- 9
- 97 319
Porodica Marković
Serbia
Приєднався 10 жов 2011
PLAVA GROBNICA - Milutin Bojić
stihove kazuje: Branislav Ciga Jerinić • kamera i montaža: Dejan Marković
Переглядів: 86 740
Відео
Kiša, bujice i nevreme na Halkidikiju
Переглядів 4,8 тис.9 років тому
01.mart 2015. Nea Fokea, Chalkidiki, Greece
Novogodišnja pesma RTV Zona (2011)
Переглядів 2209 років тому
SREĆNA NOVA GODINA - RTV Zona peva: Dečiji hor Vilenjaci, Niš muzika: Bane Radulović režija i montaža: Dejan Marković
Novogodisnja pesma RTV Zona (2010)
Переглядів 1029 років тому
SREĆNA NOVA 2010 - RTV Zona peva: Oliver Katić muzika: Bane Radulović režija: Dejan Marković
Oko ebole, jel i ja da brinem ili vi da brinete?
Переглядів 2119 років тому
Nišlija odgovara na pitanje novinarke da li ga brine virus ebole... Najsmešniji odgovor ikada, pogledajte!
Anđela iz Aleksinca
Переглядів 3,4 тис.10 років тому
Dejan Živić iz sela Vakup kod Aleksinca, 17.avgust slaviće kao drugi rođendan. On je tog dana skočio u reku Moravicu, teško se povredio, a Anđela Stojčev, medicinska sestra iz Aleksinca spasila mu je život. Ona ima samo 21.godinu i nema stalan posao, ali je tek sada kako kaže odlučna u tome da posveti život pomaganju drugima. (novinar: Jovana Đorđević, snimatelj i montažer: Dejan Marković)
Mače (restoran) u Hitnoj pomoći (Bulevar b92)
Переглядів 19410 років тому
Restoran sa telećom glavom i junećim repovima u zgradi Hitne pomoći? Većina ljudi to smatra nemogućim. Ipak, u Nišu se kuvani specijaliteti i roštilj nude baš na ovako neobičnom mestu za restoran. prilog iz Bulevara b92, 24.07.2014. (novinar: Jovana Đorđević, kamera i montaža: Dejan Marković)
Zbrinjavanje pasa sa poplavljenih područija (Bulevar b92)
Переглядів 43310 років тому
Prilog je emitovan u Bulevaru b92, 27.05.2014. novinar: Jovana Đorđević kamera i montaža: Dejan Marković
SKRIVENA KAMERA - Dobro jutro Vlado
Переглядів 1,3 тис.12 років тому
SKRIVENA KAMERA - Dobro jutro Vlado
Плава гробница, Милутин Бојић Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне! Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета? Из дубоког јаза мирни дремеж чили, А уморним летом зрак месеца шета. То је храм тајанства и гробница тужна За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна. Тиха као поноћ врх острвља јужна, Мрачна као савест, хладна и очајна. Зар не осећате из модрих дубина Да побожност расте врх вода просута И ваздухом игра чудна пантомима? То велика душа покојника лута Стојте, галије царске! На гробу браће моје Завите црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе! Јер проћи ће многа столећа, к'о пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака. Али ово гробље, где је погребена огромна и страшна тајна епопеје, Колевка ће бити бајке за времена, Где ће дух да тражи своје корифеје. Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ недра земље и небесног свода. Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, А кад опело свршим, клизите у ноћ црну побожно и нечујно. Јер хоћу да влада бескрајна тишина И да мртви чују хук борбене лаве, Како врућим кључем крв пенуша њина У деци што кликћу под окриљем славе. Јер, тамо далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива. Зато хоћу мира, да опело служим без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим Уз тутњаву муклу добоша далеких. Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом. Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом!
Помљже Бог сузе иду душа ме боли јер нас је много мало који знамо за плаву гробницу и велики светски рат и како нам је помогао свети Руски цар са војском. А душа боли због предака и див јунака
Uvek se isplacem
Kidaaa alo
Najtuznije od svega je sto kada pogledas sto godina posle toga, njihove potomke.. I zapitas se za sta su se ti ljudi borili i zivote dali... Da bi njihovi unuci bezali iz te Srbije i prodavali imanja u bescenje da robuju tim istim koji su im dedove ubijali i zemlju otimali...
Помаже Бог то што си написао/написала греота од Бога
Била сам неколико пута на Крфу и на острву Видо и бацили смо венчић од свежег цвећа у воду - плаву гробницу за помен нашим покојним борцима који овде завршиише свој живот!✝️
😢😢😢😢😓😭😭
😐😐
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне! Газите тихим ходом! Опело гордо држим у добу јеже ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета? Из дубоког јаза мирни дремеж чили, А уморним летом зрак месеца шета. То је храм тајанства и гробница тужна За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна. Тиха као поноћ врх острвља јужна, Мрачна као савест, хладна и очајна. Зар не осећате из модрих дубина Да побожност расте врх вода просута И ваздухом игра чудна пантомима? То велика душа покојника лута Стојте, галије царске! На гробу браће моје Завите црним трубе. Стражари у свечаном опелу нек отпоје Ту, где се вали љубе! Јер проћи ће многа столећа, к'о пена Што пролази морем и умре без знака, доћи ћу нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака. Али ово гробље, где је погребена огромна и страшна тајна епопеје, Колевка ће бити бајке за времена, Где ће дух да тражи своје корифеје. Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласу сенци Измед недра земље и небеског свода. Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, А кад опело свршим, клизите у ноћ црну. побожно и нечујно. Јер хоћу да влада бескрајна тишина и да мртви чују хук борбене лаве, Како врућим кључем крв пенуша њина У деци што кликчу под окриљем славе. Јер, тамо далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари. Тамо изнад сина повесница бива. Зато хоћу мира, да опело служим без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим Уз тутњаву муклу добоша далеких. Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом. Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом!
Vecna im slava i hvala! Tek ce novi, naposlije nas, znati sta to znaci....
Slava junacima
1:59
Lepa pesma i mnogo tužna.
Srce me boli....!!!
Sedi 5+
Imali smo velicanstvene pretke ! Ogromno je pitanje , da li smo ih dostojni ?
S obzirom koliko smo loši ljudi postali, NE
@@BM-jm2tg Slažem se !
Placi moja Srbijo za ovakvim junacima ......................pamti !
💛
Lepa pesma
Evo učim sada o prvom svetskom ratu i piše mi u knjizi Plava Grobnica Milutina Bojića i ovo mnogo boli i učim sada kako su narodi sve krivili nas Srbe oni misle da je Srbija mala,Srbija je ogromna sa mnogo divnih i pravednih ljudi!❤️🇷🇸❤️
Kad opelo svrsi
Koliko god neko mislio, da je Srbija mala, Srbija je ogromna, sa velikim ljudima, velikim junacima, sa još većim srcima, koje kuca za otadžbinu ❤️🇷🇸❤️
😭😭
Jedan grk je dao svoju veliku njivu da sahranjuju SRBE. Nikad je nije orao . I to nije bilo dovoljno . 6000 je svoj večni san našao u vodi .
0:34
TADA JE BILA SRBIJA I NAŽALOST NIKADA VIŠE!SRBI SE BORILI ZA SRBSTVO!MALOUMNI 'KRALJ ALEKSANDAR'SRBSTVO POGAZIO I PRETVORIO U JUGOSLOVENSTVO.PROKLET BIO I NA ONOM SVETU!
Upravo je tako.Pobjeda u borbi na frontu,sa velikim zrtvama hrabrih junaka.Vjecna im slava.Kraljeve ambicije velikog vladara sa jugoslovenizmom,nanijese buducim generacijama neizmjernu stetu,patnje,stradanja i gubitak teritorija.Drugi svjecki rat,pa ratovi devedesetih i na kraju Kosovo.Bol i nepravda...
A sto bjese sa "kraljem djeticem" BJEGUNCEM - SLAVNI KRALJ PETAR II???
@@crnik5774 KO TO KAZE KO TO LAZE SRBIJA JE MALA BESE MALA ZA VREME MARSALA.... HAHAHAHAHAHHH NEMA VEZE STO STE IZGUBILI KOSOVO. ZASTO GA NE TRAZITE???👹👹👹👿👿👿👺👺👺
Е па не мојте тако…..он је био заједно са војском….. Војници у сваком рату гину ,а границе ,,цртају” ВЕЛИКЕ СИЛЕ
@@suzaskamenjena4956 па био је малолетан , Српска велика трагедија је атентат на Краља Александра ,питам се………
Kad sam bio u osnovnoj skoli mrzeo sam ovu pesmu jer smo morali da je ucimo napsmet al sad kontam njeno znacenje
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне! Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета? Из дубоког јаза мирни дремеж чили, А уморним летом зрак месеца шета. То је храм тајанства и гробница тужна За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна. Тиха као поноћ врх острвља јужна, Мрачна као савест, хладна и очајна. Зар не осећате из модрих дубина Да побожност расте врх вода просута И ваздухом игра чудна пантомима? То велика душа покојника лута Стојте, галије царске! На гробу браће моје Завите црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе! Јер проћи ће многа столећа, к'о пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака. Али ово гробље, где је погребена огромна и страшна тајна епопеје, Колевка ће бити бајке за времена, Где ће дух да тражи своје корифеје. Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ недра земље и небесног свода. Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, А кад опело свршим, клизите у ноћ црну побожно и нечујно. Јер хоћу да влада бескрајна тишина И да мртви чују хук борбене лаве, Како врућим кључем крв пенуша њина У деци што кликћу под окриљем славе. Јер, тамо далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива. Зато хоћу мира, да опело служим без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим Уз тутњаву муклу добоша далеких. Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом. Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом!
Ja sam zaplakala a vi ljudi?
Ja ne placem nego jaucem na glas
11 НОВЕМБАР 100 ГОДИНА КАСНИЈЕ,,,DAN POBEDE! AKO NISTE ZNALI DA OBJASNIM...AKO ZNATE PODSEĆAM: 1.250.000 srpskih zrtava. Svaki treći muskarac u Srbiji je poginuo. Austrougarska je imala tada 53.000.000 stanovnika,a Srbija 4,5 miliona i POBEDILA...450.000 mobilisanih vojnika u Srbiji. prvi pozvani:od 21 do 31 godine drugi pozvani:od 31 do 38 godine treći pozvani:od 38 do 45 poslednji pozvani do 50 godina... Opreme nedovoljno. PRVOPOZIVCI SU U PROSEKU IMALI 27 GODINA,TROJE DECE I ZENU I NEKOLIKO JUTARA ZEMLJE....
Nije svaki treci muškarac umro već je svaki četvrti
Svaki drugi muškarac od 17 do 60 godina
JUNACI! Vecna im slava! 😞
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне! Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета? Из дубоког јаза мирни дремеж чили, А уморним летом зрак месеца шета. То је храм тајанства и гробница тужна За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна. Тиха као поноћ врх острвља јужна, Мрачна као савест, хладна и очајна. Зар не осећате из модрих дубина Да побожност расте врх вода просута И ваздухом игра чудна пантомима? То велика душа покојника лута Стојте, галије царске! На гробу браће моје Завите црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе! Јер проћи ће многа столећа, к'о пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака. Али ово гробље, где је погребена огромна и страшна тајна епопеје, Колевка ће бити бајке за времена, Где ће дух да тражи своје корифеје. Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ недра земље и небесног свода. Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, А кад опело свршим, клизите у ноћ црну побожно и нечујно. Јер хоћу да влада бескрајна тишина И да мртви чују хук борбене лаве, Како врућим кључем крв пенуша њина У деци што кликћу под окриљем славе. Јер, тамо далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива. Зато хоћу мира, да опело служим без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим Уз тутњаву муклу добоша далеких. Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом. Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом!
много боли Србска Света прошлост. много Србске крви је изливено. нек им је вечна слава
srpska* ne Srbska
@@ems6299 xD ja slusam samo za skolu
@@coaftw9511 Na ovakvim pjesmama nestavljaju se XD ili nešto drugo
Da su bogdom tu krv prolili braneći Srbiju nego bježeći na Krf
@@nusretibrahimkadic7516 Da nisu na Krf otišli ne bi od vojske ništa ostalo zato što je bila slaba i nije se čime imala braniti. Sa vojskom je išao i narod, ko je mogao i ceo državni vrh. Država je bukvalno napustila svoju teritoriju da bi se spasila. Ta vojska ja otišla kako bi se oporavila i nakon toga oslobodila državu, a da ne pričam o mukama koje su preživeli da bi stigli do Krfa. Nemoj komentarisati kad ne znaš ni o čemu pričaš.
da
da
preskocio si 4 strofe
Жени ти то,земљаче. Живи и здрави да сте.
FONDACIJA FAPS, UDRUZENJA: ZOO PLANET NIS, MIA BEOGRAD, DRUID ALEKSINAC!