kresko je najjaci lik s ekrana na balkanu,pa i sire,gledam na rubu.z.od prve emisije do dana danasnjeg,pa neke pogledam po 2-3 puta,jer su sve tako duboke i poucne i samo ime im govore da ih je tesko sasvim skontti iz prve ali na svu srecu ima Y.T,pa mogu reprizirati kao npr,emisija o vodi,o atlantidi,pa o piramidama itd,ugl.emisija je kult i extra. misko druze RESPECT KRALJ SI.
7 років тому+10
Крешимир је ретка цвећка на овим просторима. Све најбоље, одлична прича!
Istina Istina je mešavina uverenja, ubeđenja, iskustava, vaspitanja znanja itd. Svaki čovek ima svoju istinu korz koju njegov um tumači svet i događaje u svetu i njegovom životu. Jedan čovek može da ima samo jednu istinu. Zato je istina samo jedna, Ne postoji neka univerzalna istina da bi mogli da kažemo ovo je istina a sve drugo je laž. Da promeni svoju istinu može samo čovek koga Bog uči kako se to radi. Jer Istina je bog. Naša istina je naš bog. I ako je naš bog pun zla, ako je naša istina zla; možete zamisliti koliko će nam bola naneti zla istina budući da naš um koristi našu istinu da odredi kako ćemo doživljavati život. Ako je naš život ispunjen Besom, gnevom, ljutnjom, mržnjom, brigama, strahovima, jadom, nedostatkom samopouzdanja, neispunjenim željama, mukom, patnjom. To je zato što je naša istina loša i ona boji naš život sivim bojama. Svaki naš sud potiče od naše istine. A kad sudimo tu su i loša osećanja poput maločas navedenih. Praktično loša osećanja su kazna za nepravedan sud. Ako nam je život obojen crnilom to je znak da treba pod hitno da menjamo svoju Istinu, svoga boga. I opet; samo Bog može naučiti čoveka kako da promeni istinu. Strahovi su takođe loša osećanja koja dolaze od naše istine, Jer naša istina nam govori da je nešto strašno i da o nečemu treba da brinemo. Jednom je jedan moj kolega opisujući neku situaciju u saobraćaju rekao; nije bilo toliko opasno koliko je bilo strašno. Od našeg doživljaja zavisi da li ćemo se nečega uplašiti ili ne. Strah je stvar istine a ne situacije u kojoj se nalazimo. Moja žena se plaši stršljena iako je nikada ni jedan nije ubo. Mene su ubadali ali ja umem da kontrolišem svoj um i istinu, i stršljani me ne plaše. Vaspitanje od svih faktora najviše utiče na to kakva će biti naša istina. Deca ne preispituju istinu svojih roditelja već u svakoj novoj situaciji pomno prate kako će roditelji odreagovati. Pa dete lopova neće videti ništa loše u krađi, dete žene koje blagonaklono gleda na preljubu, će imati pozitivno mišljenje o preljubi. dete lažova će i samo lako slagati. Ako je otac bio neposlušan svom ocu i svađao se s njim budite uvereni da će i sin biti takav prema svom ocu. Ženska deca uče od majki a muška od očeva. Kada muško dete nema oca on će učiti od nekoga iz okoline u koga majka ima poverenja, deda, ujak. Isto važi za žensko dete. Deca ne uzimaju modele ponašanja od roditelja suprotnog pola je od njih ne mogu dobiti adekvatno vaspitanje, deca to svhataju još odmalena. Velika većina roditelja vaspitanjem izgradi istinu u dečjem umu koja će to dete u životu činiti nesrećnim. Uzalud sav novac koji će dati detetu da bude srećno kad ga njegova istina kroz razne strahove čini nesrećnim. Roditelj koji je trčeći za novcem trudio se da stvori deci što više, naučio je decu da im nikad nije dosta novca, pa kolikogod da blaga ostavi deci njima će to biti malo, jer istina u njima traži više.Postavlja se pitanje kakva treba da bude naša istina da bi sve u životu dočekivali sa radošću. Hristos kaže; ne brinite se jer ko može brinući se lakat svom rastu da doprinese. On nam poručuje da za hranu, odeću i sve što nam je potrebno brine Bog. Mi treba da budemo bezbrižni da bi bili srećni, da imamo poverenja u Boga. Radeći možeš doprineti rastu svom a brinući ništa nećeš postići do biti nesrećan. A mi smo naučeni da brinemo,brinemo a ništa ne preduzimamo da uzrok naše zabrinutosti rešimo. Loša iskustva postaju stalni izvor strahova.Sećanja na loša iskustva takođe postaje deo naše istine. Intelekt, taj đavo u nama je preuzeo ulogu našeg zaštitnika, i ako nailazi neka nova situacija iole slična situacijiu kojoj smo doživeli loše iskustvo naš intelekt nas alarmira na opasnost. Da je samo alarm u pitanju ni po jada već se on potrudi da mi ponovo u sećanju proživljavamo loše iskustvo sa svim lošim i strašnim osećanjima koje smo proživeli. I što smo više loših iskustava imali to će se naš život pretvoriti u jedan veliki strah. Dolazimo u situaciju da smo stalno pod stresom jer očekujemo da će se nešto loše desiti. A istina je da život jako retko ponavlja iste situacije i da nam naš intelekt bez stvarnog razloga od života pravi pakao. Jer naš um ne pravi razliku da li nam se nešto stvarno loše dešava ili mi samo se prisećamo toga. Mozak povećava lučenje adrenalina spremajući telo za odbranu od pretnje koje nema. Sa adrenalinom raste broj otkucaja srca i pritisak i dugotrajna izloženost povećanom adrenalinu vodi u bolest.Od intelekta zaštitnika on se pretvara u ubicu. U prethodnim postovima sam malo natuknuo na koje sve načine naša istina utiče na doživljaj našeg života, na to kako doživljavamo situacije koje nam dolaze, Znači da li ćemo biti radosni ili nesrećni i uplašeni ne zavisi od okolnosti nego od istine koja je u nama, koja je sastavni deo našeg uma. Nameće se zaključak da ako želimo da nam život teče u radosti mi moramo da vodimo računa o svojoj istini, Da je oblikujemo i čuvamo od zla. Neko bistriji bi mogao da upita; kako ja mogu da promenim iskustvo koje sam imao. I tačno mi iskustvo ne možemo da promenimo ali doživljaj tog iskustva možemo. Mogli bi da se upitamo ko je mene mogao da nauči kako promeniti doživljaje iz prošlosti, I ko mi je uopšte dao ideju da to treba raditi. Odgovor je jednostavan; Onaj pred kome su prošlost i budućnost kao sadašnji trenutak. Bog uči ljude tim stvarima. Zato intelektualci nemaju predstave o tome, jer ne žele da čuju Božji glas. Uređujući mehanizme po kojima će naš um da funkcioniše Bog je odredio da ono što mi od svoje volje radimo, naš um će to u mislima podržavati i braniti. Ako činimo bezakonje nemoral i slično, naš um će to opravdavati i nama će izgledati da drugačije i ne bi moglo da funkcioniše, Stoga lopov misli da su svi ljudi lopovi na ovaj ili opnaj način, on ne može da shvati kakva bi bila korist čoveku da bude pošten. "Slobodna žena" u svom umu misli da su sve žene iste kao ona što je samo se dobro kriju i nemaju hrabrosti da učine nešto za sebe, Ona ne može da shvati misao poštene i verne žene. Lažovu se čini da je nemoguće živeti a da se ne slaže ponekad i da svi ljudi lažu. Lažov ne može da shvati da ima ljudi koji strogo paze da ne slažu nehotice. Tako da čovek i svojim umom postaje ono što od svoje volje čini. Blud je sve što čovek čini a da je suprotno moralu. hrišćanski moral nije ništa drugo do odgovoran odnos pojedinca prema društvu u kome živi. Istina u nama koja je nastala posle bluda zove se zabluda. I ako bi se upitali odakle dolaze naši strahovi odgovor je da dolaze od naših zabluda. Lopov ne može da ostvari odnos poverenja ni u svojoj porodici jer veruje da su svi lažovi. Takav čovek ide sam kroz život i životne stihije ispunjavaju njegov život strahom. Kao kad čovek ide sam po mraku u sred noći. Nigde nikog i njemu nije svjedno. Čovek kiji čini dobro u svom umu brani dobro koje čini, Njegov um brani potrebu da se govori isključivo iskreno, U njegovom umu se gradi istina a ne zabluda. Istina oslobađa čoveka, daje mu hrabrost i ispunjava život čoveka radosnim doživljajima. I ako pogledamo šta je Isus govorio da trebamo činiti od svoje volje, vidimo da ćemo čineći tako u svom umu roditi jednu istinu vrednu življenja. Hristos je dao odgovor kako oblikovati istinu, a blagodati života onih koji idu Hristovim putem znaju oni koji tako čine.
Pita jednom mene jedan moj prijatelj da mu pozajmim nešto para; ja u to vreme nisam stajao dobro sa parama pa nisam mogao ni da mu pozajmim. Vajka mi se on da nema od koga da traži na zajam; Ja mu kažem da izađe u centar sela i nek pita svakog: ima dobrih ljudi i daće ti neko. Ko bi meni dao? Kaže on. Ja mu kažem da to on misli tako jer sam nikad nikom nije pomogao pa sad misli da njemu niko neće dati, I da je to njegova zabluda jer uvek ima dobrih ljudi koji će dati bilo kome; samo nemoj da gubiš nadu i pitaj sve redom. Nemoj da pitaš samo one za koje misliš da bi imali da ti daju nego pitaj sve redom. On se posle ispozajmljivao pa upao u probleme da vrati dugove.... Glavno, njegova istina je govorila da on ne zaslužuje da mu se da i on nije ni mogao da traži pare na zajam. Čovek uvek postupa u skladu sa svojom istinom i ljude i događaje doživljava u skladu sa njom. Istina je ono šta najviše utiče na kvalitet kašeg života, Svaki sekund našeg života će biti onakav kakvim ga naša istina predstavi. Zao čovek čineći zlo u svom umu oblikuje istinu(zabludu) koja će uništiti njegov život. Sv. pismo kaže; U dela ruku svojih zaplešće se bezbožnik. Većina ljudi pređe preko ovog stiha u Sv. Pismu ne shvatajući njegovo značenje. A iskrenom verniku Bog otvara oči njegovog uma da vidi , a onda ga uči kako čineći dobro da uredi svoju istinu i Svoj Život. Hristos Kaže: Ako ti ko udari šamar okreni mu i drugi obraz. I intelektualcima ovo deluje kao glupost; kažu Biblija je prepravljana. Ali pogledajmo šta se dešava u našem umu kada nam neko udari šamar; naš intelekt će se potruditi da mu mi vratimo šamar. Pokušaće da nas nagovori da se osvetimo na neki način. Ako smo slabiji ili kukavice onda će nas naš intelekt, đavo u nama nagovarati da upotrebimo neko oružje ili slično. I ako uradimo nešto od toga onda će naš intelekt mislima opravdavati to što smo uradili ubeđujući nas da smo ispravno postupili, gradeći na taj način zabludu, istinu koja će nas puniti mržnjom uvek kada sretnemo tog čoveka, uvek kada ga vidimo ili ga se makar setimo. Okretanjem drugog obraza mi prihvaramo krivicu za nemio događaj na sebe, U svom umu preispitujemo sebe da nismo nekako izazvali takvo ponašanje. Tragajući mi i nađemo da ima i naše krivice , dal verbalne ili nake druge jer se ne dešava da neko dobije šamar a da tome nije i sam dopirineo, Našavši svoju krivicu mi u svom umu opravdamo onoga ko nas je ošamario i kada ga sledeći put vidimo , ako nismo suviše ponosni nego imamo dostojanstvo nama neće biti teško da prema tom čoveku nastupimo kao prema prijatelju bez loših osećanja. Jer istina u nama neće od svakog pogleda na tu osobu praviti scenario iz pakla.Hristos je rekao da praštamo svojim bližnjima, a oproštaja nema ako naša istina ne podržava to. Mi možemo reći oprostio sam , ali osećanja koja gajimo prema toj osobi svedoče koliko je naš oproštaj iskren, seže li on do naše istine. Sve reči pouke koje je Hristos preneo nama, ako ih izvršavamo od svoje volje a ne od moranja, će uticati da dođe do promene istine koja je u nama, I mi ćemo videti promene u našim umovima. Sagledavši sve to mi vidimo da Isusovo učenje dolazi od Boga, od onoga ko je i stvorio nas, pa samim tim i zna kako naš um funkcioniše. Sa razumevanjem istine i svoga bića mi počinjemo da razumemo Boga i uviđamo da je sve njegovom rukom stvoreno. Jer ono šta su ruke u ovom materijalnom svetu to je istina u duhovnom svetu. Rukama mi prihvatamo ili odbacujemo. A istinom mi prihvatamo ili odbacujemo ŽIVOT. Iako kao razumna bića mi možemo čuti i razumeti mnoge istine mi sami možemo imati samo jednu istinu. Naša istina je živo biće našeg uma i ona ne želi da se promeni. Mi kao vrhovna svest našeg bića možemo da poverujemo u neku novu istinu, ali naša istina se neće promeniti samo zato šo smo mi poverovali u nešto novo. Pokušaću na primeru da približim stvar. Poverovavši u Hristove reči rešim da mi valja činiti dobra dela. vidim prosjaka na ulici i krenem da mu dam neku paricu; istog trena mi krenule misli koje su me ubeđivale da to ne činim. Te ja imam porodicu, pa pare su mi potrebne za decu. Pa ko zna šta sve on ima i ko zna kolko on zarađuje proseći itd. Razmislim ja malo o svemu tome i vidim da nisam učinio nikakvo dobro delo sa mislima i osećanjima koje sam imao. Uzalud sam ja poverovao Isusu kada se moj um i istina u meni protive tome. Rešim da sledeći put pre nego učinim neko dobro delo prvo se pripremim, da smislim lepe misli kojima ću da izađem na crtu ovim lošim likovima svoga uma koji ne poštuju moju volju. Proteklo je dosta vode dunavom dok u mom umu nije zaživela istina onakva kakvom sam je ja hteo. Da kad hoću da učinim neko dobro da me moj um, ili bolje reći moj intelekt ne sputava u tome, već da je saglasan i da prati moja dela lepim mislima i osećanjima. Tako da možemo reći da oblikovanje sopstvene istine nije ni malo lak i brz proces. Nije lako biti sin Božji i vladati carstvom svojih misli; mnogo je lakše pustiti se niz vodu; pa što na um to na drum. Ali ta borba ispunjava moj život smislom, jer znam da radim božanski posao. Ona daje draž mom životu i čini ga dostojnim življenja. Mi se identifikujemo sa stvarima, ljudima. događajima i tako gradimo svoj identitet. Ja sam partizanovac, ja sam srbin, ja sam doktor, ja sam perin brat, ja sam Danijelin muž. I to je takođe deo naše istine. Ostati bez identiteta je ravno padu u provaliju ili hodu po žici iznad provalije. Kada poverujemo u nešto novo što se kosi sa našom dotadašnjom istinom, i poželimo da izgradimo tu novu istinu u sebi, mi moramo da prođemo iznad bezdana. Moramo da napustimo jedan identitet i da izgradimo drugi. Ono između je jedna velika i strašna provalija, retki su koji se usude da pođu putem i pređu preko bezdana. Suze prate polazak na put jer nepovratno ostavljamo deo sebe. Neko bi mogao da primeti da je nemoguće promeniti istinu koja je vezana za neko naše iskustvo iz prošlosti. Ne možemo se vratiti u prošlost da bi tu nešto promenili. Ali nema ni potreba da se vraćamo u prošlost jer naša istina nije vezana za događaj, već za doživljaj tog događaja, Naime mi usvojim mislima, u mašti možemo ponovo da doživimo taj događaj, čak možemo da ga doživimo na načim na koji mi želimo da ga doživimo. I s obzirom da naša prošlost kroz istinu oblikuje našu budućnost to se ovakve promene trebaju učiniti radi lepše budućnosti, lepše sudbine.Jer naša osećanja su gradivni materijal,cigle naše sudbine. Duh Božji ne razume reči, to je za njega strani jezik, On razume osećanja, jer osećanja su njegov jezik. Hristos je rekao da ide vreme kada će se pravi vernici moliti Bogu duhom i istinom. dakle vidimo da su radosna osećanja molitva koju mi upućujemo Bogu. A radosna osećanja nećemo imati ako nam ih ne da istina koja je u nama. Jar šta je život? Život je doživljaj. A svaki doživljaj sa sobom nosi i osećanja. Dakle u osećanjima su i život i smrt. Radost, zahvalnost, ljubav, nada vera su život a patnja,bes gnev tuga i ostala loša osećanja su smrt. A život je kao piće, i ako ne pijemo sa izvora života mi umiremo. Kao biljka što se polako suši bez vode tako i čovek koji ne pije sa izvora života. A istina je izvor života jer od nje dolaze sva naša osećanja. I kad razmislimo da se naša istina menja u skladu sa onim šta mi od svoje volje radimo; vidimo kakvu štetu svom životu nanose oni kojima je mio nemoral. Koji lažu. kradu. čine prljubu, kunu svoje bližnje,otimaju, ne praštaju,itd. www.academia.edu/30013713/Sozercavanje.pdf
Jedan od najpametnijih ljudi u HR.!
nevjerovatno ! kresimir je bio uporan i vjerovao je u sebe , isto tako i u svoje zulufe , svaka cast !
Kao i uvek kada je Krešimir Mišak negde gost, uživam u njegovim pametnim besedama! Svaka čast za intervju!
kresko je najjaci lik s ekrana na balkanu,pa i sire,gledam na rubu.z.od prve emisije do dana danasnjeg,pa neke pogledam po 2-3 puta,jer su sve tako duboke i poucne i samo ime im govore da ih je tesko sasvim skontti iz prve ali na svu srecu ima Y.T,pa mogu reprizirati kao npr,emisija o vodi,o atlantidi,pa o piramidama itd,ugl.emisija je kult i extra.
misko druze
RESPECT KRALJ SI.
Крешимир је ретка цвећка на овим просторима. Све најбоље, одлична прича!
super je ova muzika u pozadini, uopce ne smeta #sarcazam
Свака част, момци! Одличан интервју, уживао сам :)
Hvala, hvala. Čeka vas još mnogo zanimljivih priča. Micro priča. :D
Bravo dećki!! Svaka čast.
Misak je car!!
Svaka cast, odlicna emisija!!!
Svaka čast momci ,samo nastavte tako...
Sve najbolje momci!
Istina
Istina je mešavina uverenja, ubeđenja, iskustava, vaspitanja znanja itd. Svaki čovek ima svoju istinu korz koju njegov um tumači svet i događaje u svetu i njegovom životu. Jedan čovek može da ima samo jednu istinu. Zato je istina samo jedna, Ne postoji neka univerzalna istina da bi mogli da kažemo ovo je istina a sve drugo je laž. Da promeni svoju istinu može samo čovek koga Bog uči kako se to radi. Jer Istina je bog. Naša istina je naš bog. I ako je naš bog pun zla, ako je naša istina zla; možete zamisliti koliko će nam bola naneti zla istina budući da naš um koristi našu istinu da odredi kako ćemo doživljavati život. Ako je naš život ispunjen Besom, gnevom, ljutnjom, mržnjom, brigama, strahovima, jadom, nedostatkom samopouzdanja, neispunjenim željama, mukom, patnjom. To je zato što je naša istina loša i ona boji naš život sivim bojama. Svaki naš sud potiče od naše istine. A kad sudimo tu su i loša osećanja poput maločas navedenih. Praktično loša osećanja su kazna za nepravedan sud. Ako nam je život obojen crnilom to je znak da treba pod hitno da menjamo svoju Istinu, svoga boga. I opet; samo Bog može naučiti čoveka kako da promeni istinu. Strahovi su takođe loša osećanja koja dolaze od naše istine, Jer naša istina nam govori da je nešto strašno i da o nečemu treba da brinemo. Jednom je jedan moj kolega opisujući neku situaciju u saobraćaju rekao; nije bilo toliko opasno koliko je bilo strašno. Od našeg doživljaja zavisi da li ćemo se nečega uplašiti ili ne. Strah je stvar istine a ne situacije u kojoj se nalazimo. Moja žena se plaši stršljena iako je nikada ni jedan nije ubo. Mene su ubadali ali ja umem da kontrolišem svoj um i istinu, i stršljani me ne plaše.
Vaspitanje od svih faktora najviše utiče na to kakva će biti naša istina. Deca ne preispituju istinu svojih roditelja već u svakoj novoj situaciji pomno prate kako će roditelji odreagovati. Pa dete lopova neće videti ništa loše u krađi, dete žene koje blagonaklono gleda na preljubu, će imati pozitivno mišljenje o preljubi. dete lažova će i samo lako slagati. Ako je otac bio neposlušan svom ocu i svađao se s njim budite uvereni da će i sin biti takav prema svom ocu. Ženska deca uče od majki a muška od očeva. Kada muško dete nema oca on će učiti od nekoga iz okoline u koga majka ima poverenja, deda, ujak. Isto važi za žensko dete. Deca ne uzimaju modele ponašanja od roditelja suprotnog pola je od njih ne mogu dobiti adekvatno vaspitanje, deca to svhataju još odmalena. Velika većina roditelja vaspitanjem izgradi istinu u dečjem umu koja će to dete u životu činiti nesrećnim. Uzalud sav novac koji će dati detetu da bude srećno kad ga njegova istina kroz razne strahove čini nesrećnim. Roditelj koji je trčeći za novcem trudio se da stvori deci što više, naučio je decu da im nikad nije dosta novca, pa kolikogod da blaga ostavi deci njima će to biti malo, jer istina u njima traži više.Postavlja se pitanje kakva treba da bude naša istina da bi sve u životu dočekivali sa radošću. Hristos kaže; ne brinite se jer ko može brinući se lakat svom rastu da doprinese. On nam poručuje da za hranu, odeću i sve što nam je potrebno brine Bog. Mi treba da budemo bezbrižni da bi bili srećni, da imamo poverenja u Boga. Radeći možeš doprineti rastu svom a brinući ništa nećeš postići do biti nesrećan. A mi smo naučeni da brinemo,brinemo a ništa ne preduzimamo da uzrok naše zabrinutosti rešimo.
Loša iskustva postaju stalni izvor strahova.Sećanja na loša iskustva takođe postaje deo naše istine. Intelekt, taj đavo u nama je preuzeo ulogu našeg zaštitnika, i ako nailazi neka nova situacija iole slična situacijiu kojoj smo doživeli loše iskustvo naš intelekt nas alarmira na opasnost. Da je samo alarm u pitanju ni po jada već se on potrudi da mi ponovo u sećanju proživljavamo loše iskustvo sa svim lošim i strašnim osećanjima koje smo proživeli. I što smo više loših iskustava imali to će se naš život pretvoriti u jedan veliki strah. Dolazimo u situaciju da smo stalno pod stresom jer očekujemo da će se nešto loše desiti. A istina je da život jako retko ponavlja iste situacije i da nam naš intelekt bez stvarnog razloga od života pravi pakao. Jer naš um ne pravi razliku da li nam se nešto stvarno loše dešava ili mi samo se prisećamo toga. Mozak povećava lučenje adrenalina spremajući telo za odbranu od pretnje koje nema. Sa adrenalinom raste broj otkucaja srca i pritisak i dugotrajna izloženost povećanom adrenalinu vodi u bolest.Od intelekta zaštitnika on se pretvara u ubicu.
U prethodnim postovima sam malo natuknuo na koje sve načine naša istina utiče na doživljaj našeg života, na to kako doživljavamo situacije koje nam dolaze, Znači da li ćemo biti radosni ili nesrećni i uplašeni ne zavisi od okolnosti nego od istine koja je u nama, koja je sastavni deo našeg uma. Nameće se zaključak da ako želimo da nam život teče u radosti mi moramo da vodimo računa o svojoj istini, Da je oblikujemo i čuvamo od zla. Neko bistriji bi mogao da upita; kako ja mogu da promenim iskustvo koje sam imao. I tačno mi iskustvo ne možemo da promenimo ali doživljaj tog iskustva možemo. Mogli bi da se upitamo ko je mene mogao da nauči kako promeniti doživljaje iz prošlosti, I ko mi je uopšte dao ideju da to treba raditi. Odgovor je jednostavan; Onaj pred kome su prošlost i budućnost kao sadašnji trenutak. Bog uči ljude tim stvarima. Zato intelektualci nemaju predstave o tome, jer ne žele da čuju Božji glas.
Uređujući mehanizme po kojima će naš um da funkcioniše Bog je odredio da ono što mi od svoje volje radimo, naš um će to u mislima podržavati i braniti. Ako činimo bezakonje nemoral i slično, naš um će to opravdavati i nama će izgledati da drugačije i ne bi moglo da funkcioniše, Stoga lopov misli da su svi ljudi lopovi na ovaj ili opnaj način, on ne može da shvati kakva bi bila korist čoveku da bude pošten. "Slobodna žena" u svom umu misli da su sve žene iste kao ona što je samo se dobro kriju i nemaju hrabrosti da učine nešto za sebe, Ona ne može da shvati misao poštene i verne žene. Lažovu se čini da je nemoguće živeti a da se ne slaže ponekad i da svi ljudi lažu. Lažov ne može da shvati da ima ljudi koji strogo paze da ne slažu nehotice. Tako da čovek i svojim umom postaje ono što od svoje volje čini. Blud je sve što čovek čini a da je suprotno moralu. hrišćanski moral nije ništa drugo do odgovoran odnos pojedinca prema društvu u kome živi. Istina u nama koja je nastala posle bluda zove se zabluda. I ako bi se upitali odakle dolaze naši strahovi odgovor je da dolaze od naših zabluda. Lopov ne može da ostvari odnos poverenja ni u svojoj porodici jer veruje da su svi lažovi. Takav čovek ide sam kroz život i životne stihije ispunjavaju njegov život strahom. Kao kad čovek ide sam po mraku u sred noći. Nigde nikog i njemu nije svjedno. Čovek kiji čini dobro u svom umu brani dobro koje čini, Njegov um brani potrebu da se govori isključivo iskreno, U njegovom umu se gradi istina a ne zabluda. Istina oslobađa čoveka, daje mu hrabrost i ispunjava život čoveka radosnim doživljajima. I ako pogledamo šta je Isus govorio da trebamo činiti od svoje volje, vidimo da ćemo čineći tako u svom umu roditi jednu istinu vrednu življenja. Hristos je dao odgovor kako oblikovati istinu, a blagodati života onih koji idu Hristovim putem znaju oni koji tako čine.
Pita jednom mene jedan moj prijatelj da mu pozajmim nešto para; ja u to vreme nisam stajao dobro sa parama pa nisam mogao ni da mu pozajmim. Vajka mi se on da nema od koga da traži na zajam; Ja mu kažem da izađe u centar sela i nek pita svakog: ima dobrih ljudi i daće ti neko. Ko bi meni dao? Kaže on.
Ja mu kažem da to on misli tako jer sam nikad nikom nije pomogao pa sad misli da njemu niko neće dati, I da je to njegova zabluda jer uvek ima dobrih ljudi koji će dati bilo kome; samo nemoj da gubiš nadu i pitaj sve redom. Nemoj da pitaš samo one za koje misliš da bi imali da ti daju nego pitaj sve redom. On se posle ispozajmljivao pa upao u probleme da vrati dugove.... Glavno, njegova istina je govorila da on ne zaslužuje da mu se da i on nije ni mogao da traži pare na zajam. Čovek uvek postupa u skladu sa svojom istinom i ljude i događaje doživljava u skladu sa njom. Istina je ono šta najviše utiče na kvalitet kašeg života, Svaki sekund našeg života će biti onakav kakvim ga naša istina predstavi. Zao čovek čineći zlo u svom umu oblikuje istinu(zabludu) koja će uništiti njegov život. Sv. pismo kaže; U dela ruku svojih zaplešće se bezbožnik. Većina ljudi pređe preko ovog stiha u Sv. Pismu ne shvatajući njegovo značenje. A iskrenom verniku Bog otvara oči njegovog uma da vidi , a onda ga uči kako čineći dobro da uredi svoju istinu i Svoj Život.
Hristos Kaže: Ako ti ko udari šamar okreni mu i drugi obraz. I intelektualcima ovo deluje kao glupost; kažu Biblija je prepravljana.
Ali pogledajmo šta se dešava u našem umu kada nam neko udari šamar; naš intelekt će se potruditi da mu mi vratimo šamar. Pokušaće da nas nagovori da se osvetimo na neki način. Ako smo slabiji ili kukavice onda će nas naš intelekt, đavo u nama nagovarati da upotrebimo neko oružje ili slično. I ako uradimo nešto od toga onda će naš intelekt mislima opravdavati to što smo uradili ubeđujući nas da smo ispravno postupili, gradeći na taj način zabludu, istinu koja će nas puniti mržnjom uvek kada sretnemo tog čoveka, uvek kada ga vidimo ili ga se makar setimo.
Okretanjem drugog obraza mi prihvaramo krivicu za nemio događaj na sebe, U svom umu preispitujemo sebe da nismo nekako izazvali takvo ponašanje. Tragajući mi i nađemo da ima i naše krivice , dal verbalne ili nake druge jer se ne dešava da neko dobije šamar a da tome nije i sam dopirineo, Našavši svoju krivicu mi u svom umu opravdamo onoga ko nas je ošamario i kada ga sledeći put vidimo , ako nismo suviše ponosni nego imamo dostojanstvo nama neće biti teško da prema tom čoveku nastupimo kao prema prijatelju bez loših osećanja. Jer istina u nama neće od svakog pogleda na tu osobu praviti scenario iz pakla.Hristos je rekao da praštamo svojim bližnjima, a oproštaja nema ako naša istina ne podržava to. Mi možemo reći oprostio sam , ali osećanja koja gajimo prema toj osobi svedoče koliko je naš oproštaj iskren, seže li on do naše istine. Sve reči pouke koje je Hristos preneo nama, ako ih izvršavamo od svoje volje a ne od moranja, će uticati da dođe do promene istine koja je u nama, I mi ćemo videti promene u našim umovima. Sagledavši sve to mi vidimo da Isusovo učenje dolazi od Boga, od onoga ko je i stvorio nas, pa samim tim i zna kako naš um funkcioniše. Sa razumevanjem istine i svoga bića mi počinjemo da razumemo Boga i uviđamo da je sve njegovom rukom stvoreno. Jer ono šta su ruke u ovom materijalnom svetu to je istina u duhovnom svetu. Rukama mi prihvatamo ili odbacujemo. A istinom mi prihvatamo ili odbacujemo ŽIVOT.
Iako kao razumna bića mi možemo čuti i razumeti mnoge istine mi sami možemo imati samo jednu istinu. Naša istina je živo biće našeg uma i ona ne želi da se promeni. Mi kao vrhovna svest našeg bića možemo da poverujemo u neku novu istinu, ali naša istina se neće promeniti samo zato šo smo mi poverovali u nešto novo. Pokušaću na primeru da približim stvar. Poverovavši u Hristove reči rešim da mi valja činiti dobra dela. vidim prosjaka na ulici i krenem da mu dam neku paricu; istog trena mi krenule misli koje su me ubeđivale da to ne činim. Te ja imam porodicu, pa pare su mi potrebne za decu. Pa ko zna šta sve on ima i ko zna kolko on zarađuje proseći itd. Razmislim ja malo o svemu tome i vidim da nisam učinio nikakvo dobro delo sa mislima i osećanjima koje sam imao.
Uzalud sam ja poverovao Isusu kada se moj um i istina u meni protive tome. Rešim da sledeći put pre nego učinim neko dobro delo prvo se pripremim, da smislim lepe misli kojima ću da izađem na crtu ovim lošim likovima svoga uma koji ne poštuju moju volju. Proteklo je dosta vode dunavom dok u mom umu nije zaživela istina onakva kakvom sam je ja hteo. Da kad hoću da učinim neko dobro da me moj um, ili bolje reći moj intelekt ne sputava u tome, već da je saglasan i da prati moja dela lepim mislima i osećanjima. Tako da možemo reći da oblikovanje sopstvene istine nije ni malo lak i brz proces. Nije lako biti sin Božji i vladati carstvom svojih misli; mnogo je lakše pustiti se niz vodu; pa što na um to na drum. Ali ta borba ispunjava moj život smislom, jer znam da radim božanski posao. Ona daje draž mom životu i čini ga dostojnim življenja.
Mi se identifikujemo sa stvarima, ljudima. događajima i tako gradimo svoj identitet. Ja sam partizanovac, ja sam srbin, ja sam doktor, ja sam perin brat, ja sam Danijelin muž. I to je takođe deo naše istine. Ostati bez identiteta je ravno padu u provaliju ili hodu po žici iznad provalije.
Kada poverujemo u nešto novo što se kosi sa našom dotadašnjom istinom, i poželimo da izgradimo tu novu istinu u sebi, mi moramo da prođemo iznad bezdana. Moramo da napustimo jedan identitet i da izgradimo drugi. Ono između je jedna velika i strašna provalija, retki su koji se usude da pođu putem i pređu preko bezdana. Suze prate polazak na put jer nepovratno ostavljamo deo sebe.
Neko bi mogao da primeti da je nemoguće promeniti istinu koja je vezana za neko naše iskustvo iz prošlosti. Ne možemo se vratiti u prošlost da bi tu nešto promenili. Ali nema ni potreba da se vraćamo u prošlost jer naša istina nije vezana za događaj, već za doživljaj tog događaja, Naime mi usvojim mislima, u mašti možemo ponovo da doživimo taj događaj, čak možemo da ga doživimo na načim na koji mi želimo da ga doživimo. I s obzirom da naša prošlost kroz istinu oblikuje našu budućnost to se ovakve promene trebaju učiniti radi lepše budućnosti, lepše sudbine.Jer naša osećanja su gradivni materijal,cigle naše sudbine. Duh Božji ne razume reči, to je za njega strani jezik, On razume osećanja, jer osećanja su njegov jezik. Hristos je rekao da ide vreme kada će se pravi vernici moliti Bogu duhom i istinom. dakle vidimo da su radosna osećanja molitva koju mi upućujemo Bogu. A radosna osećanja nećemo imati ako nam ih ne da istina koja je u nama.
Jar šta je život? Život je doživljaj. A svaki doživljaj sa sobom nosi i osećanja. Dakle u osećanjima su i život i smrt. Radost, zahvalnost, ljubav, nada vera su život a patnja,bes gnev tuga i ostala loša osećanja su smrt. A život je kao piće, i ako ne pijemo sa izvora života mi umiremo. Kao biljka što se polako suši bez vode tako i čovek koji ne pije sa izvora života. A istina je izvor života jer od nje dolaze sva naša osećanja. I kad razmislimo da se naša istina menja u skladu sa onim šta mi od svoje volje radimo; vidimo kakvu štetu svom životu nanose oni kojima je mio nemoral. Koji lažu. kradu. čine prljubu, kunu svoje bližnje,otimaju, ne praštaju,itd.
www.academia.edu/30013713/Sozercavanje.pdf
kad će više neki pravi voditelj intervjuirati šokreta???? želim prava pitanja
Gospodin Misak je najharizmaticniji voditelj koga znam.Genijalan ilegendaran.Nema mu zamene.
jel ko skužio da je video ubrzan