Kao tvoja školska drugarica iz nižih razreda, moram da potvrdim da si uvek bila posebna i da si oduvek čitala šta si želela. 🙂 Slažem se da treba ponovo čitati lektire. Lično nisam nikad bila dovoljno fokusirana na lektiru tokom školskih dana i čitalo mi se nešto drugo, a i pročitane lektire sam kasnije drugačije doživela. Inače, religiozno pratim kanal i uživam u preporukama. Krećem na put i nosim "Deca su zakon", jedva čekam da je pročitam! 🙂
Ni sama ne znam gdje stojim s pitanjem lektira i što i koliko toga treba biti obavezno. Ali mislim da kad imaš profesora koja je strastven i posvećen (što ni ne mogu biti svi profesori), ostalo je manje važno. U srednjoj školi sam imala profesoricu koja nam je smanjila broj knjiga koje smo morali pročitati (dosta toga smo obrađivali samo kroz odlomke na satu), ali je zato kreativno pristupala onima koje smo čitali. Sjećam se da smo za Fedru imali organizirano suđenje - svi smo dobili svoje uloge i nije bilo osobe da nije pročitala knjigu jer su svi htjeli sudjelovati. Ali to je s druge strane značilo da neke druge stvari nismo stigli obraditi jer je simulacija suđenja oduzela dosta vremena. Također, jako se zalagala i za suvremene domaće autore u lektiri, dovela nam je u goste Rostuhara koji je tad bio nepoznat i Tribusona (koji ne spada u "visoku" književnost) zato što ga je dosta nas u to vrijeme voljelo čitati i dala je nama učenicima da sami vodimo taj razgovor. I mislim da je to bio ispravan pristup i da takvi profesori trebaju imati odriješene ruke. Ona je radi svega toga morala otići iz škole nažalost, ali sad je jedna od rijetkih u Hrvatskoj koja se specijalizirala za bibloterapiju.
To je baš divno! I ja mislim da je 90% do profesora to koliko će se razviti ljubav prema čitanju u tom periodu. Baš mi je drago da čujem da je neko imao ovako lepo iskustvo.
Pratim vaš kanal već nekoliko meseci i stvarno je otkrovenje za mene koji čitam verovatno od pete godine, ne knjige već titlove na filmovima a onda otkrivam stripove u sedmoj godini i knjige u starom ormanu punom prašine. Skoro svaku knjigu iz lektire za osnovnu sam pročitao ali me je tek Stranac pomerio toliko da nisam znao šte me je snašlo. A onda sam nakon srednje slučajno naleteo na Crveno i Crno i u narednih 20 godina pročitao je barem 5 puta. Ne znam da li je ta knjiga u lektiri ali bi trebalo da bude. Naravno i dela Bukovskog, Fantea i Keruaka su moj izbor za svakog ko nema previše vremena za čitanje a želi da čita. Sada moram pročitati Dantea po prvi put jer nikada nisam i verujem da će mi mnogi pozavideti. Neko je, ne mogu se setiti ko, na pitanje šta bi najviše želeo na svetu, rekao: da po prvi put pogledam omiljeni film i pročitam omiljenu knjigu. Pozdrav.
Hvala na preporukama,ja sam ostrasceni citac od malena,al moram da priznam,lektiru sam preskakala. Zato je sad okrivam(u trecem dobu) i ovo sto vi radite je dragoceno za mene a verujem i za mnoge. Hvala i pozdrav
Bravo, od skoro te pratim, a ti si vec otisla sa kanala. Dosta sam te isprtila, i pitala se gde je Puskin, i baš "Evgenije Onjegin", jedina knjiga koju sam procitala 4 puta. Za sada... 4 puta. Tu se ne zna gde pocinje Onjegin , nastavlja Puškin i naravno "nadovezujem" se i ja😊 Najveći ruski pesnik, sa razlogom. Drago mi je sto si spomenula ovo delo.
Cekala sam taj ponedeljak nije vas bilo. Oprosteno vam je sve 😉 I mislila sam da vas pitam za lektire. Kad zavrsite volela bih da cujem od vas koje lektire niste voleli da citate.
Sećam se da sam imala u III razredu sr.škole Kafk8n Proces. Tada sam ga shvatila na jedan način,a zavolela na fakultetu. Treba dobro osmisliti knjige za školstvo,jer im se na taj način utiče na čitanje knjiga uopšte,što je jako težak zadatak.
😲 Puškin ispred Dostojevskog?! Braća Karamazovi su ta "vrh" knjiga i Dostojevski je taj pisac koji jeste imao najveći uticaj, ne samo na književnike, nego i psihologe/psihijatre, filozofe pa i teologe...
Jeste, ali ja nisam imala u programu obavezne lektire Braću Karamazove, već sam to čitala nekoliko godina nakon završetka srednje škole. Stoga se na ovoj listi našao Puškin, a mislim i da sam objasnila zašto mislim da je to delo veoma važno. 😃
Da bi mladići i devojke čitali u srednjoj školi potrebno je da prvo čitaju kao dečaci i devojčice u osnovnoj školi jer se upravo tada stiču radne, pa i čitalačke navike i upravo tada se otkrivaju nove dimenzije i kreću se širiti vidici i sticati sopstvena mišljenja i teško je izdvojiti 3 romana (ali to sada nije tema, već čitanje u srednjoj školi). Sviđa mi se tema i dodala bih na spisak svoje omiljene lektire iz srednje škole: ,,Upotreba čoveka" Aleksandar Tišma ,,Derviš i smrt" Meša Selimović ,, Seobe" Miloš Crnjanski ,,Na Drini ćuprija" Ivo Andrić ,, Zločin i kazna" Dostojevski ,, Antigona" Sofokle
Bas ne mislim da deca u OS moraju nuzno da citaju da bi stekli citalacke navike. Ja sam recimo zavolela knjige u gimnaziji, i otad citam. A takodje smatram da ne moze svako da cita. Jednostavno, nekog to privlaci, nekog ne.
Pa vidi, ja sam čitala u osnovnoj školi ali ne mislim da je to ključno za stvaranje neke kasnije navike. Da, naravno da je divno, ali znam mnogo ljudi koji ne samo da nisu čitali u osnovnoj školi, već su i u srednjoj svaku lektiru otaljali, ali su kasnije uspeli da nađu knjige za sebe i da zavole književnost. Ja mislim da je najvažnije da te ubode prava knjiga u pravom trenutku! Tada čak i oni kojima je čitanje bilo nešto dosadno, počnu da ga shvataju drugačije.
Današnja tema je uauuu! Apsolutno se slažem sa tvojim stavom po pitanju lektire u srednjoj školi. Gilgameš u prvoj godini, ma važi, ni jezik mu nisam dobro razumela... Ali sam pročitala. Kako sam ja istoričar, pri spremanju ispita iz svake epohe, negde po moranju, ali vrlo često je to bio i moj lični izbor, čitala sam klasike nastale u toj epohi čisto da imam kompletnu sliku. Mnogo bolje sam ih razumela i beskrajno uživala. E sad, Ilijada i Odiseja, zbog insistiranja profesora na milion faktografskih činjenica u tom delu, ostavila mi je gorak ukus u ustima. Ali kad sam spremala renesansu, čitala sam veliki broj dela nastalih u tom periodu, književnosti i filozofije i beskrajno sam uživala u Danteu! Toliko sam i dalje oduševljena Paklom, da sada kad sa klincima pričam o renesansi i njihovom delima, pravim čitavu šemu Pakla, sa grešnicima i gradacijom njihovih dela po Danteu. Dante je bio pionir renesanse i vizionar, po meni neko ko je spojio dve potpuno različite epohe kako u istorijskom, tako i u kulturnom smislu. Zaista bih se jako radovala videu poslećenom ovom delu. Mada jedva čekam nastavak o lektiri😘...
Daaaa, ali koliko je lepo kad se na te knjige gleda ne samo kao na književna dela, već i kao na svedočanstvo o nekoj epohi! Ja bih baš volela da smo tako učili istoriju, verovatno bih je bolje znala sad. 🤣 Kasnije sam, na fakultetu, uvidela koliko je to važno. Kad studiraš strane jezike, ne učiš samo jezik već i istoriju, književnost i kulturu tog naroda i učenju jezika pristupaš kroz sve to, tako da dobiješ neku celovitu sliku i stvarno ti postane jasno i logično zašto je nešto tako kao što jeste. Zato baš mislim da je važno čitati neka od tih dela sad jer se vratiš temeljima i osnovama koje zaboraviš, a utkane su u sve što inače konzumiraš od sadržaja.
I ja sam citao lektire redovno jer sam bio zainteresovan za knjige od malih nogu...bilo je i nekih koje me nisu toliko interesovale ali su mi sve nekako bile zanimljivije nego obicna``zadaca``, rado sam ih odradjivao...
Evgenije Onjegin se NE VRAĆA u Petrograd,nego dolazi u Moskvu u kojoj živi Tatjana...kao i kod Tolstoja pojavljuju se ove 3 sredine: St. Petersburg, selo i na kraju Moskva.
Najveći je Dostojevski, Braća Karamazovi, naravno, Tolstojev Rat i mir je remek- delo, a Onjegin je tip "suvišnog čoveka" i nije prazan, pogotovo ne posle Tatjane...
@@dunjajovanic9235 Karamazovi su bili lektira, pre rata, kad smo školu pohađali mi par dana mlađi od Biblije... 🤣 Bio je i Rati mir, i Tihi Don, i Ana Karenjina Ne u istoj godini, srećom :) Svaka godina u srednjoj je imala jedno od tih obimnih i bitnih dela
Doduše, slažem se ovo za Onjegina. On je baš lik o kom bi moglo da se priča i priča. A što se tiče Dostojevskog, da - on jeste najveći. Kod nas se čitao Zločin i kazna, verovatno jer je to njegovo delo koje bi sa relativnom lakoćom svako mogao da razume i shvati. A nisam htela njega da pominjem, između ostalog, jer planiram da jedan video bude samo o njegovim delima.
Ipak, mislim da je Ilijada značajnija i moćnija od Odiseje. Odiseja je možda zanimljivija, slikovitija, ali sve glavne ideje tog doba su napisane u Ilijadi. Odiseja je, na žalost, mnogo primerenija današnjoj prizemenoj podkulturi - filmovima.
Evgenije Onjegin mi je uvek bila omiljena knjiga i uvek me vuče da je čitam. Dok su se ljudi čudili i pitali a zašto baš to. Tako da mislim da je previše podcenjena među drugim lektirama koje se vode kao "knjige koje morate pročitati pre smrti"...
Bilo bi mi zadovoljstvo da čujem vašu obradu Božanstvene komedije! 🍀🍀🍀🍀
Kao tvoja školska drugarica iz nižih razreda, moram da potvrdim da si uvek bila posebna i da si oduvek čitala šta si želela. 🙂 Slažem se da treba ponovo čitati lektire. Lično nisam nikad bila dovoljno fokusirana na lektiru tokom školskih dana i čitalo mi se nešto drugo, a i pročitane lektire sam kasnije drugačije doživela. Inače, religiozno pratim kanal i uživam u preporukama. Krećem na put i nosim "Deca su zakon", jedva čekam da je pročitam! 🙂
Ni sama ne znam gdje stojim s pitanjem lektira i što i koliko toga treba biti obavezno. Ali mislim da kad imaš profesora koja je strastven i posvećen (što ni ne mogu biti svi profesori), ostalo je manje važno. U srednjoj školi sam imala profesoricu koja nam je smanjila broj knjiga koje smo morali pročitati (dosta toga smo obrađivali samo kroz odlomke na satu), ali je zato kreativno pristupala onima koje smo čitali. Sjećam se da smo za Fedru imali organizirano suđenje - svi smo dobili svoje uloge i nije bilo osobe da nije pročitala knjigu jer su svi htjeli sudjelovati. Ali to je s druge strane značilo da neke druge stvari nismo stigli obraditi jer je simulacija suđenja oduzela dosta vremena. Također, jako se zalagala i za suvremene domaće autore u lektiri, dovela nam je u goste Rostuhara koji je tad bio nepoznat i Tribusona (koji ne spada u "visoku" književnost) zato što ga je dosta nas u to vrijeme voljelo čitati i dala je nama učenicima da sami vodimo taj razgovor. I mislim da je to bio ispravan pristup i da takvi profesori trebaju imati odriješene ruke. Ona je radi svega toga morala otići iz škole nažalost, ali sad je jedna od rijetkih u Hrvatskoj koja se specijalizirala za bibloterapiju.
To je baš divno! I ja mislim da je 90% do profesora to koliko će se razviti ljubav prema čitanju u tom periodu. Baš mi je drago da čujem da je neko imao ovako lepo iskustvo.
Vas kanal je otkrivenje za mene
Pratim vaš kanal već nekoliko meseci i stvarno je otkrovenje za mene koji čitam verovatno od pete godine, ne knjige već titlove na filmovima a onda otkrivam stripove u sedmoj godini i knjige u starom ormanu punom prašine. Skoro svaku knjigu iz lektire za osnovnu sam pročitao ali me je tek Stranac pomerio toliko da nisam znao šte me je snašlo. A onda sam nakon srednje slučajno naleteo na Crveno i Crno i u narednih 20 godina pročitao je barem 5 puta. Ne znam da li je ta knjiga u lektiri ali bi trebalo da bude. Naravno i dela Bukovskog, Fantea i Keruaka su moj izbor za svakog ko nema previše vremena za čitanje a želi da čita. Sada moram pročitati Dantea po prvi put jer nikada nisam i verujem da će mi mnogi pozavideti. Neko je, ne mogu se setiti ko, na pitanje šta bi najviše želeo na svetu, rekao: da po prvi put pogledam omiljeni film i pročitam omiljenu knjigu. Pozdrav.
Lektira utiče na formiranje čitalačkog ukusa i važno je ih čitati. Slažem se da je ključan nastavnik u nastavnom procesu.
Hvala na preporukama,ja sam ostrasceni citac od malena,al moram da priznam,lektiru sam preskakala. Zato je sad okrivam(u trecem dobu) i ovo sto vi radite je dragoceno za mene a verujem i za mnoge. Hvala i pozdrav
Bravo, od skoro te pratim, a ti si vec otisla sa kanala.
Dosta sam te isprtila, i pitala se gde je Puskin, i baš "Evgenije Onjegin", jedina knjiga koju sam procitala 4 puta.
Za sada... 4 puta.
Tu se ne zna gde pocinje Onjegin , nastavlja Puškin i naravno "nadovezujem" se i ja😊
Najveći ruski pesnik, sa razlogom.
Drago mi je sto si spomenula ovo delo.
Cekala sam taj ponedeljak nije vas bilo. Oprosteno vam je sve 😉 I mislila sam da vas pitam za lektire. Kad zavrsite volela bih da cujem od vas koje lektire niste voleli da citate.
Oooo, pa biće i toga. 🤣
Sećam se da sam imala u III razredu sr.škole Kafk8n Proces. Tada sam ga shvatila na jedan način,a zavolela na fakultetu. Treba dobro osmisliti knjige za školstvo,jer im se na taj način utiče na čitanje knjiga uopšte,što je jako težak zadatak.
😲 Puškin ispred Dostojevskog?! Braća Karamazovi su ta "vrh" knjiga i Dostojevski je taj pisac koji jeste imao najveći uticaj, ne samo na književnike, nego i psihologe/psihijatre, filozofe pa i teologe...
Jeste, ali ja nisam imala u programu obavezne lektire Braću Karamazove, već sam to čitala nekoliko godina nakon završetka srednje škole. Stoga se na ovoj listi našao Puškin, a mislim i da sam objasnila zašto mislim da je to delo veoma važno. 😃
Da bi mladići i devojke čitali u srednjoj školi potrebno je da prvo čitaju kao dečaci i devojčice u osnovnoj školi jer se upravo tada stiču radne, pa i čitalačke navike i upravo tada se otkrivaju nove dimenzije i kreću se širiti vidici i sticati sopstvena mišljenja i teško je izdvojiti 3 romana (ali to sada nije tema, već čitanje u srednjoj školi).
Sviđa mi se tema i dodala bih na spisak svoje omiljene lektire iz srednje škole:
,,Upotreba čoveka" Aleksandar Tišma
,,Derviš i smrt" Meša Selimović
,, Seobe" Miloš Crnjanski
,,Na Drini ćuprija" Ivo Andrić
,, Zločin i kazna" Dostojevski
,, Antigona" Sofokle
Bas ne mislim da deca u OS moraju nuzno da citaju da bi stekli citalacke navike. Ja sam recimo zavolela knjige u gimnaziji, i otad citam. A takodje smatram da ne moze svako da cita. Jednostavno, nekog to privlaci, nekog ne.
Pa vidi, ja sam čitala u osnovnoj školi ali ne mislim da je to ključno za stvaranje neke kasnije navike. Da, naravno da je divno, ali znam mnogo ljudi koji ne samo da nisu čitali u osnovnoj školi, već su i u srednjoj svaku lektiru otaljali, ali su kasnije uspeli da nađu knjige za sebe i da zavole književnost. Ja mislim da je najvažnije da te ubode prava knjiga u pravom trenutku! Tada čak i oni kojima je čitanje bilo nešto dosadno, počnu da ga shvataju drugačije.
Današnja tema je uauuu!
Apsolutno se slažem sa tvojim stavom po pitanju lektire u srednjoj školi. Gilgameš u prvoj godini, ma važi, ni jezik mu nisam dobro razumela... Ali sam pročitala. Kako sam ja istoričar, pri spremanju ispita iz svake epohe, negde po moranju, ali vrlo često je to bio i moj lični izbor, čitala sam klasike nastale u toj epohi čisto da imam kompletnu sliku. Mnogo bolje sam ih razumela i beskrajno uživala. E sad, Ilijada i Odiseja, zbog insistiranja profesora na milion faktografskih činjenica u tom delu, ostavila mi je gorak ukus u ustima. Ali kad sam spremala renesansu, čitala sam veliki broj dela nastalih u tom periodu, književnosti i filozofije i beskrajno sam uživala u Danteu! Toliko sam i dalje oduševljena Paklom, da sada kad sa klincima pričam o renesansi i njihovom delima, pravim čitavu šemu Pakla, sa grešnicima i gradacijom njihovih dela po Danteu. Dante je bio pionir renesanse i vizionar, po meni neko ko je spojio dve potpuno različite epohe kako u istorijskom, tako i u kulturnom smislu. Zaista bih se jako radovala videu poslećenom ovom delu. Mada jedva čekam nastavak o lektiri😘...
Daaaa, ali koliko je lepo kad se na te knjige gleda ne samo kao na književna dela, već i kao na svedočanstvo o nekoj epohi! Ja bih baš volela da smo tako učili istoriju, verovatno bih je bolje znala sad. 🤣 Kasnije sam, na fakultetu, uvidela koliko je to važno. Kad studiraš strane jezike, ne učiš samo jezik već i istoriju, književnost i kulturu tog naroda i učenju jezika pristupaš kroz sve to, tako da dobiješ neku celovitu sliku i stvarno ti postane jasno i logično zašto je nešto tako kao što jeste. Zato baš mislim da je važno čitati neka od tih dela sad jer se vratiš temeljima i osnovama koje zaboraviš, a utkane su u sve što inače konzumiraš od sadržaja.
I ja sam citao lektire redovno jer sam bio zainteresovan za knjige od malih nogu...bilo je i nekih koje me nisu toliko interesovale ali su mi sve nekako bile zanimljivije nego obicna``zadaca``, rado sam ih odradjivao...
Evgenije Onjegin se NE VRAĆA u Petrograd,nego dolazi u Moskvu u kojoj živi Tatjana...kao i kod Tolstoja pojavljuju se ove 3 sredine: St. Petersburg, selo i na kraju Moskva.
Najveći je Dostojevski, Braća Karamazovi, naravno, Tolstojev Rat i mir je remek- delo, a Onjegin je tip "suvišnog čoveka" i nije prazan, pogotovo ne posle Tatjane...
Braca Karamazovi, kao i Rat i mir, ne spadaju u skolsku lektiru.
@@dunjajovanic9235 Kad sam ja bila đak, jesu, a kao profesoru bilo mi je ostavljeno da se bira između Zločina i kazne i Karamazovih.
@@dunjajovanic9235 Karamazovi su bili lektira, pre rata, kad smo školu pohađali mi par dana mlađi od Biblije... 🤣 Bio je i Rati mir, i Tihi Don, i Ana Karenjina Ne u istoj godini, srećom :) Svaka godina u srednjoj je imala jedno od tih obimnih i bitnih dela
Doduše, slažem se ovo za Onjegina. On je baš lik o kom bi moglo da se priča i priča. A što se tiče Dostojevskog, da - on jeste najveći. Kod nas se čitao Zločin i kazna, verovatno jer je to njegovo delo koje bi sa relativnom lakoćom svako mogao da razume i shvati. A nisam htela njega da pominjem, između ostalog, jer planiram da jedan video bude samo o njegovim delima.
Ipak, mislim da je Ilijada značajnija i moćnija od Odiseje. Odiseja je možda zanimljivija, slikovitija, ali sve glavne ideje tog doba su napisane u Ilijadi. Odiseja je, na žalost, mnogo primerenija današnjoj prizemenoj podkulturi - filmovima.
Evgenije Onjegin mi je uvek bila omiljena knjiga i uvek me vuče da je čitam. Dok su se ljudi čudili i pitali a zašto baš to. Tako da mislim da je previše podcenjena među drugim lektirama koje se vode kao "knjige koje morate pročitati pre smrti"...
Nisam čitala svaku lektiru