Відео

Bravo❤

*Henry Opasan

Jedva čekam ovaj film

Too bato

Predobra pesma ne obaziri se na hejt komentare

Smrade fabricki

Dve cimerke su se dogovorile da ce prizivati duhove jer im je bilo dosadno . Kada su to uradile jednu je pocela boliti glava, a ova druga je otisla na neki party. Kada je izasla iz sobe , na ulicu primetila je da je zaboravila novcanik te se vratila kuci da ga uzme…Kada je usla u sobu mislila je da njena cimerka spava te nije upalila svetlo da je ne bi probudila… Kada se vratila sa party-a docekala ju je policija oko kuce…. Usla je u sobu da vidi sta se desilo….Na zidu je krvlju bilo napisano “Je li ti drago sto nisi upalila svetlo?” Jedina osoba koja je bila sumljivac policiji je bila Ona! Pocinitelj nikada nije pronadjen …….

U jednom malom gradu je živio mladi bračni par, Marko i Ivona sa svojim petogodišnjim sinom Nikolom. Oni su često odlazili vikendom u svoju vikendicu na jezeru. Jednom Ivona nije mogla ići, pa su otišli sami Marko i njegov sin. Marko je malo previše popio i nije ni primijetio da se njegov sin utapa u jezeru. Kada je primijetio da nema njegovog sina, brzo je došao k sebi i odmah ga počeo tražiti. Kada je pogledao u jezero, vidio je beživotno tijelo njegova sina kako pluta po jezeru. Pokušao ga spasiti, ali više nije ništa mogao. Kada je to doznala njegova žena, ona ga je zauvijek krivila za to. On je rekao da on nije ništa mogao učiniti i da ne može njega kriviti za tu nesreću. Njih dvoje više nisu mogli ostati u svom gradu, zbog toga što je tu bilo previše uspomena na sina, pa su se odlučili preseliti u drugi grad, Ličku Rječinu. Prodali su svoju staru kuću i vikendicu i kupili su jednu kuću u Ličkoj Rječini. Nedugo nakon useljenja, često ih je noćima budio dječji plač. Ali nikako nisu uspjeli saznati odakle dopire taj plač. Kada bi krenuli da čuju odakle dolazi plač, on je brzo prestao. Oni su nastavili spavati. Mislili su da netko od susjeda ima dijete, i da ih njegov plač budi. Nakon nekoliko dana kada im je to postalo već čudno, pitali su sve susjede da li imaju dijete ili da li čuju plač, ali nitko od susjeda nije imao dijete, a nisu ni čuli plač. Jedne noći probudila se samo Ivona i ona se digla iz kreveta da vidi odakle taj plač dolazi, ali ovaj put nije prestajao brzo. Zvuk plača je vodio Ivonu do jedne male sobice na tavanu. Kada je otvorila vrata od sobe, u sobi je vidjela samo sjenu jednog djeteta. Ivona je upitala dijete zašto plače, a dijete je počelo glasnije plakati, a nakon toga počelo nešto nerazumno govoriti. To je postajalo sve glasnije i glasnije i već se moglo razumjeti da je dijete reklo: ”Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv!” Kada je Ivona to čula, a već je sama krivila Marka za sinovu smrt, potpuno je izgubila kontrolu nad sobom i otišla je u kuhinju. Uzela je nož i otišla kod muža u sobu i počela ga je bosti nožem i vikala: ”Ovo je za Nikolu!!!” Kada je Ivona vidjela što je učinila, znala je ne smije zvati policiju, jer bi ju sigurno osudili za ubojstvo. Odvukla je njegovo tijelo u podrum, izbacila svu hranu iz zamrzivača i stavila je njegovo tijelo unutra. Počistila je svu krv u kući. Sljedeći dan je rekla susjedima da je Marko otišao poslovno iz grada. Sljedeću noć je ponovno čula dječji plač i ponovno otišla gore. Tamo je opet vidjela sjenu djeteta i ponovno je čula: ” Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! ” Sada joj nije bilo jasno što sada dijete hoće. Ona je rekla: ”Osvetila sam se za tvoju smrt, što sada hoćeš da učinim?”. Dijete je odgovorilo: ”Učini mu ono što je on učinio meni.” Ivoni nije bilo jasno što treba učiniti. Sljedeći dan dok je razgovarala sa susjedom saznala je da su bivši stanari imali dijete koje je nestalo i nikad nije pronađeno. Ako ju zanima više o tome, trebala bi pitati bivše stanare. Rekla joj gdje oni žive. Ivona je odmah otišla kod njih i pitala ih što je bilo s djetetom, na što su oni odgovorili da ni oni ne znaju. Rekli su da ga je policija tražila godinu dana ali ga nije uspjela pronaći. Ivona im nije vjerovala, pa se malo propitala kod susjeda. Oni su rekli da je otac često tukao dijete i zatvarao ga u sobu na tavanu. Majka je uvijek bila protiv toga, ali je on i nju tukao, pa se ona nije smjela previše buniti. I rekli su još da se govori da je otac ubio dijete. Ivona je sljedeću noć otišla gore u sobu i pitala dijete što treba učiniti. Dijete je samo govorilo: ”Ruže u dvorištu. Ruže u dvorištu. Ruže u dvorištu.” Sljedeće jutro Ivona je otišla u dvorište do ruža i tamo je sve izgledalo normalno, a onda je počela kopati kod ruža i našla je kosti. Odmah je posumnjala da su to kosti djeteta. Odnijela je kosti odmah policiji. Policija je otkrila da su to kosti nestalog djeteta. Policija je odmah uhitila majku i oca djeteta. Ivona je otišla na tavan u sobu i dijete joj je samo reklo: ”Sada sam slobodan. Hvala.” Nakon što je to rekao nastala je jaka bijela svjetlost u sobi i kada je nestala, soba je izgledala potpuno normalno. Nakon što joj je umrlo dijete i nakon što je ubila svoga muža bez pravog razloga bila je u prevelikoj depresiji i uzela je onaj nož s kojim je ubila muža i počinila samoubojstvo. Sljedećeg jutra stražari su pronašli u ćeliji oca djeteta očevo beživotno tijelo s veoma bolnim izrazom lica. Mrtvozornik je otkrio da je umro od nedostatka kisika, baš kao da je sahranjen u zemlju živ. Majka je puštena iz zatvora zbog nedostatka dokaza protiv nje. Policija je pronašla tijela Marka i Ivone u kući. Kuća je poslije prodana nekom mladom bračnom paru.

JEDNE VECERI JEDAN DECKO IZADJE U GRAD SAM,NA JEDNO PICE,I VIDI JEDNU DJEVOJKU U BIJELOJ HALJINI…ODLUCI DA JOJ PRIDJE…I TAKO SU SE ONI ZEZALI I PILI CRNO VINO,DOK ODJEDNOM ON IZNENADA GURNE CASU I VINO SE PROSPE PO NJENOJ HALJINI..ONA GA ZAMOLI DA JE POVEZE KUCI,I DA JE SACEKA ISPRED DOK SE PRESVUCE.TAKO I BUDE,ODVEZE ON NJU,I CEKAO POLA SATA..SAT,SAT IPO…I ODLUCI DA IPAK POZVONI I DA VIDI ZASTO NE SILAZI…VRATA MU OTVORI NEKI STARAC, I KADA ON ZAPITA ZA IME CURE,STARAC MU ZAPANJEN ODGOVORI DA JE TO IME NJEGOVE CERKE KOJA JE UMRLA JOS PROSLE GODINE..NARAVNO DECKO NIJE POVJEROVAO..STARAC MU POKAZE SLIKU…..BILA JE TO ONA..ALI MALI I DALJE NIJE VJEROVAO, I USPUT MU OBJASNI STA SE DOGODILO,DA JE NAIME PROSUO VINO PO BIJELOJ HALJINI U KOJOJ JE BILA.. STARAC GA JE SAMO GLEDAO…..NJEGOVA KCER JE BILA SAHRANJENA U VJENCANICI KOJU JE KUPILA PRIJE SVOJE SMRTI,NADAJUCI SE USKORO VJENCANJU SA SVOJIM DECKOM KOJEG JE MNOGO VOLJELA…. NI OVO NIJE UVJERILO MOMKA,KOJI JE ZATRAZIO EKSHUMACIJU… KAD SU OTVORILI GROB…NA NJENOJ HALJINI BILA JE VELIKA CRVENA MRLJA……

Jedne veceri sam odlucila da pogledam horor fiim. Radnja se desavala u malom selu van civilizacije, u kom se pojavio serijski ubica koji svoje zrtve gazi automobilom. Horori me inace ne plase, pa sam posle filma opusteno otisla na spavanje. Sutradan sam izasla sa drustvom. Nasli smo se na glavnom trgu i krenuli u omiljeni kafic. Trebalo je samo da prdjemo ulicu na kojoj nije bilo ni jednog automobila. Dok su oni prelazili, ja sam stajala na trotoaru i gledala niz ulicu. Samo sto sam napravila prvi korak, ni od kuda i pregazio sve moje prijatelje! Sve se desilo u delicu sekunde. Stajala sam sirom otvorenih ociju, slomljena i izbezumljena. Dunuo je hladan povetarac, a oci su mi se napunile suzama. Kleknula sam i nepomicno gledala u jednu tacku. A onda je neko dotrcao, stao ispred mene, zagledao mi se u oci, zamahnuo rukom i udario me toliko sanzno da sam se trgla. Bio je to moj brat, koji me je samarom probudio iz nocne more zbog koje sam glasno buncala. Posle tako ruznog sna odlucila sam da izbegavam horore. A onda sam se setila da imam dogovor sa prijateljima. Krenuli smo zajedno u piseriju, stigli do ulice koju smo trebali da predjemo bez automobila na vidiku…

Te veceri sam se sama vracala kuci. Zivim daleko, a duz puta prema mojoj kuci skoro sve ulice su neosvetljene i mracne, a tu je i jedna mala suma. Bilo je toplo vece i nije bio prvi put da sama idem tuda, ali ovo, prilikom sam se osecala drugacije . Sto sam se vise priblizavala toj sumi pocela je da me hvata jeza, oko mene nigde nikog , samo mrak i tisina. Bivalo je sve hladnije. Dok sam vadila jaknu iz torbe, zacula sam neke glasove. Okrenula sam se, ali nije bilo nikoga. Glasovi su postajali sve glasniji, ali jos uvek nisam mogla dobro da cujem sta govore. Ponavljala sam u sebi: „ Idi odavde sto brze mozes, trci!” Ali nesto me je vuklo ka tom mestu… Pocela sam da trcim ka glasovima. Pred ocima mi je bila samo mracna suma obasjana mesecinom. Odjednom je neko tiho saputanje pocelo da me okruzuje, sve vise i vise. Mracne figure kretale su se brzo oko mene. Srce je pocelo snazno da mi udara i zavrtelo mi se u glavi. Te figure su bile veoma visoke , imale su crne kapuljace, i lice im je bilo crno, bez usta i nosa, a njihove crvene oci su me gledale neprekidno. Osetila sam da gubim tlo pod nogama i pala na hladnu sumsku zemlju. Sledeca stvar koje se secam je moja soba, jos uvek pomalo mutna. Roditelju i prijatelji bili su oko mog kreveta, zabrinutih lica. Tesko mi je bil od govorim, ali sam ipak uspela da pitam: „Sta se desilo?”. Mama mi je odgovorila: „Sinoc, od trenutka kada si mi javila da dolazis kuci, proslo je 4 sata, a tebe nije bilo, Tata i ja smo se zabrinuli posto nam je komsija rekao da je cuo glasove u sumi… Brzo smo krenuli da te trazimo i nasli te kako lezis na zemlji sva prljava i izgrebana. Na putu do kuce stalno si ponavljala: „Znam ko ste vi, vi ste ljudi senke..” Pomislili su da je sve od pada, ali jos im nije jasno sta mi se desilo. Najgore od svega je sto se svaki put kad je pun mesec desi isti slucaj slican mom, samo sto tih ljudi vise nema. Jos uvek se ne zna sta se sa njima desilo. A ja se nicega ne secam, mozda je to i najbolje. Da nikad i ne saznam ko su bili ti ljudi senke!

Bila je noć u Ličkoj Rječini. U blizini nije bilo ni žive duše. Obitelj Maričić se selila u jednu staru, napuštenu kuću gdje je živio starac Petrović dok mu nije izvađena kralježnica i glava spržena u mikrovalnoj pećnici. To je bilo najgore ubojstvo koje je čovječanstvo ikad vidjelo. Taj strašan zločin je počinio njegov sin Tihomir. To ubojstvo je stvarno potreslo zajednicu. Stari Petrović je stvarno volio svog sina. Branio je svog sina kada je činio mala vandalska djela protiv drugih članova zajednice. Tihomir je imao stalno problema, a njegov otac mu je uvijek pomagao. To ubojstvo je bilo tako neočekivano. Njegov otac mu je bio jedini prijatelj. Vratimo se sada obitelji Maričić koja se uselila u njihovu kuću. To je bila jedna obična obitelj. Ante i Ana su imali dvoje djece, petnaestogodišnju Mariju i desetogodišnjeg Marka. Djeca su upalila televizor kojeg je otac tek donio iz kombija. Nije bilo ništa pametno na programu pa su stavili na vijesti. U vijestima su čuli sljedeće: „Večerašnja glavna vijest je da je Tihomir Petrović pobjegao iz psihijatrijske bolnice. Da vas podsjetimo, Tihomir Petrović je ubio svoga oca tako da je izvadio njegovu kralježnicu, odsjekao mu glavu i spržio je u mikrovalnoj pećnici. Policija strahuje da bi se mogao vratiti u svoj rodni grad, Ličku Rječinu. To je posebno upozorenje svim ljudima s tog područja da budu na posebnom oprezu. Nemojte otvarati vrata strancima. Policija ulaže sve moguće napore da uhite najokrutnijega ubojicu. On može biti naoružan i opasan.” „O čemu su to govorili?”, pitao je otac. „Ma ništa posebno. Samo još jedan zatvorenik je pobjegao i policija želi da svi budu na oprezu.” Odgovorila je Marija, koja nije željela propustiti nijedan trenutak TV showa koji je slijedio na TV-u. Ante je bio više zabrinut zbog vijesti i želio je biti na oprezu, ali nije želio plašiti djecu. „Ana!”, viknuo je Ante, „dođi u kuću. „Šta? Još imamo jedan cijeli kamion stvari za unijeti unutra.”, prigovarala je Ana. „Ne sada, dušo. Samo uđi unutra da mogu zaključati i pomozi mi provjeriti da su svi prozori i vrata zaključani.”, rekao je Ante. „Šta se događa s tobom?”, upitala ga je Ana zbunjena njegovim ponašanjem. „Ubojica je pobjegao iz zatvora. Policija misli da bi mogao doći ovdje u Ličku Rječinu.”, objasnio je Ante. Tek kad su provjerili sve brave, čuli su jedan glas. „On dolazi kod vas”, upozorio ih je glas. „Vi……..vi ćete umrijeti.” „Tko si ti? Tko je u kući? Tko će doći kod nas?“, ispitivao je Ante dok je pretraživao sobe da nađe uljeza. Obitelj se držala zajedno na kauču i gledali su prozore i vrata, bojali su se da su im životi u opasnosti. Ali nisu mogli zvati policiju i reći im da ih je duh upozorio da će ih netko ubiti. Točno kad je sat označio ponoć, čuo se zvuk otvaranja glavnih ulaznih vrata. Obitelj se zagrlila zajedno kad je zvuk koraka postajao sve glasniji i glasniji, kako se približavao sobi u kojoj su sjedili njih četvero. Ante je uzeo bejzbolsku palicu. Čekao je pred vratima da uđe uljez u sobu. Odjednom su se ugasila svjetla i Marija je vrisnula. Kada su se svjetla upalila, ubojica se pojavio pred njima. „Gdje je Marija, ona je nestala”, viknuo je Ante. Njezina majka je počelo odmah plakati. „Tko si ti”, upitaše ga Ante. „Zašto, ja sam Tihomir.”, smijao se zlobno, vidjevši koliki je strah prouzročio kod obitelji Maričić. „Gdje je naša kćer? Dati ćemo ti sve što želiš ako nam vratiš našu kćer.“, jecala je Ana. „Vi hoćete vidjeti svoju kćer ponovno?“, smijao se Tihomir. „Pa, pogledajte.“ Tihomir je pokazao na strop i Ana je vrisnula. Tamo je bila zavezano Marijino beživotno tijelo sa 13 čvorova. „Svi mi moramo jednom otići“, rekao je Tihomir i nestao. „Pokušao sam vas upozoriti, ali vi niste slušali“, rekao je onaj stari glas. „Bježite dok još možete, on će se vratiti.“ Ante se uspaničio i nije ga bilo briga što drugi misle i počeo je vikati: „Marko, Ana idemo odavde!!“ Ponovno su se ugasila svjetla i čuo se krik njegove žene. „Ana“, viknuo je Ante. Kada su se svjetla upalila, Ane više nije bilo. Tihomir ju je odvukao u šumu gdje je bio stroj koji služi za rezanje grana i drva. Bez oklijevanja, Tihomir je stavio Anu u stroj i upalio ga. Dijelovi kostiju i krv frcali su okolo mjesta gdje je Ana bila živa izrezana. On je stajao tamo i gledao taj prizor kao da gleda neku izvedbu komedije. „Sada je vrijeme da umru ostali u kući, kada neće otići iz moje kuće.“, govorio je Tihomir dok se vraćao u kuću. Ante je bio u kuhinji i tražio je Anu. Nije mogao zvati pomoć zbog toga što su se tek doselili u kuću, telefon još nije bio priključena, a najbliži susjedi kilometrima daleko. On je samo želio da se prekine ta noćna mora. „Ti si sljedeći“, rekao je Tihomir kad je uhvatio Antu za vrat. Ante je uspio uzeti nož da pokuša obraniti sebe i sina. Potrčao je gore u sobu, a Tihomir za njim. U sobi ga je uspio uhvatiti i oteo mu nož. S tim nožem mu je razrezao grkljan i nastavio mu potpuno odrezati glavu. Podigao je njegovo tijelo na ramena i vrtio se po sobi da pošprica cijelu sobu krvlju. Odnio je njegovo tijelo do stepenica i bacio ga dolje. „Tata“, vikao je sin. Sada je bio potpuno sam s ubojicom. Tihomir se počeo glasno smijati i gledao u Marka i rekao: „Dobro došao u moju noćnu moru….“ „Ne više“, rekao je onaj glas. „Tko je to rekao?“, pitao je Tihomir, po prvi puta uplašeno. „Ti zvučiš kao moj……….moj tata.“ „Vidio sam dosta. Ti više nećeš nikoga povrijediti, naručito ne ovoga dječaka. Možda sam uništio tebe, ali neću ovoga dječaka.“ „Dođi i bori se kao muško. Jednom sam te ubio, mogu ubiti i tvoju dušu.“ Tihomir je gledao uplašeno i odjednom osjetio da je poletio i zabio se u zid. Na zidu se zabio u jednu vješalicu koja ga probola kroz tijelo. Tako na zidu je samo rekao: „Tata, pomozi mi.“ „Ne ovaj put sine, ne ovaj put.“

Ajde molimte❤❤

Неки тинејџери сматрају да је занимљиво и забавно ноћу пузати по гробљу - тако утажити жеђ за паранормалним или можда налетом адреналина или, на крају крајева, направити „фацу“ (да, има и таквих случајева). Али, осим језе, страха од сенке, могуће је да ће вас „нешто“ пратити кући са гробља. Тако нешто догодило се једној тинејџерки у Енглеској. Пошто њено име није наведено, зваћемо је „по нама” Ема. Десило се то пре 30-ак година, када је Ема, заједно са пар својих другарица, из последњег поменутог разлога, решила да својим весељем мало поремети мир и спокој оближњег гробља . На њену несрећу, „гробље“ није реаговало мирно и сталожено на тај вандализам. Хладноћа у њеном дому почела је тек неколико дана касније. Први знак да нешто није у реду био је када се једне ноћи пробудила, а на столици поред њеног кревета седела је привиђење старице . Према њеним причама, то није био полупровидан ентитет већ јасна фигура, а она у том тренутку није осетила да јој жели зло. Наравно, када се ујутру пробудила, на то је гледала као на чудан сан. Али тај њен „чудан сан“ је, нажалост, показао да је то више од продукта њене РЕМ фазе, јер се старица поново појављивала, понекад и усред бела дана. Понекад ју је лик старице пратио по кући лебдећи изнад земље, само је посматрајући, не претећи. Бар не у почетку. Једног дана, док је спремала чај, невидљива сила је „уврнула” посуду у којој се спремала топла вода за чај у њеној руци са намером, како Ема тврди, да је полије врелом водом. Како су привиђења старице постала много опаснија од „фазе” када ју је само посматрала - Ема је испричала мајци шта јој се дешава. Неверица њене мајке брзо је нестала када је у ходнику своје куће видела старицу саму . Пратила ју је до собе у којој је старица једноставно нестала. Али не задуго. Када је Еммина мајка усисавала кућу, невидљива сила је отела усисивач из њених руку, понекад би гурнула врата у супротном смеру када би неко покушао да их отвори или затвори, а ноћу би се чуо монотон звук попут веома гласног капања. пробуди јe цело домаћинство. Али то није био звук капања, као што их је уверио водоинсталатер након што је прегледао целу кућу и нигде није нашао цурење. Малтретирање је постајало све интензивније. Од необјашњивих звукова до објеката који су се очигледно сами померили до догађаја који је сломио банку. Док је једног дана седела са оцем, Ема је изненада пала у стање транса и почела да прича о другом животу као ћерка француског лекара из 19. века. После тог бизарног догађаја, Ема је добила неке необјашњиве психичке моћи - савијала је вилицу (веома је занимљиво да се не ради о , у овом случају, врло често помињаној кашики) када ју је додирнула. Никаква истрага није успела да открије шта се догодило у тој кући, а Емина породица се иселила . Чисто из радозналости, једног дана се Ема вратила у свој празан дом. Задња врата су била разбијена и она је ушла. Узела је телефон који је лежао на поду, а онда ју је нешто ухватило за врат. Гушили су је хладни, невидљиви прсти. Некако се ослободила и побегла главом без обзира, а таква радозналост јој више није пала на памет. Један пријатељ ми је једном рекао да ако говоримо о душама умрлих које остају на Земљи након смрти, оне сигурно не би биле на гробљу, јер је тамо тело донето након што га је душа напустила. Ова прича јасно показује супротно. Нарушите њихов мир и неки од њих би вам се могли чак и осветити.

izbaci ovo na instagram music hocu da stavim ovu pesmu na moju sledecu mafijasku sliku❤❤❤❤❤❤

Јонатхан Галиндо (пас монструм, барем мени тако изгледа) је чудан лик или биће шта ја знам, који вам се јави на друштвеним мрежама и запита ,,хеј хоцес да играш игру?”, и наравно већина је заинтересована да чује о каквој игри је реч. Почетак самог разговора изгледа тако да на пошаље линк за неки видео. Тај линк није у сврси да видите тај видео већ да вам узме вашу ИП адресу (вашу локацију) и да вас уцењује са њом и најцесце због тога људи не смеју да стану са његовим глупим изазовима.Сви смо упознати са старом игрицом Блуе Вхале или Плави Кит. Ко није чуо за ово не знам где је био 2016. године. Колико се сећам за ову глупост су чули сви живи и родитељи који су били уплашени за своју децу, а вератно и бабе и деде. Сама игра је почела са глупим и бизарним изазовима због којих би наставили да играмо све док не почну да буду превисе чудни. Следећи нивои су водили ка самоповређивању. Назалост много живота је отишло због ове игре. Коначно је ова глупа игра завршена, али изгледа да поред короне и свих ствари које су се десиле у овој 2020. се створио нови тренд.И није баш најлепши зар не? Е бас овај зубати пас ће вас натерати на самоубиство и бокање самог себе и још брда глупих изазова. Из личног искуства ћу вам рећи да линк који пошаље не отварате, зато што је то једини начин на који он може да добије вашу локацију. Не знам за вас али је мени он више смешан него страшан. Иоутубе је пун видео снимак како се људи поигравају са њим преко порука и како уз мало познавања хаковања не узимају само његову локацију, већ и број телефона емаил адресу и друго. Напоменућу да су профили који глуме њега најчешће мала деца (барем је то било у мом случају). Препричаћу мој занимљив догађај. Јонатхан ми се јавио и послао линк како бих добио моју ИП адресу. Нисам ушао на линк, већ сам му послао други линк да добијем његову ИП адресу. Наравно, кликнуо је и открио свој тајни идентитет. Иза профила овог чудног пса крио се дечак од 11 година из Берлина. Чим сам му рекао где се налази и како се зове, мали дечак се уплашио и замолио да ништа не радим са његовим, а после дужег времена ме је блокирао. Мозда није бас најзанимљивија прича, али је само доказ колико су деца наивна. Ако се већ дописујете са овим опасним монстумом (можете мислити колико је опасан), само не улзите у никакве везе које добијате од њега.

1:48🤣🤣❤

Sad vam je drago da je jonathan zabranjen vec 5 godina u zemlji i regionu

Fortnajt

Svi ponekad razmisljamo dali zla bica poput slendermena postoje vi se udobno smestite jer vam ja predstavljam na kanalu dobroslav plejer slendermena uhvaceni na kameri jezivo znam

Glup si ti sam

10 od 10 kida rep brate moj

Vraca vajb 2020 tvojih pesama

Jedna po meni od najboljih pesama

Al iskreno ovo vozi

Jos jedna pesma koju cu slusati sa celom porodicom

Jos jedna prelepa pesma bez nasilja

Moglo je i bolje al nije lose❤

Niste

na mene nesmete picke

🎉😂😂😂😅

,😂😂😂😂😂😂

Dobar si ti neki deran

Hit leta brate bravoo

Play PC version plz 😮

Hit letaaaa🎉🎉🎉🎉

Hidden talent keep it hidden🔥🔥🔥🔥💯💯💯💯

Samo ne obracaj paznju na budale koje su te koristile samo nastavite da snimas a oni lazu jer vole da unistavaju tudji zivot

Stefan brufa PICKAAAAA 😈😈😈😈😈😈😈😈

Sirenhead ❤❤❤🤣🤣😬😋😋😋😐😐😐😐😐🍒😐🍒🍒🍒💩💩💩💩💩💩💩💩🍒 cartoon cat x milica vatalj uskoro????

kako pravis pesme brate, ovo dere guzove 💯🔥🚒

Top pesma, malo manje autotjuna samo ali van toga ubija! Pogotovo deo sa rapapapa

Jebena pjesma jel mogu dobiti autogram od Dobroslava HVALAA<3

ovo kida

24 sata u kamionu 😂

🎉🎉🎉

Knele

To samo snimaj ,nemoj da se osvrćes na hejt komentare ti si rodjen za ovo !