Kuća nauke: Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu

Početak visokoškolske nastave i naučnog rada u oblasti Fizike i meteorologije može se povezati sa formiranjem Univerziteta u Beogradu.
Fizika se predaje od samog početka rada Liceja i bila je osmišljena kao predmet na drugoj godini, tako da je prvo predavanje održano 10. oktobra 1839. godine, zbog čega se taj dan na Fizičkom fakultetu slavi kao dan Fakulteta. Prvi predavač fizike je bio filosof Konstantin Branković, a zatim Antonije Arnot Arnovljev, Jovan Rajić, Georgije Mušicki, Janko Šafarik i dr Vuk Marinković.
Godine 1863. Licej prerasta u Veliku školu sa tri fakulteta. Jedan od ovih fakulteta, Filozofski, obuhvatao je pored filoloških, filozofskih i istorijskih predmeta i predmete iz matematike i prirodnih nauka, uključujući i fiziku. Od tada se fizika u Srbiji razvijala prateći neverovatno brz i zanimljiv razvoj ove nauke u svetu. Od 1873. godine preciziraju se nastavni planovi na Filozofskom fakultetu, koji se deli na dva odseka, od kojih Prirodnomatematički odsek obuhvata matematiku i predmete do tada uvedenih prirodnih nauka, među kojima je i fizika. Već 1896. godine izvršena je podela Filozofskog fakulteta na četiri odseka, kojim se iz Prirodnomatematičkog odseka izdvaja poseban Matematičko-fizički odsek, koji pored predmeta ove dve oblasti nauke, obuhvata astronomiju i meteorologiju. Potom slede brojne reorganizacije, formiranja novih predmeta, katedri, sve do 1995. godine kada Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu postaje samstalna obrazovno-naučna ustanova.
Fizički fakultet je danas prestižna visoko obrazovna ustanova i naučno istraživačka organizacija na Beogradskom univerzitetu. To se ogleda u tome što su diplome svih studijskih programa ovog Fakulteta odlična ulaznica za obrazovne i naučne institucije u zemlji i svetu, a zanimljiv je i podatatak da danas nema nezaposlenih fizičara.
U emisiji učestvuju profesori sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Begradu: prof. dr Jablan Dojčilović, dekan; akademik Milan Damjanović, Centar za kvantnu fiziku; prof. dr Voja Radovanović, prodekan za nauku; prof. dr Petar Adžić, rukovodilac srpskog CMS tima i predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om; prof. dr Milorad Kuraica, Grupa za fiziku i tehnologiju plazme; prof. dr Rastko Vasilić, Grupa za primenjenu fiziku i nauku o materijalima i prof. dr Vladimir Đurđervić, pomoćnik direktora Instituta za meteorologiju.
Urednica i scenaristkinja je Olivera Kosić, voditeljka Dragana Daničić, izvršna producentkinja Svetlana Bandić, spikerski tekst čitala Vesna Radosavljević, snimatelj Milan Stanić, pomoćnik snimatelja Milan Mihajlović, tonski snimatelj Slaviša Petrović, rasvetljivač Zoran Đorđević, grafički dizajneri Valentina Danilović, Bojana Opačić i Ana Petrović, muzički urednik Ljubiša Srećković, tonska obrada Srđan Filipović, montažeri Zoran Popović i Miša Jeftić, rediteljka Milica Mitrović.
Label and copyright: Radio televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

[@saks0028]

Da li možete da spomenete ili napravite video za Filološki fakultet?

[@brankozivlak3291]

Oduševio sam se izlaganjem prof. dr Voje Radovanovića. “Mi fizičari ne volimo kada se susrećemo sa beskonačnosti”. Nažalost neki na zapadu su se proslavili sa singularitetom i beskonačnoću a ta moda je zahvatila i neke kod nas. Ali oni i nisu fizičari nego marketinški stručnjaci.