Відео

Gospodo iz, "Povratak zabranjenih," Danas 19. 08. '24, pogledah emisiju od pre pet dana sagostima Aleksandrom Pavićem i Igorom Ivanovićem, pod naslovom "Šamar olimpizmu: Šta smo to videli u parizu?". Poslušah razgovor i komentare gostiju te poželeh reći koju reč, međutim, blokirali ste komentare te odlučih da se ovde javim povodom te emisije budući da niste ostavili ni jednu drugu mogućnost da vam se neko može obratiti. Sa takvim nastupom potpuno ličite na medije protiv kojih svi od reda prigovaraju i žale se kako su zatvoreni sa sve građane ove države. Nadam se da će domaćica dobiti priliku da pogleda ovaj komentar zato što današnji čovek u celini treba da otvara svoje vidike i počne spoznavati život malo dublje. Sa tim povodom i komentarišem ovde. Današnji čovek se nalazi na velikoj prekretnici života sa namerom da počne otvarati svoju svest i kapacitet ljubavi kako bi mnogo dublje razumeo sebe i celi život kojeg svi zajedno živimo. Svakako, da nisam za radnje i dela koji će ikoga povređivati i zadasvti mu emocionalni ili fiuzički bol, međutim, kada spoznamo kako živet funkcioniše i zašto mi postojimo ovde, onda nam mora biti jasnije da nema duhovnog ili bilo kakvog napretka ako nas ne pogodi kakva patnja i bol. Pogledajmo unazad i setimo se da su - ne tako mnogo davno - roditelji birali partnera svojim sinovima i kćerima. U jednom trenutku, kojeg ni današnji čovek još uvek nije razumeo, mlađe generacije su se počele otimati uhodanboj praksi i odbacili su staru praksu da ih žene i udaju roditelji pa su sami počeli birati partnera i počinjati bračnu zajednicu. Tada, roditelji su govorili da je, "došlo poslednje i bezbožničko vreme i da će Bog kažnjavati zato što se više ne poštuju roditelji." Zaboravilo se to vreme i danas svi odreda prihvataju da je sasvim normalno da mladi sami biraju partnera za brak kao da je to teklo oduvek, od samog početka istorije čovečanstva. Znamo ipak, da nije bilo tako ali ne znamo šta je uzrokovalo tu promenu. Promenu je uzrokovalo ne ono što psiholozi Srbije propovedaju, već zato što je svest čovek narastala i stasala da se Duše, koje ulaze u život osećaju sposobnim da vole i da same biraju partnmera kako bi zajedno imali ona i onakva životna iskustva koja bi im dala više mogućnosti da napreduju duhovno, ka najvišem životnom cilju. Taj period je za mnoge porodice bio stresamn i bolan jer je bilo i te kako velikih trzavica u porodicama. Slično tome bila je i situacija kada su se ogromne porodice počele raspadati na manje od po jednog bračnog para sa decom. Danas takođe živimo sa shvatanjem da je to sasvim ispravno, ali, tada te generacioje su trpele veliki bol i patnju. Osnova za tu promenu je takođe bila narasla svest u čoveku ali i određene pogodnosti u društvenim zajednicama. Bilo je pogodnosti da po jedan par može sam obrađiuvati zemlju jer su već imali plugove i zaprežnu stoku tako da su sada sami mogli ostvarivati sve što im je trebalo za opstanak. Ranije toga nije bilo jer je morao veći broj ljudi sa većom mukom opskrbiti tu zajednicu - manji broj ljudi nije bio sve to odraditi sam. Naravno da se tokom naših života m,nogo toga menjalo. No, šta je to danas što mi trebamo sagledati, shvatiti i razumeti u kom pravcu trebamo ići? Uistinu ja ne želim reći da odobravam sve ono što se nameće od pojedinih iz pozadine životne scene, ali, ako pažljivije pogledamo, otkrićemo da je dana neophodno mnogo jače "udariti" tu pospanost kod čoveka i naterati ga da se ponovo pita čemu ovaj život, kuda nas vodi, zašto uopšte živimo? Pominjali ste bogove u ranijim periodima kojih je bilo u svim podnebljima i za mnoge pojedinačne potrebe kod čoveka. Vidi se da ništa od toga vama nije jasno i samo ste dodavalči zbunjivanju današnjeg čoveka. Rekoh da današnjeg čoveka treba "udariti" jače kako bi počeo razmišljati i istraživati te otkriti malo dublju istinu a ta istina nikada nije bila sakrivena samo je trebalo da sazrevamo i sazrimo da se možemo sa tom istinom suočiti. Pa kakva je ta istina? Ne uzbuđujte se na moje reči ako vam se ne dopadaju već pažljivo pratite. Ta istina je da je Bog, Kreator, kreirao nas Duše po ugledu na Njega Samog, a ne nas kao humana bića. Takođe treba znati da ni jedno biće i ni jedan Anđeo nije se nikada oteo Bogu i postao pali anđeo i počeo nama zagorčavati život. Ranije sui našim precima iznosili tvrdnju da su anđeli izbegli Bogu i da nam zagorčavaju život jer su verovali i sami da mi trebamo samo verovati u Boga i da će On sve uraditi za naše dobro i naše izobilje. Istina je da Bog postoji ali mi smo sami odgovorni za sve ono što želimo imati i kako želimo živeti. Bog voli nas Duše ali se mnogo ne brine za nas kao humana bića jer smo mi kao humana bića ovde samo za jedan život - tačnije, naše ličnosti kao i naša tela su za jednokratnu upotrebu. Baš ovo ne znanje je zavelo ljude, bar one u Hrišćanstvu, da poveruju da mi živimo samo jedan, jedini život. Istina je da mi, Duše, ovde dolazimo više stotina hiljada puta/života kako bismo iskustveno ekspandirali svoju svest i kapacitet ljubav kako bismo jednoga dana dosegli ono Hrišćansko "wspasenje." Da, pominje se u Hrišćanstvu ali niko ne zna kako se do njkega stiuže. VBidite, Bog je kreiranjem svetova i nebeskih tela kreirao i naše trenere kopji će nama postaviti odgovarajući trenažni poligon na kojim ćemo morati raditi i to aktivno na ekspanziji svoje svesti. Taj trenar je po svopj prilici, sagledavamop, sasvim dobro znao i zna, da smo mi Duše, besmrtni a da su naša tela samo naš alat ili sredstva preko kojih ovde stičemo iskustva. Znajte, da mi i dalje trebamo pristupati sa sa time da su životu ljudi oko nas svetinja, ali to ne važi i za tog trenera (palog anđela). Nas kači duhovni zakon ali njega ne. Pa ipak, nema drugog načina nego da se po nekada moramo suočiti sa izuzetno teškim situacijama da bismo bili primorani da se izborimo za opstanak. Ko bi nas naterao da počnemo misliti ako ne situacija da spašavamo goli život? Ne mogu pisati ovde knjigu ali ako malo razmilite o svemo do sada rečenom i ako vodo bude prihvaćemo kao dugačak komentar onda će osoba koja ovo čita moći naslutiti da ovde ima nečeg sasvim prizemnog. Zato želim reći da mi ljudi, moramo pristupati pažljivi i nežno sa ljubavlju, ali ako nas neko gura i proganja preko onih koji manje razumeju život od nas onda se moramo pitati, "Zašto se to događa? Šta trebamo shvatiti i promeniti u svom životu?" Odgovori postoje samo ako ćemo misliti i rešenja se brzo dogode ami nadrastemo sadašnje skučeno stanje svesti i brzo počnemo sa novim razumevanjem i novim pristupom. Tada bismo videli da sve što se rodi u ovom svetu ima svoje trajanje i svoj kraj pa je tako i sa religijama. Današnje religije, ma koliko ih bilo, nemaju učenja kojima mogu nama dati celovite odgovore a mi ih trebamo. Zato je na pojedincu, svakom od nas, da tragamo za istinom jer je ona uvek bila priosutna na ovoj planeti čekajući da naša svest dovoljo naraste i možemo je prepoznati. Takva učenja će nama dati veće razumevanje ali će od nas tražiti mnogo veću odgovornot.... Pozdrav!