Складиштење гликогена и глуко-неогенеза осигуравају да ваше тело увек има довољно глукозе, док инсулин осигурава да га у вашој крви никада не буде превише. Инсулин (хормон који се производи у вашем панкреасу) расте када се глукоза у крви [9] диже; снижава ниво глукозе у крви говорећи различитим ћелијама да га апсорбују (за складиштење у вашој јетри или мишићима, или за тренутну употребу) и вашој јетри да престане да га производи.
Способност ћелија да апсорбују глукозу као одговор на инсулин се назива инсулинска осетљивост , а ниска осетљивост на инсулин се назива инсулинска резистенција - што је осетљивија, то је мање отпорна и обрнуто. Такође је могуће да производите премало инсулина, ако имате дијабетес типа 1 или сте у касним стадијумима дијабетеса типа 2, у ком случају патите од недостатка инсулина . У оба случаја, глукоза се не може ефикасно уклонити из ваше крви, што узрокује хипергликемију (превише висок ниво глукозе).
Хипергликемија изазива оксидативни стрес и упалу и нарушава неколико физиолошких процесе, на тај начин оштећујући ваше тело и повећавајући ризик од многих болести - најчешће кардиоваскуларних, али вероватно и рака, Алцхајмерове и Паркинсонове.
Инсулинска резистенција утире пут ка дијабетесу типа 2, који је одговоран за 90% до 95% свих дијабетеса случајева и постао је глобални здравствени проблем....