Ako je covjek u posljednjim fazama onkoloskih i drugih bolesti, pitanje dana ili sata smrti trebalo bi se omoguciti lijecnicima da daju morfij i omoguce dostojanstvenu smrt. Ne znam da li je to propisano zakonom kad se mnogi lijecnici boje dati morfij. Nema smisla da se nekim nacinima pokusa produziti zivot koji vise i nije zivot nego patnja.
Nažalost svih nas, prejak je kod nas taj religijski utjecaj i strah da nekome okončaš život iako si svjestan da bi u tom trenutku to bio blagoslov i spas za umirućeg. Psi nam umiru ljudskije nego ljudi. Osobno nisam sigurna ni da bih ja nekome mogla dati dovoljno morfija da ode u miru a istovremeno se nadam da će kraj mene u tom trenutku bit netko tko će imati dovoljno snage to učiniti.
Koliko me ovo sve potreslo. Moj tata je patio, a niko to nije imao ovako strucno da nam objasni. Htao je odbiti infuziju, nama neukima to nije bilo normalno. Bio je prepametam, pa je cak i to osetio. Danas shvatam sta to znaci. Bdili smo nad njim, a mnogo toga smo ucinili iz neznanja, protiv njega.... ZIVIMO U SRBIJI, naglasavam, a daleko smo od svega od cemu se kod vas otvoreno prica... Osim onkologa, jednog, jedinog, drugi i hururga niko mu se nije ni obracao. Tek ovo kad cujem, jos vise me dusa boli...
Nisam mislila o morfiju kao svojevrsnoj legalnoj eutanaziji nego kao o sredstvu ublažavanja velike boli koju umirući ili ljudi u terminalima fazama bolesti trpe. Količinu treba odrediti specijalist, ali se doktori boje ovisnosti kod ljudi koji su na umoru. Nema logike ali na žalost ni regulative.
A dragi moj Boze, jesam se isplakao. Dusa draga, pocivala na miru, a seki i obitelji i svima koji ovo prozivljavaju nek im Bog da snagu.
Umoran ko pas došao s posla, slučajno počeo gledat emisiju i umisto da san iša leć proplaka san emisiju do kraja.
❤🙏🕊😪prica..
Da joj Bog podari rajsko naselje... Porodici utehu, treba nam dostojanstven kraj.
Ako je covjek u posljednjim fazama onkoloskih i drugih bolesti, pitanje dana ili sata smrti trebalo bi se omoguciti lijecnicima da daju morfij i omoguce dostojanstvenu smrt. Ne znam da li je to propisano zakonom kad se mnogi lijecnici boje dati morfij. Nema smisla da se nekim nacinima pokusa produziti zivot koji vise i nije zivot nego patnja.
Nažalost svih nas, prejak je kod nas taj religijski utjecaj i strah da nekome okončaš život iako si svjestan da bi u tom trenutku to bio blagoslov i spas za umirućeg. Psi nam umiru ljudskije nego ljudi. Osobno nisam sigurna ni da bih ja nekome mogla dati dovoljno morfija da ode u miru a istovremeno se nadam da će kraj mene u tom trenutku bit netko tko će imati dovoljno snage to učiniti.
Koliko me ovo sve potreslo. Moj tata je patio, a niko to nije imao ovako strucno da nam objasni.
Htao je odbiti infuziju, nama neukima to nije bilo normalno. Bio je prepametam, pa je cak i to osetio.
Danas shvatam sta to znaci.
Bdili smo nad njim, a mnogo toga smo ucinili iz neznanja, protiv njega....
ZIVIMO U SRBIJI, naglasavam, a daleko smo od svega od cemu se kod vas otvoreno prica...
Osim onkologa, jednog, jedinog, drugi i hururga niko mu se nije ni obracao.
Tek ovo kad cujem, jos vise me dusa boli...
Nisam mislila o morfiju kao svojevrsnoj legalnoj eutanaziji nego kao o sredstvu ublažavanja velike boli koju umirući ili ljudi u terminalima fazama bolesti trpe. Količinu treba odrediti specijalist, ali se doktori boje ovisnosti kod ljudi koji su na umoru. Nema logike ali na žalost ni regulative.
Ko ti ne da oprost dok živi ne treba da ti ga da ni kod umiranja.