Hrvat sam i valjda više manje normalan lik koji se trudi biti dobar kršćanin ... ovom starcu ljubim skute, zaista je živi svetac! primjer svima nama u poniznosti, skromnosti, jednostavnosti i mirotvornosti ... neka ga Gospod blagoslovi kao što smo i mi blagoslovljeni pojavom Oca Tadeja ... :)
I ja sam jedan hrvat koji je davno zbog ruskog jezika naučio ćirilicu. Inače sam evangelik. Kada je moja žena otišla nakon svađe od mene, pao sam u depresiju. I tako, kupi meni moj otac knjigu Ica Tadeja. Ne pročitah da se upokojio 2003 i htjedoh u Vitovnicu da ga sretnem, kad odjednom nađoh da je upokojen. Ozalostih se, ali nastavi da čitam. Knjižica Kakve su misli, takav je i život me okrenula za 180• Od tada imam Božji mir i sretan sam, narav mi se promijenila i žena mi se hoće vratiti. Susjedi naši, imali ste i imate predivnog duhovnika, sveca, primjera dobrote. Nadam se da ću jednom posjetiti Vitovnicu. Svima želim radost i mir od Gospoda (tim pozdravom pozdravljao je i otac Tadej) od srca!
I don't understand a single word however I listen to this video every night when I'm on bed and monk Thaddeus' voice makes me to fell asleep. God bless you all. Greetings from Greece.
Svo vreme dok Sam slusala ovaj razgovor OCA TADEJA sa mojom bakom , gledala Sam u njegove oci of pocetka snimka I kazem baki Boze za svoje godine koliko je bio star a Kako ima nasmejane , vesele oci koje sijaju ... Neverovatan osecaj ... Cast I Slava Gospodu
Mislim da sam ovu emisiju napamet naučila, koliko je često gledam i slušam... I često joj se vratim, da se podsjetim. Da čujem živu Božiju riječ iz usta bogougodnog oca Tadeja koji je sav ljubav. Bog nam pomogao svima!
ovaj starac je vece dete od mene a bolji je 100 puta...to sto sam reko da je dete to je jedna od najboljih osobina koje neko mozze da ima...ja sam dete jedino po tome sto imam 16 godina ....ni po cemu drugom a ovaj starac je dete bozije :)
Гнев и љутња у нашим срцима, речима и делима. О гневу и праштању Отац Тадеј даје поуку и гневу који влада нашим срцима и доводи до љутње у речима и делима и о праштању које доноси мир у души О гневу и љутњи Гнев се побеђује одрицањем жеља и своје воље. Гнев и љутња у нашим срцима, речима и делима. О гневу и праштању - отац Тадеј и икона Свети Дјордје убива аждахуКако се треба борити против гнева? Навешћу пример двојице Светогораца који су се четрнаест година морали борити против искушења гнева. Једном од њих појавио се сам Христос и рекао му да се гнев побеђује одрицањем жеља и своје воље. Ми се гневимо или због тога што нам се не испуњавају жеље или што себе издижемо над оним на кога се гневимо. Ако престанемо да се постављамо према људима као судије и као неко ко је вреднији, гнева неће бити. Исто је тако и са нашим немирима. Немирне мисли изазивају хаотично стање код других људи са којима долазимо у додир. Морамо научити да владамо својим мислима, да уносимо ред у њих. Онда нам неће моћи ништа да науде немирне мисли других људи. Треба да се учимо једноставности и простоти Христовој. Кад негде хоћемо да идемо и некога да посетимо, па унапред помислимо да ћемо можда сметати, онда наша посета неће испасти како треба јер већ долазимо са збуњујућим мислима које ће произвести негативно дејство на онога коме идемо. Човек је стално у мењању, или се усавршава у добру или у злу, стално се мења. Кад знамо да ништа није постојано до Страшног Суда, онда, да се потрудимо да се не гневимо, очекујемо од Господа да ће он да среди то. Биће боље него што ми замишљамо и учимо се, тако сваког дана. Док се не научимо да будемо смирени, имамо још много болова срца да претрпимо јер са стране сада Господ допушта да стално боду (Пали Духови) под лево ребро, да види колико смрада имамо тамо а ми покажемо после и кажемо: „Ујео ме баш за срце, па не могу да му опростим!“ Како да не можеш да му опростиш кад си и ти исти такав, и ти си многе њих прогњевио, научи се да будеш сад миран и док не претрпимо болове срца нећемо научити да будемо смирени. О праштању Нама је Господ све даровао а на нама је да будемо добри. Уколико ми обраћамо пажњу на негативне особине појединих људи који нам се обраћају, не можемо имати мира и спокоја. Зашто Господ наређује да непријатеље своје волимо? Није то ради њих, него ради нас. Све док ми задржавамо у себи мисао о увреди коју су нам нанели непријатељи, пријатељи, рођаци, ближњи, ми немамо мира, спокоја и живимо у пакленом стању. Треба се ослободити од тог зла, избацити га као да ништа није било, опростити све. Све је значи опроштено. Тек тада, ми смо саучесници мира. И тај мир не чини само у нама благостање, радост и утеху, него свима којима упућујемо наше мирне и тихе мисли, пуне љубави и доброте. Отац Тадеј
Svakako, vidi se po njemu istina u hristovim recima da su deca oni koji zasluzuju najvise raj, naravno metaforicki receno.Tvoja majka je imala veliku cast da moze da bude blizu takvog coveka :)
Kada bi razmislio o njegovoj prici i kada bi ga saslusao do kraja mozda bi uspeo da shvatis ko gresi ,covek koji je ceo svoj zivot posvetio Bogu ili ti koji nisi ni dovoljno edukovan da sa nekim ovakvim covekom uopste polemises o Bogu.
Истина Истина је мешавина уверења, убеђења, искустава, васпитања знања итд. Сваки човек има своју истину корз коју његов ум тумачи свет и догађаје у свету и његовом животу. Један човек може да има само једну истину. Зато је истина само једна, Не постоји нека универзална истина да би могли да кажемо ово је истина а све друго је лаж. Да промени своју истину може само човек кога Бог учи како се то ради. Јер Истина је бог. Наша истина је наш бог. И ако је наш бог пун зла, ако је наша истина зла; можете замислити колико ће нам бола нанети зла истина будући да наш ум користи нашу истину да одреди како ћемо доживљавати живот. Ако је наш живот испуњен Бесом, гневом, љутњом, мржњом, бригама, страховима, јадом, недостатком самопоуздања, неиспуњеним жељама, муком, патњом. То је зато што је наша истина лоша и она боји наш живот сивим бојама. Сваки наш суд потиче од наше истине. А кад судимо ту су и лоша осећања попут малочас наведених. Практично лоша осећања су казна за неправедан суд. Ако нам је живот обојен црнилом то је знак да треба под хитно да мењамо своју Истину, свога бога. И опет; само Бог може научити човека како да промени истину. Страхови су такође лоша осећања која долазе од наше истине, Јер наша истина нам говори да је нешто страшно и да о нечему треба да бринемо. Једном је један мој колега описујући неку ситуацију у саобраћају рекао; није било толико опасно колико је било страшно. Од нашег доживљаја зависи да ли ћемо се нечега уплашити или не. Страх је ствар истине а не ситуације у којој се налазимо. Моја жена се плаши стршљена иако је никада ни један није убо. Мене су убадали али ја умем да контролишем свој ум и истину, и стршљани ме не плаше. Васпитање од свих фактора највише утиче на то каква ће бити наша истина. Деца не преиспитују истину својих родитеља већ у свакој новој ситуацији помно прате како ће родитељи одреаговати. Па дете лопова неће видети ништа лоше у крађи, дете жене које благонаклоно гледа на прељубу, ће имати позитивно мишљење о прељуби. дете лажова ће и само лако слагати. Ако је отац био непослушан свом оцу и свађао се с њим будите уверени да ће и син бити такав према свом оцу. Женска деца уче од мајки а мушка од очева. Када мушко дете нема оца он ће учити од некога из околине у кога мајка има поверења, деда, ујак. Исто важи за женско дете. Деца не узимају моделе понашања од родитеља супротног пола је од њих не могу добити адекватно васпитање, деца то свхатају још одмалена. Велика већина родитеља васпитањем изгради истину у дечјем уму која ће то дете у животу чинити несрећним. Узалуд сав новац који ће дати детету да буде срећно кад га његова истина кроз разне страхове чини несрећним. Родитељ који је трчећи за новцем трудио се да створи деци што више, научио је децу да им никад није доста новца, па коликогод да блага остави деци њима ће то бити мало, јер истина у њима тражи више.Поставља се питање каква треба да буде наша истина да би све у животу дочекивали са радошћу. Христос каже; не брините се јер ко може бринући се лакат свом расту да допринесе. Он нам поручује да за храну, одећу и све што нам је потребно брине Бог. Ми треба да будемо безбрижни да би били срећни, да имамо поверења у Бога. Радећи можеш допринети расту свом а бринући ништа нећеш постићи до бити несрећан. А ми смо научени да бринемо,бринемо а ништа не предузимамо да узрок наше забринутости решимо. Лоша искуства постају стални извор страхова.Сећања на лоша искуства такође постаје део наше истине. Интелект, тај ђаво у нама је преузео улогу нашег заштитника, и ако наилази нека нова ситуација иоле слична ситуацијиу којој смо доживели лоше искуство наш интелект нас алармира на опасност. Да је само аларм у питању ни по јада већ се он потруди да ми поново у сећању проживљавамо лоше искуство са свим лошим и страшним осећањима које смо проживели. И што смо више лоших искустава имали то ће се наш живот претворити у један велики страх. Долазимо у ситуацију да смо стално под стресом јер очекујемо да ће се нешто лоше десити. А истина је да живот јако ретко понавља исте ситуације и да нам наш интелект без стварног разлога од живота прави пакао. Јер наш ум не прави разлику да ли нам се нешто стварно лоше дешава или ми само се присећамо тога. Мозак повећава лучење адреналина спремајући тело за одбрану од претње које нема. Са адреналином расте број откуцаја срца и притисак и дуготрајна изложеност повећаном адреналину води у болест.Од интелекта заштитника он се претвара у убицу. У претходним постовима сам мало натукнуо на које све начине наша истина утиче на доживљај нашег живота, на то како доживљавамо ситуације које нам долазе, Значи да ли ћемо бити радосни или несрећни и уплашени не зависи од околности него од истине која је у нама, која је саставни део нашег ума. Намеће се закључак да ако желимо да нам живот тече у радости ми морамо да водимо рачуна о својој истини, Да је обликујемо и чувамо од зла. Неко бистрији би могао да упита; како ја могу да променим искуство које сам имао. И тачно ми искуство не можемо да променимо али доживљај тог искуства можемо. Могли би да се упитамо ко је мене могао да научи како променити доживљаје из прошлости, И ко ми је уопште дао идеју да то треба радити. Одговор је једноставан; Онај пред коме су прошлост и будућност као садашњи тренутак. Бог учи људе тим стварима. Зато интелектуалци немају представе о томе, јер не желе да чују Божји глас. Уређујући механизме по којима ће наш ум да функционише Бог је одредио да оно што ми од своје воље радимо, наш ум ће то у мислима подржавати и бранити. Ако чинимо безакоње неморал и слично, наш ум ће то оправдавати и нама ће изгледати да другачије и не би могло да функционише, Стога лопов мисли да су сви људи лопови на овај или опнај начин, он не може да схвати каква би била корист човеку да буде поштен. "Слободна жена" у свом уму мисли да су све жене исте као она што је само се добро крију и немају храбрости да учине нешто за себе, Она не може да схвати мисао поштене и верне жене. Лажову се чини да је немогуће живети а да се не слаже понекад и да сви људи лажу. Лажов не може да схвати да има људи који строго пазе да не слажу нехотице. Тако да човек и својим умом постаје оно што од своје воље чини. Блуд је све што човек чини а да је супротно моралу. хришћански морал није ништа друго до одговоран однос појединца према друштву у коме живи. Истина у нама која је настала после блуда зове се заблуда. И ако би се упитали одакле долазе наши страхови одговор је да долазе од наших заблуда. Лопов не може да оствари однос поверења ни у својој породици јер верује да су сви лажови. Такав човек иде сам кроз живот и животне стихије испуњавају његов живот страхом. Као кад човек иде сам по мраку у сред ноћи. Нигде никог и њему није свједно. Човек кији чини добро у свом уму брани добро које чини, Његов ум брани потребу да се говори искључиво искрено, У његовом уму се гради истина а не заблуда. Истина ослобађа човека, даје му храброст и испуњава живот човека радосним доживљајима. И ако погледамо шта је Исус говорио да требамо чинити од своје воље, видимо да ћемо чинећи тако у свом уму родити једну истину вредну живљења. Христос је дао одговор како обликовати истину, а благодати живота оних који иду Христовим путем знају они који тако чине.
Пита једном мене један мој пријатељ да му позајмим нешто пара; ја у то време нисам стајао добро са парама па нисам могао ни да му позајмим. Вајка ми се он да нема од кога да тражи на зајам; Ја му кажем да изађе у центар села и нек пита сваког: има добрих људи и даће ти неко. Ко би мени дао? Каже он. Ја му кажем да то он мисли тако јер сам никад ником није помогао па сад мисли да њему нико неће дати, И да је то његова заблуда јер увек има добрих људи који ће дати било коме; само немој да губиш наду и питај све редом. Немој да питаш само оне за које мислиш да би имали да ти дају него питај све редом. Он се после испозајмљивао па упао у проблеме да врати дугове.... Главно, његова истина је говорила да он не заслужује да му се да и он није ни могао да тражи паре на зајам. Човек увек поступа у складу са својом истином и људе и догађаје доживљава у складу са њом. Истина је оно шта највише утиче на квалитет кашег живота, Сваки секунд нашег живота ће бити онакав каквим га наша истина представи. Зао човек чинећи зло у свом уму обликује истину(заблуду) која ће уништити његов живот. Св. писмо каже; У дела руку својих заплешће се безбожник. Већина људи пређе преко овог стиха у Св. Писму не схватајући његово значење. А искреном вернику Бог отвара очи његовог ума да види , а онда га учи како чинећи добро да уреди своју истину и Свој Живот. Христос Каже: Ако ти ко удари шамар окрени му и други образ. И интелектуалцима ово делује као глупост; кажу Библија је преправљана. Али погледајмо шта се дешава у нашем уму када нам неко удари шамар; наш интелект ће се потрудити да му ми вратимо шамар. Покушаће да нас наговори да се осветимо на неки начин. Ако смо слабији или кукавице онда ће нас наш интелект, ђаво у нама наговарати да употребимо неко оружје или слично. И ако урадимо нешто од тога онда ће наш интелект мислима оправдавати то што смо урадили убеђујући нас да смо исправно поступили, градећи на тај начин заблуду, истину која ће нас пунити мржњом увек када сретнемо тог човека, увек када га видимо или га се макар сетимо. Окретањем другог образа ми прихварамо кривицу за немио догађај на себе, У свом уму преиспитујемо себе да нисмо некако изазвали такво понашање. Трагајући ми и нађемо да има и наше кривице , дал вербалне или наке друге јер се не дешава да неко добије шамар а да томе није и сам допиринео, Нашавши своју кривицу ми у свом уму оправдамо онога ко нас је ошамарио и када га следећи пут видимо , ако нисмо сувише поносни него имамо достојанство нама неће бити тешко да према том човеку наступимо као према пријатељу без лоших осећања. Јер истина у нама неће од сваког погледа на ту особу правити сценарио из пакла.Христос је рекао да праштамо својим ближњима, а опроштаја нема ако наша истина не подржава то. Ми можемо рећи опростио сам , али осећања која гајимо према тој особи сведоче колико је наш опроштај искрен, сеже ли он до наше истине. Све речи поуке које је Христос пренео нама, ако их извршавамо од своје воље а не од морања, ће утицати да дође до промене истине која је у нама, И ми ћемо видети промене у нашим умовима. Сагледавши све то ми видимо да Исусово учење долази од Бога, од онога ко је и створио нас, па самим тим и зна како наш ум функционише. Са разумевањем истине и свога бића ми почињемо да разумемо Бога и увиђамо да је све његовом руком створено. Јер оно шта су руке у овом материјалном свету то је истина у духовном свету. Рукама ми прихватамо или одбацујемо. А истином ми прихватамо или одбацујемо ЖИВОТ. Иако као разумна бића ми можемо чути и разумети многе истине ми сами можемо имати само једну истину. Наша истина је живо биће нашег ума и она не жели да се промени. Ми као врховна свест нашег бића можемо да поверујемо у неку нову истину, али наша истина се неће променити само зато шо смо ми поверовали у нешто ново. Покушаћу на примеру да приближим ствар. Поверовавши у Христове речи решим да ми ваља чинити добра дела. видим просјака на улици и кренем да му дам неку парицу; истог трена ми кренуле мисли које су ме убеђивале да то не чиним. Те ја имам породицу, па паре су ми потребне за децу. Па ко зна шта све он има и ко зна колко он зарађује просећи итд. Размислим ја мало о свему томе и видим да нисам учинио никакво добро дело са мислима и осећањима које сам имао. Узалуд сам ја поверовао Исусу када се мој ум и истина у мени противе томе. Решим да следећи пут пре него учиним неко добро дело прво се припремим, да смислим лепе мисли којима ћу да изађем на црту овим лошим ликовима свога ума који не поштују моју вољу. Протекло је доста воде дунавом док у мом уму није заживела истина онаква каквом сам је ја хтео. Да кад хоћу да учиним неко добро да ме мој ум, или боље рећи мој интелект не спутава у томе, већ да је сагласан и да прати моја дела лепим мислима и осећањима. Тако да можемо рећи да обликовање сопствене истине није ни мало лак и брз процес. Није лако бити син Божји и владати царством својих мисли; много је лакше пустити се низ воду; па што на ум то на друм. Али та борба испуњава мој живот смислом, јер знам да радим божански посао. Она даје драж мом животу и чини га достојним живљења. Ми се идентификујемо са стварима, људима. догађајима и тако градимо свој идентитет. Ја сам партизановац, ја сам србин, ја сам доктор, ја сам перин брат, ја сам Данијелин муж. И то је такође део наше истине. Остати без идентитета је равно паду у провалију или ходу по жици изнад провалије. Када поверујемо у нешто ново што се коси са нашом дотадашњом истином, и пожелимо да изградимо ту нову истину у себи, ми морамо да прођемо изнад бездана. Морамо да напустимо један идентитет и да изградимо други. Оно између је једна велика и страшна провалија, ретки су који се усуде да пођу путем и пређу преко бездана. Сузе прате полазак на пут јер неповратно остављамо део себе. Неко би могао да примети да је немогуће променити истину која је везана за неко наше искуство из прошлости. Не можемо се вратити у прошлост да би ту нешто променили. Али нема ни потреба да се враћамо у прошлост јер наша истина није везана за догађај, већ за доживљај тог догађаја, Наиме ми усвојим мислима, у машти можемо поново да доживимо тај догађај, чак можемо да га доживимо на начим на који ми желимо да га доживимо. И с обзиром да наша прошлост кроз истину обликује нашу будућност то се овакве промене требају учинити ради лепше будућности, лепше судбине.Јер наша осећања су градивни материјал,цигле наше судбине. Дух Божји не разуме речи, то је за њега страни језик, Он разуме осећања, јер осећања су његов језик. Христос је рекао да иде време када ће се прави верници молити Богу духом и истином. дакле видимо да су радосна осећања молитва коју ми упућујемо Богу. А радосна осећања нећемо имати ако нам их не да истина која је у нама. Јар шта је живот? Живот је доживљај. А сваки доживљај са собом носи и осећања. Дакле у осећањима су и живот и смрт. Радост, захвалност, љубав, нада вера су живот а патња,бес гнев туга и остала лоша осећања су смрт. А живот је као пиће, и ако не пијемо са извора живота ми умиремо. Као биљка што се полако суши без воде тако и човек који не пије са извора живота. А истина је извор живота јер од ње долазе сва наша осећања. И кад размислимо да се наша истина мења у складу са оним шта ми од своје воље радимо; видимо какву штету свом животу наносе они којима је мио неморал. Који лажу. краду. чине прeљубу, куну своје ближње,отимају, не праштају,итд. www.academia.edu/28987252/Созерцавање.pdf
Pogledajte sajt Svetog Arhandjela Mihajla, ukucajte archangel-michael (bas tako sa crticom i na engleskom), potom tacka iza imena pa us archangel-michael.us i izaci ce stranica na googleu
Hrvat sam i valjda više manje normalan lik koji se trudi biti dobar kršćanin ... ovom starcu ljubim skute, zaista je živi svetac! primjer svima nama u poniznosti, skromnosti, jednostavnosti i mirotvornosti ... neka ga Gospod blagoslovi kao što smo i mi blagoslovljeni pojavom Oca Tadeja ... :)
I ja sam jedan hrvat koji je davno zbog ruskog jezika naučio ćirilicu. Inače sam evangelik. Kada je moja žena otišla nakon svađe od mene, pao sam u depresiju. I tako, kupi meni moj otac knjigu Ica Tadeja. Ne pročitah da se upokojio 2003 i htjedoh u Vitovnicu da ga sretnem, kad odjednom nađoh da je upokojen. Ozalostih se, ali nastavi da čitam. Knjižica Kakve su misli, takav je i život me okrenula za 180•
Od tada imam Božji mir i sretan sam, narav mi se promijenila i žena mi se hoće vratiti. Susjedi naši, imali ste i imate predivnog duhovnika, sveca, primjera dobrote. Nadam se da ću jednom posjetiti Vitovnicu. Svima želim radost i mir od Gospoda (tim pozdravom pozdravljao je i otac Tadej) od srca!
pp
@@polskisocjalista7139, naziv knjige?
Nemoj da se delimo po nametnutim nacijama nego srodnom kulturom i ubeđenjima.
Pozdrav
❤️
I don't understand a single word however I listen to this video every night when I'm on bed and monk Thaddeus' voice makes me to fell asleep.
God bless you all.
Greetings from Greece.
Ovo sam pogledao najmanje 10 puta i svaki put pronalazim mir u Ocevom glasu, rijecima i njegovoj prostoti! Sveti oce Tadeje moli Boga za nas gresne!
Svo vreme dok Sam slusala ovaj razgovor OCA TADEJA sa mojom bakom , gledala Sam u njegove oci of pocetka snimka I kazem baki Boze za svoje godine koliko je bio star a Kako ima nasmejane , vesele oci koje sijaju ... Neverovatan osecaj ... Cast I Slava Gospodu
Mislim da sam ovu emisiju napamet naučila, koliko je često gledam i slušam... I često joj se vratim, da se podsjetim. Da čujem živu Božiju riječ iz usta bogougodnog oca Tadeja koji je sav ljubav.
Bog nam pomogao svima!
ua-cam.com/video/ivn3tqld-zc/v-deo.html
Захваљујем оцу Тадеју❤❤❤
odslusajuci i odgledajuci ovaj razgovor postao sam smireniji. Nemam potrebe nista drugo napisati. Pomaze Bog.
Kada bi svi podelili ovaj snimak verovatno bi nam svima u zivotu lakse i lepse bilo.Treba poslusati svaku njegovu rec.Melem za srce i dusu.
Dusa mila pocivaj Oce u miru i Bozijem carstvu. Amin
Оче сјати. Моли Бога за нас.
Divno dirljivo i duboko, dobri Otac Tadej! Slava mu!
Dobrica, obozavam ga!!! Starac Tadej mi je u srcu!
Gospode Isuse Hriste Sine Bozji pomiluj me gresnu
Suze su mi potekle od neopisive blagodati ovog razgovora. Hvala Vam.
Свети оче Тадеј моли Господа за нас грешне и недостојне!
Otac Tadej je nasa dusa i sveti covek.
Hvala dragi Boze sto je ziveo u nase vreme.
"Чекам воскресение мертвих и живот будућег века.Амин."
(Свети отац, Архимандрит Тадеј, манастир Витовница (1914.-2003.))
2
Da slijedi Boziji put,i slušamo svete oce nase i oca Tadeja uvijek,amin.
ovaj starac je vece dete od mene a bolji je 100 puta...to sto sam reko da je dete to je jedna od najboljih osobina koje neko mozze da ima...ja sam dete jedino po tome sto imam 16 godina ....ni po cemu drugom a ovaj starac je dete bozije :)
GOSPODE ISUSE HRISTE ,SINE BOZIJI,POMILUJ ME GRESNU.
sve se može uz Božiju pomoć, smirenje-spasenje
GOSPODE SLAVA I HVALA NA OCA TADEJA BESEDAMA VAČNA MU SLAVA POKLONJENJE ALILUJA
ALILUJA ALILUJA
Гнев и љутња у нашим срцима, речима и делима. О гневу и праштању
Отац Тадеј даје поуку и гневу који влада нашим срцима и доводи до љутње у речима и делима и о праштању које доноси мир у души
О гневу и љутњи
Гнев се побеђује
одрицањем жеља и своје воље.
Гнев и љутња у нашим срцима, речима и делима. О гневу и праштању - отац Тадеј и икона Свети Дјордје убива аждахуКако се треба борити против гнева? Навешћу пример двојице Светогораца који су се четрнаест година морали борити против искушења гнева. Једном од њих појавио се сам Христос и рекао му да се гнев побеђује одрицањем жеља и своје воље.
Ми се гневимо или због тога што нам се не испуњавају жеље или што себе издижемо над оним на кога се гневимо. Ако престанемо да се постављамо према људима као судије и као неко ко је вреднији, гнева неће бити. Исто је тако и са нашим немирима. Немирне мисли изазивају хаотично стање код других људи са којима долазимо у додир. Морамо научити да владамо својим мислима, да уносимо ред у њих. Онда нам неће моћи ништа да науде немирне мисли других људи. Треба да се учимо једноставности и простоти Христовој. Кад негде хоћемо да идемо и некога да посетимо, па унапред помислимо да ћемо можда сметати, онда наша посета неће испасти како треба јер већ долазимо са збуњујућим мислима које ће произвести негативно дејство на онога коме идемо.
Човек је стално у мењању, или се усавршава у добру или у злу, стално се мења. Кад знамо да ништа није постојано до Страшног Суда, онда, да се потрудимо да се не гневимо, очекујемо од Господа да ће он да среди то. Биће боље него што ми замишљамо и учимо се, тако сваког дана. Док се не научимо да будемо смирени, имамо још много болова срца да претрпимо јер са стране сада Господ допушта да стално боду (Пали Духови) под лево ребро, да види колико смрада имамо тамо а ми покажемо после и кажемо: „Ујео ме баш за срце, па не могу да му опростим!“
Како да не можеш да му опростиш кад си и ти исти такав, и ти си многе њих прогњевио, научи се да будеш сад миран и док не претрпимо болове срца нећемо научити да будемо смирени.
О праштању
Нама је Господ све даровао а на нама је да будемо добри. Уколико ми обраћамо пажњу на негативне особине појединих људи који нам се обраћају, не можемо имати мира и спокоја.
Зашто Господ наређује да непријатеље своје волимо? Није то ради њих, него ради нас. Све док ми задржавамо у себи мисао о увреди коју су нам нанели непријатељи, пријатељи, рођаци, ближњи, ми немамо мира, спокоја и живимо у пакленом стању. Треба се ослободити од тог зла, избацити га као да ништа није било, опростити све.
Све је значи опроштено. Тек тада, ми смо саучесници мира. И тај мир не чини само у нама благостање, радост и утеху, него свима којима упућујемо наше мирне и тихе мисли, пуне љубави и доброте.
Отац Тадеј
Amin.
tadej govori iskreno i od srca covek treba da se moli jer smo gresni kroz zivot .....dok nestignemo do vecnosti vecnosti ....
Zapalila te srpska zemlja kao večnu sveću pred prestolom BOGA ŽIVOGA pa nam osvetli puteve i razagnaj tugu.
ja cesto slusam pouke oca tadeja umiruje me misli su mi ciste mir u dusi mi je.
Svakako, vidi se po njemu istina u hristovim recima da su deca oni koji zasluzuju najvise raj, naravno metaforicki receno.Tvoja majka je imala veliku cast da moze da bude blizu takvog coveka :)
starac Tadej je svetac,toliko smirenja u njegovim ocima nisam skoro videla.
Divna Ljubojevic andjeoski glas.Slava Gospodu na nase spasenje amin.
Светац!
NEma sanse da se u prisustvu ovoga covjeka osecate lose. :)
Starac Tadej je uistinu bio svet Čovjek.
Divna Ljubojevic-Hristos Anesti
Немој тако ред је да поштујемо своје родитеље!Свако добро ти желим од БОГА!!Није то Хришћански звати кево и ћале!Нека те БОГ помилује!
amin
dusa...
Нек му је вечна слава и нека му Бог подари благостање небеско. :-)
Kada bi razmislio o njegovoj prici i kada bi ga saslusao do kraja mozda bi uspeo da shvatis ko gresi ,covek koji je ceo svoj zivot posvetio Bogu ili ti koji nisi ni dovoljno edukovan da sa nekim ovakvim covekom uopste polemises o Bogu.
Bože oprosti ovim demonima koji stavise dislajk...nadam se da će vremenom sazreti
Душа божанска мила
🙏🙏🙏
😇🙏♥️
Treba staviti titlove, stvarno se slabo razumije...
Svet covek
❤
Истина
Истина је мешавина уверења, убеђења, искустава, васпитања знања итд. Сваки човек има своју истину корз коју његов ум тумачи свет и догађаје у свету и његовом животу. Један човек може да има само једну истину. Зато је истина само једна, Не постоји нека универзална истина да би могли да кажемо ово је истина а све друго је лаж. Да промени своју истину може само човек кога Бог учи како се то ради. Јер Истина је бог. Наша истина је наш бог. И ако је наш бог пун зла, ако је наша истина зла; можете замислити колико ће нам бола нанети зла истина будући да наш ум користи нашу истину да одреди како ћемо доживљавати живот. Ако је наш живот испуњен Бесом, гневом, љутњом, мржњом, бригама, страховима, јадом, недостатком самопоуздања, неиспуњеним жељама, муком, патњом. То је зато што је наша истина лоша и она боји наш живот сивим бојама. Сваки наш суд потиче од наше истине. А кад судимо ту су и лоша осећања попут малочас наведених. Практично лоша осећања су казна за неправедан суд. Ако нам је живот обојен црнилом то је знак да треба под хитно да мењамо своју Истину, свога бога. И опет; само Бог може научити човека како да промени истину.
Страхови су такође лоша осећања која долазе од наше истине, Јер наша истина нам говори да је нешто страшно и да о нечему треба да бринемо. Једном је један мој колега описујући неку ситуацију у саобраћају рекао; није било толико опасно колико је било страшно. Од нашег доживљаја зависи да ли ћемо се нечега уплашити или не. Страх је ствар истине а не ситуације у којој се налазимо. Моја жена се плаши стршљена иако је никада ни један није убо. Мене су убадали али ја умем да контролишем свој ум и истину, и стршљани ме не плаше.
Васпитање од свих фактора највише утиче на то каква ће бити наша истина. Деца не преиспитују истину својих родитеља већ у свакој новој ситуацији помно прате како ће родитељи одреаговати. Па дете лопова неће видети ништа лоше у крађи, дете жене које благонаклоно гледа на прељубу, ће имати позитивно мишљење о прељуби. дете лажова ће и само лако слагати. Ако је отац био непослушан свом оцу и свађао се с њим будите уверени да ће и син бити такав према свом оцу. Женска деца уче од мајки а мушка од очева. Када мушко дете нема оца он ће учити од некога из околине у кога мајка има поверења, деда, ујак. Исто важи за женско дете. Деца не узимају моделе понашања од родитеља супротног пола је од њих не могу добити адекватно васпитање, деца то свхатају још одмалена. Велика већина родитеља васпитањем изгради истину у дечјем уму која ће то дете у животу чинити несрећним. Узалуд сав новац који ће дати детету да буде срећно кад га његова истина кроз разне страхове чини несрећним. Родитељ који је трчећи за новцем трудио се да створи деци што више, научио је децу да им никад није доста новца, па коликогод да блага остави деци њима ће то бити мало, јер истина у њима тражи више.Поставља се питање каква треба да буде наша истина да би све у животу дочекивали са радошћу.
Христос каже; не брините се јер ко може бринући се лакат свом расту да допринесе. Он нам поручује да за храну, одећу и све што нам је потребно брине Бог. Ми треба да будемо безбрижни да би били срећни, да имамо поверења у Бога. Радећи можеш допринети расту свом а бринући ништа нећеш постићи до бити несрећан. А ми смо научени да бринемо,бринемо а ништа не предузимамо да узрок наше забринутости решимо.
Лоша искуства постају стални извор страхова.Сећања на лоша искуства такође постаје део наше истине. Интелект, тај ђаво у нама је преузео улогу нашег заштитника, и ако наилази нека нова ситуација иоле слична ситуацијиу којој смо доживели лоше искуство наш интелект нас алармира на опасност. Да је само аларм у питању ни по јада већ се он потруди да ми поново у сећању проживљавамо лоше искуство са свим лошим и страшним осећањима које смо проживели. И што смо више лоших искустава имали то ће се наш живот претворити у један велики страх. Долазимо у ситуацију да смо стално под стресом јер очекујемо да ће се нешто лоше десити. А истина је да живот јако ретко понавља исте ситуације и да нам наш интелект без стварног разлога од живота прави пакао. Јер наш ум не прави разлику да ли нам се нешто стварно лоше дешава или ми само се присећамо тога. Мозак повећава лучење адреналина спремајући тело за одбрану од претње које нема. Са адреналином расте број откуцаја срца и притисак и дуготрајна изложеност повећаном адреналину води у болест.Од интелекта заштитника он се претвара у убицу.
У претходним постовима сам мало натукнуо на које све начине наша истина утиче на доживљај нашег живота, на то како доживљавамо ситуације које нам долазе, Значи да ли ћемо бити радосни или несрећни и уплашени не зависи од околности него од истине која је у нама, која је саставни део нашег ума. Намеће се закључак да ако желимо да нам живот тече у радости ми морамо да водимо рачуна о својој истини, Да је обликујемо и чувамо од зла. Неко бистрији би могао да упита; како ја могу да променим искуство које сам имао. И тачно ми искуство не можемо да променимо али доживљај тог искуства можемо. Могли би да се упитамо ко је мене могао да научи како променити доживљаје из прошлости, И ко ми је уопште дао идеју да то треба радити. Одговор је једноставан; Онај пред коме су прошлост и будућност као садашњи тренутак. Бог учи људе тим стварима. Зато интелектуалци немају представе о томе, јер не желе да чују Божји глас.
Уређујући механизме по којима ће наш ум да функционише Бог је одредио да оно што ми од своје воље радимо, наш ум ће то у мислима подржавати и бранити. Ако чинимо безакоње неморал и слично, наш ум ће то оправдавати и нама ће изгледати да другачије и не би могло да функционише, Стога лопов мисли да су сви људи лопови на овај или опнај начин, он не може да схвати каква би била корист човеку да буде поштен. "Слободна жена" у свом уму мисли да су све жене исте као она што је само се добро крију и немају храбрости да учине нешто за себе, Она не може да схвати мисао поштене и верне жене. Лажову се чини да је немогуће живети а да се не слаже понекад и да сви људи лажу. Лажов не може да схвати да има људи који строго пазе да не слажу нехотице. Тако да човек и својим умом постаје оно што од своје воље чини. Блуд је све што човек чини а да је супротно моралу. хришћански морал није ништа друго до одговоран однос појединца према друштву у коме живи. Истина у нама која је настала после блуда зове се заблуда. И ако би се упитали одакле долазе наши страхови одговор је да долазе од наших заблуда. Лопов не може да оствари однос поверења ни у својој породици јер верује да су сви лажови. Такав човек иде сам кроз живот и животне стихије испуњавају његов живот страхом. Као кад човек иде сам по мраку у сред ноћи. Нигде никог и њему није свједно. Човек кији чини добро у свом уму брани добро које чини, Његов ум брани потребу да се говори искључиво искрено, У његовом уму се гради истина а не заблуда. Истина ослобађа човека, даје му храброст и испуњава живот човека радосним доживљајима. И ако погледамо шта је Исус говорио да требамо чинити од своје воље, видимо да ћемо чинећи тако у свом уму родити једну истину вредну живљења. Христос је дао одговор како обликовати истину, а благодати живота оних који иду Христовим путем знају они који тако чине.
Пита једном мене један мој пријатељ да му позајмим нешто пара; ја у то време нисам стајао добро са парама па нисам могао ни да му позајмим. Вајка ми се он да нема од кога да тражи на зајам; Ја му кажем да изађе у центар села и нек пита сваког: има добрих људи и даће ти неко. Ко би мени дао? Каже он.
Ја му кажем да то он мисли тако јер сам никад ником није помогао па сад мисли да њему нико неће дати, И да је то његова заблуда јер увек има добрих људи који ће дати било коме; само немој да губиш наду и питај све редом. Немој да питаш само оне за које мислиш да би имали да ти дају него питај све редом. Он се после испозајмљивао па упао у проблеме да врати дугове.... Главно, његова истина је говорила да он не заслужује да му се да и он није ни могао да тражи паре на зајам. Човек увек поступа у складу са својом истином и људе и догађаје доживљава у складу са њом. Истина је оно шта највише утиче на квалитет кашег живота, Сваки секунд нашег живота ће бити онакав каквим га наша истина представи. Зао човек чинећи зло у свом уму обликује истину(заблуду) која ће уништити његов живот. Св. писмо каже; У дела руку својих заплешће се безбожник. Већина људи пређе преко овог стиха у Св. Писму не схватајући његово значење. А искреном вернику Бог отвара очи његовог ума да види , а онда га учи како чинећи добро да уреди своју истину и Свој Живот.
Христос Каже: Ако ти ко удари шамар окрени му и други образ. И интелектуалцима ово делује као глупост; кажу Библија је преправљана.
Али погледајмо шта се дешава у нашем уму када нам неко удари шамар; наш интелект ће се потрудити да му ми вратимо шамар. Покушаће да нас наговори да се осветимо на неки начин. Ако смо слабији или кукавице онда ће нас наш интелект, ђаво у нама наговарати да употребимо неко оружје или слично. И ако урадимо нешто од тога онда ће наш интелект мислима оправдавати то што смо урадили убеђујући нас да смо исправно поступили, градећи на тај начин заблуду, истину која ће нас пунити мржњом увек када сретнемо тог човека, увек када га видимо или га се макар сетимо.
Окретањем другог образа ми прихварамо кривицу за немио догађај на себе, У свом уму преиспитујемо себе да нисмо некако изазвали такво понашање. Трагајући ми и нађемо да има и наше кривице , дал вербалне или наке друге јер се не дешава да неко добије шамар а да томе није и сам допиринео, Нашавши своју кривицу ми у свом уму оправдамо онога ко нас је ошамарио и када га следећи пут видимо , ако нисмо сувише поносни него имамо достојанство нама неће бити тешко да према том човеку наступимо као према пријатељу без лоших осећања. Јер истина у нама неће од сваког погледа на ту особу правити сценарио из пакла.Христос је рекао да праштамо својим ближњима, а опроштаја нема ако наша истина не подржава то. Ми можемо рећи опростио сам , али осећања која гајимо према тој особи сведоче колико је наш опроштај искрен, сеже ли он до наше истине. Све речи поуке које је Христос пренео нама, ако их извршавамо од своје воље а не од морања, ће утицати да дође до промене истине која је у нама, И ми ћемо видети промене у нашим умовима. Сагледавши све то ми видимо да Исусово учење долази од Бога, од онога ко је и створио нас, па самим тим и зна како наш ум функционише. Са разумевањем истине и свога бића ми почињемо да разумемо Бога и увиђамо да је све његовом руком створено. Јер оно шта су руке у овом материјалном свету то је истина у духовном свету. Рукама ми прихватамо или одбацујемо. А истином ми прихватамо или одбацујемо ЖИВОТ.
Иако као разумна бића ми можемо чути и разумети многе истине ми сами можемо имати само једну истину. Наша истина је живо биће нашег ума и она не жели да се промени. Ми као врховна свест нашег бића можемо да поверујемо у неку нову истину, али наша истина се неће променити само зато шо смо ми поверовали у нешто ново. Покушаћу на примеру да приближим ствар. Поверовавши у Христове речи решим да ми ваља чинити добра дела. видим просјака на улици и кренем да му дам неку парицу; истог трена ми кренуле мисли које су ме убеђивале да то не чиним. Те ја имам породицу, па паре су ми потребне за децу. Па ко зна шта све он има и ко зна колко он зарађује просећи итд. Размислим ја мало о свему томе и видим да нисам учинио никакво добро дело са мислима и осећањима које сам имао.
Узалуд сам ја поверовао Исусу када се мој ум и истина у мени противе томе. Решим да следећи пут пре него учиним неко добро дело прво се припремим, да смислим лепе мисли којима ћу да изађем на црту овим лошим ликовима свога ума који не поштују моју вољу. Протекло је доста воде дунавом док у мом уму није заживела истина онаква каквом сам је ја хтео. Да кад хоћу да учиним неко добро да ме мој ум, или боље рећи мој интелект не спутава у томе, већ да је сагласан и да прати моја дела лепим мислима и осећањима. Тако да можемо рећи да обликовање сопствене истине није ни мало лак и брз процес. Није лако бити син Божји и владати царством својих мисли; много је лакше пустити се низ воду; па што на ум то на друм. Али та борба испуњава мој живот смислом, јер знам да радим божански посао. Она даје драж мом животу и чини га достојним живљења.
Ми се идентификујемо са стварима, људима. догађајима и тако градимо свој идентитет. Ја сам партизановац, ја сам србин, ја сам доктор, ја сам перин брат, ја сам Данијелин муж. И то је такође део наше истине. Остати без идентитета је равно паду у провалију или ходу по жици изнад провалије.
Када поверујемо у нешто ново што се коси са нашом дотадашњом истином, и пожелимо да изградимо ту нову истину у себи, ми морамо да прођемо изнад бездана. Морамо да напустимо један идентитет и да изградимо други. Оно између је једна велика и страшна провалија, ретки су који се усуде да пођу путем и пређу преко бездана. Сузе прате полазак на пут јер неповратно остављамо део себе.
Неко би могао да примети да је немогуће променити истину која је везана за неко наше искуство из прошлости. Не можемо се вратити у прошлост да би ту нешто променили. Али нема ни потреба да се враћамо у прошлост јер наша истина није везана за догађај, већ за доживљај тог догађаја, Наиме ми усвојим мислима, у машти можемо поново да доживимо тај догађај, чак можемо да га доживимо на начим на који ми желимо да га доживимо. И с обзиром да наша прошлост кроз истину обликује нашу будућност то се овакве промене требају учинити ради лепше будућности, лепше судбине.Јер наша осећања су градивни материјал,цигле наше судбине. Дух Божји не разуме речи, то је за њега страни језик, Он разуме осећања, јер осећања су његов језик. Христос је рекао да иде време када ће се прави верници молити Богу духом и истином. дакле видимо да су радосна осећања молитва коју ми упућујемо Богу. А радосна осећања нећемо имати ако нам их не да истина која је у нама.
Јар шта је живот? Живот је доживљај. А сваки доживљај са собом носи и осећања. Дакле у осећањима су и живот и смрт. Радост, захвалност, љубав, нада вера су живот а патња,бес гнев туга и остала лоша осећања су смрт. А живот је као пиће, и ако не пијемо са извора живота ми умиремо. Као биљка што се полако суши без воде тако и човек који не пије са извора живота. А истина је извор живота јер од ње долазе сва наша осећања. И кад размислимо да се наша истина мења у складу са оним шта ми од своје воље радимо; видимо какву штету свом животу наносе они којима је мио неморал. Који лажу. краду. чине прeљубу, куну своје ближње,отимају, не праштају,итд.
www.academia.edu/28987252/Созерцавање.pdf
Kako se zove ova oredivna pesma na kraju videa? Hvala unapred
Christos Anesti Divna Ljubojević
💗
РАЗГОВОРИ СА ОЦЕМ ТАДЕЈЕМ У МАНАСТИРУ К О В И ЉУ !
ВРЛО ЗАНИМЉИВИ И ПОУЧНИ РАЗГОВОРИ !
О Б Р И К А .
svetac ...
Dusica nasa,
Pomaze Bog!
Da li neko zna cije se pojanje cuje na kraju snimka? Melodija i glas deluju tako umirujuce!
Hvala unapred!
Divna Ljubojevic.
Iskreno da Vam kazem , da ja ne bih smeo da udarim dislike ...cak ni u sali.
❤❤❤❤❤❤
ništa se nerazume što priča na početku
Али ако ти тако кажеш нећу да се мешан!Само није то лепо! :)
Pogledajte sajt Svetog Arhandjela Mihajla, ukucajte archangel-michael (bas tako sa crticom i na engleskom), potom tacka iza imena pa us
archangel-michael.us i izaci ce stranica na googleu
mlogo pametan bio ,on je primer kako ne treba ziveti