskulaturi i ne izražava se na fakturi. Država, kultura i motika su posebne strukture i nisu minijature. Pustimo svakom da uradi bravure, svima nam je potrebno više kulture, zaslužimo takav luksuz i bez napada sujete dodijelimo aplauz.
..samo sam htjela da kažem da zavrjeđujete više od aplauza..
..ponekad je iskren,a ponekad i nije..
želim Vam od srca sve najbolje..💮🤍💮
p.s. kultura i hleb..nasušni..
U bašti se lako prepozna cvijet koji viri ili onaj koji cvjeta. Hvala❤️
neću Vam poslati👏
danas se dijele olako
nema veze sa sujetom
evo ☀️za lijep početak dana
Sunca nam i treba