Приче из незаборава - „Вечан је само Господ Бог", у манастиру Лепенац, протојереј Милан Костић

Поділитися
Вставка
  • Опубліковано 30 жов 2024
  • У непосредној близини пута Крушевац-Брус, на десној обали много пута опеване реке Расине, налази се манастир Лепенац, посвећен Светом Архиђакону Стефану. Припада Моравској градитељској школи и спада међу највеће манастире свога времена. Крај у коме се налази светиња, представљао је у XV веку, у време настанка, важно место за српску деспотовину. Како са војничке, а оно још више са духовне тачке. Према материјалу и начину зидања, закључује се да је црква зидана у два периода. Започета је веома смишљено, као једна од најлепших грађевина моравског стила, али је изградња прекинута на висини од око три метра највероватније због смрти ктитора и несрећних прилика које су наишле. Касније је завршен, али са скромнијим уметничким и материјалним могућностима. Остаци нејасних површина фресака показују да је унутрашњост била и живописана. До манастира данас воде два пута. Један који је краћи, али се до њега не може аутом и више подсећа на некакву пречицу и један који је дужи, али који зна услед обилних киша да постане слабо проходан путничком аутомобилу. Оно што је слично код оба правца је то да су доста слабо обележени и означени. Красота и монументалност светиње позива вернике и знатижељне људе да нађу пут. У разговору са протојерејем Миланом Костићем сазнали смо пуно о животу манастира и верног народа данас. Грађевина је доспела до савременог доба веома оштећена, али се ипак могао реконструисати њен првобитни изглед што је и учињено у периоду од 1968. до 1973. године. Услед поратних прилика у Југославији и национализације, данас манастир и његов настојатељ јеромонах Серафим живе доста скромно и у оскудним условима. Љубављу и пожртвовањем Преосвећеног Епископа крушевачког Господина Давида, све већег броја мештана и људи добре воље из разних крајева светиња се обнавља и живи у жељи да испуни речи које смо чули од оца Милана који је рекао: „Вечан је само Господ Бог."
    Аутор и водитељ: Сава Самарџић

КОМЕНТАРІ •