Відео

Хвала.

Хвала Вам. Срећно. 🤞

Веровали или не? Ако имате 100 динара, то је то. 👍

Drago mi je da sam Vam pomogao. Nastavite da radite. Nemojte da postavljate preniske ciljeve. I ne učite za prolazak već za znanje. Sve najbolje.👍

Поштовани, постоји детаљни аналитички контни оквир где су конта растављена на више од три цифре. Видим да се Ваш контни оквир не поклапа са оним којим ми примењујемо. Суштина је да се углавном на 9 завршавају корективна конта 1329 разлика у цени, 132 роба. 134 роба у продавници 1349 РУЦ у продавници. Он се углавном штампа и продаје као књига. Имам пример за вас како је растављен конто постројења и опрема www.dropbox.com/scl/fi/scizcuhtoyk7zlkkl5xmx/Screenshot_2023-12-11-17-40-02-70.jpg?rlkey=xl96rvj5p8mlkydrzizl7hruw&dl=0 Надам се да сам био од помоћи. Ако сте тражили неко правило, мислим да то нећете наћи. Поздрав.

Nema na čemu. Drago mi je da Vam je značilo. Hvala na podršci.

Хвала.

Bruda, bolje od toga ne umem. Moraćeš da potražiš pomoć na drugom mestu.

Па исправно је и једно и друго. Репо трансакције нису ништа друго него кредити који као залог имају ХОВ. Она је основна каматна стопа по којој се пословне банке задужују или пласирају вишак средстава код НБС. На основу референтне каматне стопе одређују се све остале. На референтну стопу + - одређена стопа у зависности да ли су депозити или кредити. Погледајте више на снимку НБС ua-cam.com/video/ae99Qyvjiss/v-deo.html. Надам се да сам помогао. Ако не иде јавите се.

@@ekonomijaukarantinu Hvala na odgovoru. Zanimalo me je i da li referentna kamatna stopa predstavlja kamatnu stopu koju centralna banka placa ili koju naplacuje, ali iz ovoga zakljucujem da se odnosi na obe situacije. Kada centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama tada referentna stopa predstavlja stopu koju ona naplacuje, a kada poslovne banke odluce da plasiraju visak sredstava kod centralne banke tada centralna banka isplacuje referentnu stopu poslovnim bankama. Hvala jos jednom.

@@petar5688 Тако је. Она представља основу и на њу додају или одузимају каматну маржу. Нешто слично као пословне банке. Само, како кажу, разлику у камати, ка вид добитка, уплаћују на рачун државе. Поздрав, Петре.

И још нешто. Репо трансакције схвати као краткорочну позајмицу за ликвидност. Банка заложи ХОВ за новац, по условом да им те хартије врате, а они њима новац. Наравно опет разлика у камати.

@@ekonomijaukarantinu Kad kazete da na nju oduzimaju i dodaju kamatnu marzu, na sta tacno mislite? Da li koriste razlicite kamate kad pozajmljuju novac i kad poslovne banke deponuju novac kod njih (tj. kod NBS) ili se to odnosi na nesto drugo?

Хвала.

Хвала.

U pravu ste. A i niste. Bogatstvo naroda je skraćeni naziv za An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations ili skraćeno The wealth of nation. Hvala na komentaru. Naučismo nešto novo. Pozdrav. 😊

Драга Милице, Вероватно је то предавање са претходног часа које нисам снимио. Много ми значи ваша подршка. Потрудићу се да избацим више снимака на ову тему. Драго ми је да могу да помогнем и да овај труд није узалуд.

@@ekonomijaukarantinu naprotiv! Svaka čast! Hvala na brzom odgovoru.

Хвала Вама на подршци.

Marža se računa procentnim računom niže 100. Šta to znači? To znači da nabavnu vrednost pomnožimo sa procentom marže i podelite sa 100 minus procenat marže. U prevodu, formula se razlikuje u odnosu na ruc po tome što u imeniocu ne pišemo 100, nego 100-marža. Pozdrav.

@@ekonomijaukarantinu Hvala puno!

Hvala puno na detaljnom objašnjenju i predivnom komentaru. Drago mi je da bar malo mogu da približim ekonomiju budućim generacijama i da ih u ovom vremenu, koliko je moguće, usmerim na budućnost. A to je definitivno ekonomija. Veliki pozdrav.

Хвала Вам пуно. Драго ми је да Вам се свиђа.

Морао сам због ученика. Сад су све маске пале. А маска не утиче на знање и интелигенцију. Без бриге.

Можда једнога дана преснимам. Хвала на коментару. Много је рада и труда уложено, не знам дал' више имам толико храбрости и снаге. Али... Можда једног дана. Данас деца гледају моја предавања уживо на часовима, без маске.

Drago mi je da mogu da pomognem. Srećno!

Петре, дефинитивно се односи на просечан број пута. Покушаћу да објасним. Сви поменути коефицијенти убрајају се у рациа активности. Коефицијент обрта добављача односи се у ствари на просечну дужину временског периода дуговања добављача за који се врши плаћање према њима и добија се када се укупне годишње набавке на кредит поделе са просечним салдом добављача (ако ти је лакше колико динара набавке на кредит иде на један динар неплаћених обавеза према добављачима). Просечно време плаћања добављачима добија се када се 365 или 360 (као број дана у години) подели са коефицијентом обрта добављача. Исто важи и за купце. Коефицијент обрта купаца је ПРОСЕЧНО време потраживања од купаца. Код КО купаца нето приход од продаје делимо са просечним салдом купаца ( или колико се на сваки динар неплаћених потраживања остварује нето укупног прихода, само читај формулу). Коефицијент обрта залиха добија се као однос цене коштања реализованих залиха и просечних залиха. Помоћу трајања обрта добијаш колико су се просечно дана залихе задржавале у складишту. Све позиције проналазиш у финансијским извештајима. Надам се да те нисам збунио. П.С. одговорио сам и на претходни коментар.

@@ekonomijaukarantinu Hvala puno na detaljnom odgovoru, imam jos jedno pitanje ako nije problem. Nije mi jasno zasto se kod izvestaja o tokovima gotovine amortizacija posmatra kao izvor sredstava. Razumem da ona ne izaziva odliv gotovine ali mi opet nije jasno kako je ona izvor ako amortizacija generalno predstavlja trosak.

@@petar5688 Ево како бих ја то објаснио. Амортизација као трошак основних средстава није праћена новчаним одливом, што значи да смо некад купили основно средство а сада евидентирамо трошкове. Е у томе је цака. Ако ја евидентирам трошкове ја ћу смањити добитак. Смањењем добитка смањује се и основица за порез. Што значи да сам уштедео. И ето зашто је извор.

@@ekonomijaukarantinu Okej hvala puno.

Распитао сам се код колегиница у вези књижења. Кажу да не постоји посебна позиција за евиденцију трајних обртних средстава. Више је појам везан за финансијску анализу. Трајна обртна средства (ТОС)представљају средства која су дугорочно везана за процес производње (више од једне године). Нешто отприлике као карактеристика основних средстава. Добијају се када се као разлика између обртних средстава (потраживања, залихе, готовина) и извора обртних средстава. Пример: трајна обрта средства су она обртна средства које предузећа ангажује за годину дана код максималног коришћења капацитета. Или да лакше разумеш, ТОС су обртна средства која се финансирају из дугорочних извора. Надам се да ће то ово помоћи.

@@ekonomijaukarantinu Pomoglo je, hvala Vam.

Трудим се. Плашим се критика. 😉

Hvala na komentaru. Znam da u ranijem Zakonu o preduzećima, sada Zakonu o privrednim društvima, stajalo je izričito da u društvima kapitala mogu biti u stvarima, pravu i novcu izraženi novčano ali nikako u radu i uslugama. Međutim, u novom Zakonu o privrednim društvima piše da za sva društva mogu biti novčani i ne novčani. Pa je zbog toga tumačenje tako. U udžbenicima, koji su pisani po starom, piše kao što Vi kažete. U novom Zakonu se rad i usluge ne pominju, osim novčani i nenovčani. Nadam ste da ste zadovoljni odgovorom.

Mada, koliko pravnika toliko tumačenja. U svakom slučaju proveriću sa koleginicama pravnicama. Hvala još jednom.

Hvala Aco. Skoro sam video društvo i pitao za tebe.

Član 93 Ortačko društvo je društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva.

Zakon je zakon.

@@ekonomijaukarantinu jasno, ali vi pricate o d.o.o.

@@cocacola55 ako sam to rekao za DOO onda ste 100% u pravu. Naravno da može da osnuje i jedno lice. U svakom slučaju hvala na komentaru. ua-cam.com/video/W8eU5jzf8lM/v-deo.html

Поздрав капетане.

Хвала Вам. Погледајте сајт, ekonomijaukarantinu.in.rs, све ово, само са много више материјала.

Биће нових и квалитетнијих видеа. Тренутно сам преокупиран израдом сајта. Биће скоро и први снимак без маске. Коначно. Посетите сајт ekonomijaukarantinu.in.rs.rs

Hvala Vam. Drago mi je da Vam je pomoglo.

Ја ти дадох, а ти доби један.

@nikolaisailovic7766 Овако нешто просто ко пасуљ за петицу??? Ха ха ха..Ово је за двојку.

Pozdrav Bojdo. Evo šta ja mislim. To je vreme kada je Grčka bila u velikoj krizi. Ne znam kad nisu. Nemačka je profitirala tako što je pozajmljenim kapitalom po značajno nižim stopama kreditirala Grčku, po značajno višim stopama. S obzirom da je u to vreme ulaganje u Grčki kapital bilo rizično, bile su i veće kamatne stope. U prevodu, zarada na tuđoj muci. Nadam se da ste zadovoljni datim objašnjenjem.

@@ekonomijaukarantinu Jesam. U pravu ste, spominje se i Grcka. A možete li mi reći, vidim da se sada kapital iz Evrope seli u SAD, je li to znači da će dolar rasti zbog privila kapitala a evro slabiti? Još jedno pitanje, šta Ameri rade sa tim kapitalom koji sada dobiju emitiranjem obveznica? Pokrivaju deficit ili?

@@bojdo7187 S obzirom na trenutnu situaciju u svetu, teško je to predvideti. Trebalo bi da je tako. A šta rade sa kapitalom. S obzirom na finansiranje rata, a i postojanjem stalnog deficita u budžetu, mislim da neće biti teško da mu pronađu namenu. Možete da pogledate šta se desilo sa Detroitom, kao jednim od najrazvijenijih gradova. Automobilska industrija se preselila u Meksiko. Što je i normalno. Kapital ide tamo gde je veća profitna stopa. Ne zanimaju ga nacionalni interesi. Posebno ako je u privatnom vlasništvu.

Драго ми је.