Ja kada sam prevalila to što o sebi govori u trećem licu, baš sam uživala u ovakvom pristrasnom pogledu na Kiša. Iako je voditeljka sve vreme pokušavala da priči da formu, profesor se nije dao :D
Сведок сам да страст са којом Наш Професор Јерков говори о књижевности није ништа мања него што је била деведесетих кад смо слушали његова чувена предавања на Филолошком на којима смо стицали вештину умећа Читања суштине, чиме нас је трајно озрачио управо Професор Јерков на чему му неизмерно Хвала.
@@vredno_price Knjizevno-teorijske rasprave su kvazi-rasprave, kao i one u okviru estetike. Nista se tu ne moze opovrgnuti niti te rasprave imaju kognitivni (saznajno-teorijski) sadrzaj. To su Shattengedanken, kako je Frege govorio za stihove poezije, senke misli, imaju samo Sinn, ali ne i Bedeteutung, ne referiraju ni sta u stvarnosti. Pa tako navodi onaj cuveni primer u "Uber Sinn und Bedeutung" - "Odiseja usnulog iskrcase na Itaku", ta recenica ima samo fregeovski Sinn (smisao), ali nema bedeutung - referenciju, pa nema činjenica na koje ona referira. Stoga je ne mozete ni verfikovati ni falsifikovati. To su sve mahom estetičke rasprave koje samo imaju prividim kognitivno smislene rasprave, a zapravo nisu, sto su odavno pokazali i Frege, Rasel, Vitgenstajn, Karnap i mnogi drugi. Naravno, to ne znači da knjizevnost nema umetničko-estetsku vrednost, ali je korisno ne biti u zabludi takodje. Na primer, "Bečki krug", i Karnap pogotovo, kao jedan od najuticajnijih, su se ismevali Hajdegeru i ostalim kontinentalnim filozofima, jer su mislili da je to bukvalno pseudofilozofsko stivo koje je cisto kognitivno besmisleno smece, i to bas bukvalno tako, sto nam je profesor Jandric na Istoriji savremene analizičke filozofije eksplicitno isticao. Ta dela zapravo nisu ni tvrdjenja, asercije, nitu se recenice koje se tamo mogu procitati iskazi - istinosno funkcionalne recenice, logicki entiteti. Oni su to doslovno čitali i smejali se tome, to im je bilo kao neko zabavno stivo, dok to knjizevnici najcesce i kontinentalni filozofi citaju, i kao raspravljaju o tome, sto je jos smesnije, vidim da i profesor to vrednuje, pa mi je dodatno smesno, ali sta cete kad nema ozbiljne analitičke filozofije, onda ovakve papzjanije kole vode. Isto vazi i klasicne nemacke idealiste Hegela, Fihtea, Selinga, pa Nicea, itd. Nice jadni nije imao bukvalno ni jedan argument ni za sta, osim nekakve satire i cinizima, pa on kao cinicno proziva Kanta, a Kant nije do kolena doslovno, ne on nego svi oni zajedno.Nice i nije filozof, neko satiricar, kao i Volter i slicni. Kanta porediti sa njima i stavljati ih u bilo koji kontekst je uvreda za Kanta, koji je filozof par excellence, i ne treba ga svrstavati u klasicne nemacke idealiste, jer on to i nije, on je jedan od najznacajnijih u istoriji, samo njegova etika je naznacajnija eticka teorija u istoriji, a ove navedene i ostale slicne kada citate ne samo da nema nikakvih logickih kriterijuma, da su oni posvadjani sa logikom, nego nemaju nikakve argumente ni za sta, niti pisu jasno. I nije poenta da vi treba da procitate nesto pre toga da biste mogli da razumete, pa ce vam biti lakse i slicno, nisu ta dela teska po sebi, kao sto su teska Kantove kritike, nego je poenta da oni nikad nigde nista ne pisu jasno niti su se trudili da pisu. Jer kad pisete nejasno i ne iznositi nikakva opovrgljiva tvrdjenja, onda niko ne moze ni da vas opovrgne. Zato kad uzmete Raselov esej "O denotaciji" kao tipican primer analiticke filozofije ili Fregeov "Uber Sinn und Bedeutung" vi vidite sta je analiticka filozofija u najboljem mogucem smislu. Pa Rasel sam tekst pocinje recenicom "Pod denotacionog frazom podrazumevam svaki izraz tipa..., pa onda redom nabraja i objasnjava, plus logicka notacija i sve rigidnost i preciznost, a ovo kada citate vi ste bukvalno predmet manipulacije necije, jedna intelektualna prevara ili sarlatanstvo. Kako je lepo jedan veliki savremeni analiticki filozof Kit Fajn rekao kontinentalna filozofija je jedna najobicnija intelektualna prevara. Jos su Barkli i Lok pisali o jezickim zloupotrebama i manipulacijama kada reci koristiti da ne oznacavaju ideje, a pre njih Bekon, to su oni tzv. "idoli pijace". Kako kaze Rasel iskaz "Sadasnji kralj Francuske je celav" je lazan, ali i njegova negacija je lazna. Hegelovci koji vole sintezu bi verovatno zakljucili da nosi periku. Zakopao je Hegelovce i sve pseudofilozofsku kontinentalnu papazjaniju za sva vremena xaxax.
@@m.i.8390 Nema, nema, i ja kazem, bitno je da se bivstvuje bivstvujuce i kuju besmislene reči. ..."Filozofija jeste borba protiv začaranosti našeg razuma sredstvima nešeg jezika". "Ne treba verovati u stvari na osnovu reĉi, već treba proveravati reči na osnovu stvari; jer stvari ne postoje zbog reči, već reči postoje zbog stvari". "Vise vredi malo jasnih nego bezbroj nejasnih ideja". Možete tvoriti kreativne jezičke besmislice, što je Kant takođe isticao, kao sto je kritikovao bespotrebno kovanje reči koje se mnoze kao nekakav kancer, a sve oznacavaju isto, i na taj način imati nekakvo navodno bogatstvo znacenja, koje je najobicnija besmislica, što vam je u onim Hajdegerovim budalstinama najeksplicitnije uočljivo.
Divni i korisni razgovori, obrazovni, rasvjetljavajuci.Hvala Vam.
hvala vama
Iako volim da slušam ovog logoreičnog čoveka, ovo je u suštini bila jedna isprazna epizoda.
Ja kada sam prevalila to što o sebi govori u trećem licu, baš sam uživala u ovakvom pristrasnom pogledu na Kiša. Iako je voditeljka sve vreme pokušavala da priči da formu, profesor se nije dao :D
Чича Јерков једном месечно овако, као и професор Ломпар. 😁
За све нас који нисмо имали ту част да слушамо њихова предавања. Велики поздрав и за Вас.
@@giiiga hvala, gostovaće nadamo se još mnogo puta
Obojica sjajni i tužno što nisu u kontaktu a i na različitim stranama. Sjajni poznavaoci književnosti i patriote.
Сведок сам да страст са којом Наш Професор Јерков говори о књижевности није ништа мања него што је била деведесетих кад смо слушали његова чувена предавања на Филолошком на којима смо стицали вештину умећа Читања суштине, чиме нас је трајно озрачио управо Професор Јерков на чему му неизмерно Хвала.
@@nadacvetic7814 на страни су књижевности и то је овде једино важно.
Nadam se da ćete imati epizodu i o nekim delima Vladana Desnice uskoro. Lepo bi bilo pokriti sve veće srpske i jugoslovenske pisce, ali o tom potom.
@@invidusspectator3920 logično na proleće :)
Veliki pisac!
@ slažemo se
Ако блокаде потрају, могла би предавања из књижевности овде да се снимају 😊
@@ДушанМилијић mi smo spremni :)
Хвала на одличној емисији.
@@veljkovaricak3876 hvala vama na praćenju
Hvala ❤❤❤
@@draganapopovic6886 nema na čemu
Sledeći put o Pekiću🙏
@@branislavlackovic9849 verovatno
Izuzetan! Hvala vam
Mogao bih da slusam jerkova svaki dan
Jerkov Car!
❤
@@nenadmilenkovic-panic6079 daaaa
Divna priča!
Voleo bih da upoznam prof. Jerkova. Može li se?
@@sasatodorovic9012 proverite na fakultetu
Jedna od omiljenih ...
@@nemanja377 daaa
Ako dozvolite, kada prođu Pekić i Petrović, predlažem od srca i Davida Albaharija.
@@nenadmilenkovic-panic6079 svakako
Nerazgovetno je rekao ime pisca na kraju, pored Gorana Petrovića koga je naveo kao pisca koji je pisao pod uticajem Kiša ? Bora...?
Mislim da je mislio na Borivoja Adaševića.
Kiš je pre svega jugoslovenski pisac. Evropski. A ne srpski
Uh, možda najbolje književno delo na srpskohrvatskom jeziku.
@@kitanowitsch o tome se može raspravljati
@@vredno_price Knjizevno-teorijske rasprave su kvazi-rasprave, kao i one u okviru estetike. Nista se tu ne moze opovrgnuti niti te rasprave imaju kognitivni (saznajno-teorijski) sadrzaj. To su Shattengedanken, kako je Frege govorio za stihove poezije, senke misli, imaju samo Sinn, ali ne i Bedeteutung, ne referiraju ni sta u stvarnosti. Pa tako navodi onaj cuveni primer u "Uber Sinn und Bedeutung" - "Odiseja usnulog iskrcase na Itaku", ta recenica ima samo fregeovski Sinn (smisao), ali nema bedeutung - referenciju, pa nema činjenica na koje ona referira. Stoga je ne mozete ni verfikovati ni falsifikovati. To su sve mahom estetičke rasprave koje samo imaju prividim kognitivno smislene rasprave, a zapravo nisu, sto su odavno pokazali i Frege, Rasel, Vitgenstajn, Karnap i mnogi drugi. Naravno, to ne znači da knjizevnost nema umetničko-estetsku vrednost, ali je korisno ne biti u zabludi takodje. Na primer, "Bečki krug", i Karnap pogotovo, kao jedan od najuticajnijih, su se ismevali Hajdegeru i ostalim kontinentalnim filozofima, jer su mislili da je to bukvalno pseudofilozofsko stivo koje je cisto kognitivno besmisleno smece, i to bas bukvalno tako, sto nam je profesor Jandric na Istoriji savremene analizičke filozofije eksplicitno isticao. Ta dela zapravo nisu ni tvrdjenja, asercije, nitu se recenice koje se tamo mogu procitati iskazi - istinosno funkcionalne recenice, logicki entiteti. Oni su to doslovno čitali i smejali se tome, to im je bilo kao neko zabavno stivo, dok to knjizevnici najcesce i kontinentalni filozofi citaju, i kao raspravljaju o tome, sto je jos smesnije, vidim da i profesor to vrednuje, pa mi je dodatno smesno, ali sta cete kad nema ozbiljne analitičke filozofije, onda ovakve papzjanije kole vode. Isto vazi i klasicne nemacke idealiste Hegela, Fihtea, Selinga, pa Nicea, itd. Nice jadni nije imao bukvalno ni jedan argument ni za sta, osim nekakve satire i cinizima, pa on kao cinicno proziva Kanta, a Kant nije do kolena doslovno, ne on nego svi oni zajedno.Nice i nije filozof, neko satiricar, kao i Volter i slicni. Kanta porediti sa njima i stavljati ih u bilo koji kontekst je uvreda za Kanta, koji je filozof par excellence, i ne treba ga svrstavati u klasicne nemacke idealiste, jer on to i nije, on je jedan od najznacajnijih u istoriji, samo njegova etika je naznacajnija eticka teorija u istoriji, a ove navedene i ostale slicne kada citate ne samo da nema nikakvih logickih kriterijuma, da su oni posvadjani sa logikom, nego nemaju nikakve argumente ni za sta, niti pisu jasno. I nije poenta da vi treba da procitate nesto pre toga da biste mogli da razumete, pa ce vam biti lakse i slicno, nisu ta dela teska po sebi, kao sto su teska Kantove kritike, nego je poenta da oni nikad nigde nista ne pisu jasno niti su se trudili da pisu. Jer kad pisete nejasno i ne iznositi nikakva opovrgljiva tvrdjenja, onda niko ne moze ni da vas opovrgne. Zato kad uzmete Raselov esej "O denotaciji" kao tipican primer analiticke filozofije ili Fregeov "Uber Sinn und Bedeutung" vi vidite sta je analiticka filozofija u najboljem mogucem smislu. Pa Rasel sam tekst pocinje recenicom "Pod denotacionog frazom podrazumevam svaki izraz tipa..., pa onda redom nabraja i objasnjava, plus logicka notacija i sve rigidnost i preciznost, a ovo kada citate vi ste bukvalno predmet manipulacije necije, jedna intelektualna prevara ili sarlatanstvo. Kako je lepo jedan veliki savremeni analiticki filozof Kit Fajn rekao kontinentalna filozofija je jedna najobicnija intelektualna prevara. Jos su Barkli i Lok pisali o jezickim zloupotrebama i manipulacijama kada reci koristiti da ne oznacavaju ideje, a pre njih Bekon, to su oni tzv. "idoli pijace". Kako kaze Rasel iskaz "Sadasnji kralj Francuske je celav" je lazan, ali i njegova negacija je lazna. Hegelovci koji vole sintezu bi verovatno zakljucili da nosi periku. Zakopao je Hegelovce i sve pseudofilozofsku kontinentalnu papazjaniju za sva vremena xaxax.
Nema šanse...
@ ozb
@@m.i.8390 Nema, nema, i ja kazem, bitno je da se bivstvuje bivstvujuce i kuju besmislene reči. ..."Filozofija jeste borba protiv začaranosti našeg razuma sredstvima nešeg jezika". "Ne treba verovati u stvari na osnovu reĉi, već treba proveravati reči na osnovu stvari; jer stvari ne postoje zbog reči, već reči postoje zbog stvari". "Vise vredi malo jasnih nego bezbroj nejasnih ideja".
Možete tvoriti kreativne jezičke besmislice, što je Kant takođe isticao, kao sto je kritikovao bespotrebno kovanje reči koje se mnoze kao nekakav kancer, a sve oznacavaju isto, i na taj način imati nekakvo navodno bogatstvo znacenja, koje je najobicnija besmislica, što vam je u onim Hajdegerovim budalstinama najeksplicitnije uočljivo.
👏👏👏👏👏💙💙., hvala vama.